JAPANSKA VLADA pokrenula hitnu operaciju: Zalihe krvi koje sadrže mRNK moraju biti zamenjene
Japanska vlada razmatra planove da pokrene operaciju širom zemlje kako bi se očistile zalihe krvi koje su zagađene mRNA COVID vakcinama.
U nedavnoj studiji objavljenoj na preprints.org, japanski naučnici upozoravaju na smrtonosne rizike za pacijente koji primaju krv od ljudi koji su primili mRNA COVID vakcine i pozivaju na hitnu akciju kako bi se osigurala sigurnost globalnog snabdevanja krvlju.
„… mnoge zemlje širom sveta su izvestile da su takozvane genetske vakcine, kao što su one koje koriste modifikovanu mRNA koja kodira šiljasti protein i lipidne nanočestice kao sistem za isporuku leka, dovele do tromboze posle vakcinacije i naknadnog kardiovaskularnog oštećenja, kao i do širok spektar bolesti koje zahvataju sve organe i sisteme, uključujući i nervni sistem…
Na osnovu ovih okolnosti i obima dokaza koji su nedavno izašli na videlo, skrećemo pažnju medicinskih stručnjaka na različite rizike povezane sa transfuzijom krvi upotrebom krvnih proizvoda dobijenih od ljudi koji su dugo patili od COVID-a, uključujući i one koji su primili mRNA vakcine, a mi dajemo predloge u vezi sa specifičnim testovima, metodama testiranja i propisima za rešavanje ovih rizika.
UŽIVO! ČETVRTAK OD 20h! MASOVNA HIPNOZA NARODA JE U TOKU! LJUDI NISU SVESNI
Mercola.com izveštava: Jedan poseban rizik koji se bavi u ovom radu su implikacije krvi zaprljane strukturama sličnim prionima koje se nalaze unutar proteina šiljaka. Prioni su pogrešno savijeni proteini koji mogu izazvati neurodegenerativne bolesti, kao što je Krojcfeld-Jakobova bolest (CJD) kod ljudi, izazivanjem pogrešnog savijanja normalnih proteina u mozgu.
Prionske bolesti karakteriše dug period inkubacije, praćen brzom progresijom i visokim mortalitetom. Sugestija da bi šiljasti protein SARS-CoV-2, posebno iz određenih varijanti, mogao da sadrži domene slične prionima izaziva zabrinutost iz nekoliko razloga:
Rizik od prenošenja — Ako se spajk proteini sa strukturama sličnim prionima mogu preneti transfuzijom krvi, može postojati rizik od izazivanja prionskih bolesti kod primalaca. Poznato je da je prionske bolesti teško rano dijagnostikovati, nemaju lek i smrtonosne su, što svaki potencijalni prenos putem krvnih proizvoda predstavlja značajnu zabrinutost za bezbednost.
Izazovi otkrivanja i uklanjanja — Trenutni procesi skrininga krvi ne testiraju posebno prione, delom zato što su prionske bolesti retke, a delom zbog tehničkih izazova u otkrivanju priona u niskim koncentracijama. Ako su šiljasti proteini sa svojstvima sličnim prionima prisutni u krvi osoba koje su se vakcinisale postojeći protokoli za bezbednost krvi možda neće biti adekvatni da spreče prenošenje.
Dugoročna zabrinutost za bezbednost — Prionske bolesti imaju duge periode latencije, što znači da se simptomi mogu pojaviti godinama ili čak decenijama nakon izlaganja. Ovo odlaganje komplikuje napore da se pronađe izvor infekcije do transfuzije krvi i proceni bezbednost zaliha krvi tokom vremena.
Uticaji na upravljanje snabdevanjem krvlju — Zabrinutost u vezi sa potencijalnim rizicima povezanim sa strukturama sličnim prionima u proteinima šiljaka može dovesti do promena u kriterijumima prihvatljivosti donatora ili sprovođenja dodatnih mera skrininga. Ove promene mogu uticati na dostupnost krvnih proizvoda, koji su kritični za rutinske medicinske procedure.
