Japanski naučnici upozoravaju na nove strahove od laboratorijski stvorenih pandemija nakon što su stvorili nikad ranije viđeni soj ptičjeg gripa spajanjem dva različita virusa.
U istraživanju objavljenom 23. jula u NPJ Vaccines, autori su detaljno opisali kako su sastavili sintetički patogen nazvan Vac-3, korišćenjem genetskog materijala iz sojeva H5N3 i H6N1 izolovanih iz pataka.
Virus je gajen u jajima i hemijski inaktiviran, a zatim testiran na primatima kao deo eksperimenta vakcine. Vakcinisane makake su potom izložili smrtonosnom soju H5N1, koji je prvobitno izolovan od ljudskog slučaja sa smrtnim ishodom.
Svi su umešani! Njihov cilj je da nas nema | Mario Zna | EP. 349
Ovakvi eksperimenti, sprovođeni u laboratorijama nivoa biološke bezbednosti 3 (BSL-3), nose inherentne rizike, naročito u slučaju curenja virusa iz laboratorije. Sa američkim laboratorijama već u centru kontroverzi zbog sličnih istraživanja „povećanja funkcije“ (GOFR), kritičari upozoravaju da ovakvi eksperimenti mogu izazvati novu katastrofu koju je čovek sam stvorio.
Novi, veštački stvoreni soj ne postoji u prirodi i predstavlja hibridni patogen sa nepoznatim imunološkim svojstvima. Za razliku od tradicionalnih vakcina protiv gripa koje koriste oslabljene ili fragmentirane viruse, japanska vakcina koristi ceo virus, uključujući i njegov RNK, kako bi izazvala jači imuni odgovor.
Ovaj pristup, iako potencijalno efikasniji, izaziva zabrinutost. Očuvanjem celokupne strukture virusa, istraživači su u suštini prevarili imuni sistem da pojača odbranu, što može nositi nepredviđene rizike.
Da li je ovo „istraživanje povećanja funkcije“ pod drugim imenom?
Iako u studiji nije korišćen termin GOFR, ovaj rad po definiciji spada u tu kategoriju. Izvršna naredba Bele kuće iz 2025. definiše GOFR kao svaki rad koji povećava sposobnost patogena da izazove bolest ili poremeti imuni odgovor. Spajanjem dva virusa u nov, visoko imunogen soj, japanski naučnici su praktično promenili način na koji virus deluje na imuni sistem – što je karakteristika GOFR istraživanja.
Još gore, ovo nije izolovan slučaj. Studija dolazi nakon saznanja da su američki istraživači, finansirani savezničkim ugovorom vrednim 59 miliona dolara, stvorili laboratorijski soj H5N1 koji je ubio 100% izloženih sisara. Takođe, Vašington i Tokio sarađuju na drugim projektima, uključujući hibridne viruse konja i čoveka koji se šire alarmantnom brzinom.
Tri nove studije dovode u pitanje decenijama prihvaćene teorije o podizanju nivoa mora i klimatskim promenamahttps://t.co/6HXFO0LBcr
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 2, 2025
S obzirom na to da poreklo koronavirusa iz Vuhana (COVID-19) i dalje izaziva debate, uz priznanje američkih obaveštajnih agencija da je verovatno došlo do incidenta u laboratoriji, ovakvi eksperimenti postavljaju ozbiljno pitanje: da li se igramo vatrom u ime naučnog napretka?
Ovo nije prvi put da razvoj vakcina briše granicu između javnog zdravlja i pretnji biološkoj bezbednosti. Iste američke laboratorije koje su radile na H5N1 soju bavile su se i sojevima otpornim na lekove i koristili ćelije iz abortiranih fetusa modifikovane virusom SV40, povezanim sa rakom, kako bi ubrzali repliciranje gripa.
Takvi eksperimenti se pravdaju kao priprema za buduće pandemije, ali kritičari tvrde da stvaranje smrtonosnijih virusa u laboratoriji samo povećava šanse za slučajni bekstvo ili, još gore, namernu zloupotrebu.
Naučna zajednica insistira da su ovakvi radovi neophodni za razvoj vakcina, ali bez garancije da će laboratorijski stvoreni virusi doneti korisne vakcine, rizici premašuju potencijalne koristi.
Kako se H5N1 epidemije šire širom sveta, razlika između prirodnih i laboratorijskih sojeva postaje sve mutnija. Ako sintetički virus pobegne, praćenje njegovog porekla može biti nemoguće. Vlade i institucije nastavljaju ove eksperimente sa minimalnim nadzorom i još manjom transparentnošću.
