Аустралија се суочава са највећим таласом масовне имиграције у својој савременој историји, што све снажније оптерећује градове, јавне службе и друштвену кохезију земље.
Према најновијим подацима Аустралијског завода за статистику (ABS), само током првих осам месеци 2025. године забележено је 379.870 нето сталних и дугорочних долазака, што представља највиши ниво икада регистрован, чак шест одсто више од рекордне 2024. године.
За свега три године, од 2022. до данас, у земљу је ушло више од 1,4 милиона миграната, што је динамика која превазилази капацитете постојеће урбане инфраструктуре. Болнице, школе и саобраћајне мреже све теже одговарају на растуће потребе, док локалне заједнице бележе све израженији притисак на јавне службе.
Последице за тржиште становања
Понуда смештаја не успева да прати нагли раст потражње, што доводи до наглог раста кирија, пада доступности станова и све мањих шанси за власништво над некретнинама. Грађевински сектор, упркос интензивирању активности, није у стању да одговори на размере демографског раста.
Овај ниво имиграције мења Аустралију брзином на коју су мало које институције – и јавне и приватне – спремне. Оно што је започело као део „постпандемијске стратегије“ економског опоравка, прерасло је у структурну промену демографске, економске и друштвене равнотеже земље.
Друштвени и инфраструктурни притисци
Урбана инфраструктура је под огромним оптерећењем. Здравствени системи, школе, транспорт и јавне службе осећају последице брзог раста популације. Структурни проблеми постају видљиви, а политика становања и социјалне интеграције морају да се прилагоде новим околностима.
Аустралија се мења брже него што њени системи могу да апсорбују.
Последице тог темпа више нису теоријске – оне су већ видљиве у свакодневном животу, а земља је у кључној тачки где ће одлуке о имиграционој политици и урбаном планирању дефинисати њену будућу демографску и економску равнотежу.