Poverenje javnosti — Svest javnosti o ovim potencijalnim rizicima, čak i ako su teoretski ili imaju veoma malu verovatnoću da će se pojaviti, mogla bi uticati na spremnost pojedinaca da daju ili primaju transfuziju krvi, čime se smanjuju stope davanja krvi i opšte poverenje u bezbednost krvi transfuzije.
Autori naglašavaju potrebu za sveobuhvatnim studijama kako bi se bolje razumele implikacije ovih struktura sličnih prionima u proteinu šiljaka, ne samo za bezbednost uboda mRNA već i za šire implikacije na mere javnog zdravlja kao što je transfuzijska praksa.
Druge potencijalne zdravstvene opasnosti od kontaminirane krvi
Kontaminirana krv može predstavljati i druge ozbiljne zdravstvene rizike, uključujući:
• Smanjena imunološka funkcija među primaocima krvi — Pokazalo se da što više doza COVID vakcine ste primili, veća je verovatnoća da ćete u budućnosti pretrpeti infekcije, bilo SARS-CoV-2 ili drugim virusima, zbog poboljšanja u zavisnosti od antitela .
Donacije krvi od ljudi koji su primili nekoliko doza mRNK vakcina možda neće obezbediti adekvatan imunitet protiv uobičajenih infekcija, što dovodi do subkliničkih infekcija i bolesti kod primalaca.
• Formiranje krvnih ugrušaka i amiloidnih agregata — Ako imuni sistem primaoca krvi nije dovoljno jak da neutrališe spike protein, mogu se formirati i krvni ugrušci i amiloidni agregati.
•Hronična upala — Produžena izloženost antigenima iz vakcina COVID-19 može izazvati stvaranje IgG4 antitela, što dovodi do hronične upale i imunološke disfunkcije.
IgG4 antitela su često povezana sa hroničnom izloženošću antigenima, kao što su oni koji se vide kod upornih infekcija, određenih karcinoma i produženog izlaganja alergenima. IgG4 antitela su takođe povezana sa jedinstvenim stanjem poznatim kao IgG4-related Disease (IgG4-RD), fibro-inflamatornim stanjem koje karakteriše otok ili masa u zahvaćenim organima. 4
Transfuzije krvi i rizik od autoimunih bolesti
Autori takođe izražavaju zabrinutost zbog potencijala kontaminirane krvi da izazove autoimune bolesti kod primalaca. Nedavna istraživanja su otkrila da RNK pseudouridilacija, proces u kome se uracil zamenjuje sintetičkim metilpseudouridin, može da izazove pomeranje okvira , u osnovi grešku u dekodiranju, što može da izazove proizvodnju aberantnih proteina van cilja.
Antitela koja se razvijaju kao rezultat mogu, zauzvrat, da izazovu imunološke reakcije van cilja. Pored toga, lipidne nanočestice (LNP), ključna komponenta vakcina protiv COVID-a, identifikovane su kao visoko inflamatorne i poseduju snažniju pomoćnu aktivnost u poređenju sa tradicionalnim adjuvansima za vakcinu, što dodatno povećava rizik od autoimunog odgovora. Kao što je objavljeno u istaknutom radu: 5
„Nedavne studije su pokazale da pseudouridilacija RNK može dovesti do pomeranja okvira. Još nije jasno da li je deo pseudouridinovane mRNK za šiljasti protein preveden u drugi protein nepoznate funkcije kod primalaca vakcine. Ako su ovi proteini takođe patogeni, u budućnosti će možda biti potrebno dodatno testiranje za takve proteine sa pomeranjem okvira.
Čak i ako protein pomeranja okvira nije toksičan, on mora biti stran telu i može izazvati autoimunu bolest. Pored toga, sami LNP su veoma inflamatorne supstance… Utvrđeno je da LNP imaju jaču adjuvantnu aktivnost od adjuvansa koji se koriste u konvencionalnim vakcinama, a takođe postoji zabrinutost zbog autoimunih bolesti koje su rezultat ovog aspekta.
Dakle, iako nije jasno šta je uzročnik autoimune bolesti, veliki broj prijavljenih slučajeva autoimune bolesti nakon genetske vakcinacije je izuzetno zabrinjavajući.
Sam mehanizam genskih vakcina koji uzrokuje da sopstvene ćelije proizvode antigene patogena nosi rizik od izazivanja autoimunih bolesti, koje se ne mogu u potpunosti izbeći čak i ako se koristi tehnologija pseudouridilacije mRNK.
U ovom kontekstu, pojedinci sa pozitivnim testom krvi na spike protein će možda morati da imaju intervjue i dodatne testove za indikatore autoimunih bolesti, kao što su antinuklearna antitela.
Alternativno, ako je sekvenca aminokiselina proteina koja je rezultat pomeranja okvira predvidljiva, ovi kandidati proteini mogu biti uključeni u početni test masene spektrometrije. U svakom slučaju, posebno je važno razviti testove i uspostaviti uslove medicinske nege u očekivanju ovih situacija.”
Autori takođe primećuju da se politike i procedure moraju stalno revidirati kako se identifikuju novi rizici i problemi sa krvnim proizvodima dobijenim od mRNK i DNK vakcina.
Istraživači pozivaju na široko testiranje krvi
Pored toga, istraživači pozivaju na široko testiranje kako bi se procenio potencijalni prenos šiljastih proteina kroz egzozome (takozvano izbacivanje).
Kao što su primetili autori:
„… kada su egzosomi prikupljeni od primalaca vakcine davani miševima koji nisu vakcinisani genetskom vakcinom, prenosio se šiljasti protein.
Zbog toga se ne može poreći da se spajk protein i njegovi modifikovani geni mogu preneti preko egzozoma. Iz tog razloga, predlažemo da se na početku uradi potpuno testiranje, bez obzira na status genetske vakcinacije, i da se sprovede kohortna studija kako bi se brzo uhvatila potpuna slika…
Osim toga… ne može se isključiti da čak i oni koji nisu vakcinisani ovom vakcinom, ali su dugo imali COVID, mogu imati zaostale šiljaste proteine ili mikrotrombe dobijene od fibrina u svom telu, pa bi bilo preporučljivo da sprovedu isto testiranje i praćenje kao za primaoce genetske vakcine.
Prisustvo ili odsustvo i količina anti-nukleokapsidnih antitela, kao i izotipova antitela, mogu biti indikator(i) u razlikovanju da li je uzrok genetska vakcinacija ili dugi COVID. U svakom slučaju, očekuje se da će ove kohortne studije pomoći u utvrđivanju graničnih vrednosti za nivoe proteina u krvi i drugih supstanci kako bi se utvrdila bezbednost krvnih proizvoda.
Poziv na pauzu: Procena rizika i prednosti genetskih vakcina za sigurniju budućnost
U zaključku, autori ističu da ako nastavimo da koristimo platforme zasnovane na mRNA-LPN za zamenu konvencionalnih vakcina ili stvaranje novih, onda će se rizici za naše snabdevanje krvlju i koštanom srži dodatno povećati.
„Uticaj ovih genetskih vakcina na krvne proizvode i stvarna šteta izazvana njima za sada su nepoznati“, pišu oni.
„Stoga, da bi se izbegli ovi rizici i sprečilo dalje širenje kontaminacije krvi i usložnjavanje situacije, snažno zahtevamo da se obustavi kampanja vakcinacije genetskim vakcinama i da se izvrši procena štetnosti i koristi što je pre moguće, jer pozivaju Fraiman i Polikretis.
„Zdravstvene povrede izazvane genetskom vakcinacijom već su izuzetno ozbiljne i krajnje je vreme da zemlje i relevantne organizacije zajedno preduzmu konkretne korake da identifikuju rizike i da ih kontrolišu i reše.”
