Jedan od ciljeva! Zaključavanje za vreme COVIDA-a je otuđilo muškarce i žene
Dve od najdubljih senki koje se nadvijaju nad nama su psihičke posledice Covida i činjenica da se muškarci i žene politički razilaze. Ono što se retko primećuje, kaže Konor Ficdžerald za Substack, jeste da su ove stvari povezane: reakcija establišmenta na muškarce otuđene od vremena Covida i da nastavlja da deluje kao jedan od ključnih pokretača političke polarizacije zasnovane na polu.
Nedavni članak u Voksu (da, znam) naglasio je rastuću kulturnu moć onoga što autor opisuje kao „anti-woke tech bro“, mutaciju starog stila Libertarijana i opisao je na sledeći način:
Oni vraćaju jevanđelje tehnoloških gospodara poput Ilona Maska i Marka Andresena i podkastera koji ih intervjuišu — Džoa Rogana i njegovih brojnih imitatora. Oni vole žestoke sportove kao što su MMA i brazilski džiu-džicu, ali su zabrinuti zbog vakcina, ulja iz semena i uvođenja trans prava. Njihov pogled na svet je često paradoks, pun ironije, a ponekad i licemerja. …
Od Obamine administracije dogodile su se dve stvari koje su promenile način na koji ovi ljudi (a to su uglavnom muškarci) razmišljaju, izgledaju i ponašaju se onlajn: remont prihvatljivog političkog diskursa izazvan izborom Donalda Trampa i, naravno, pandemijom…
Članak je pogrešan i glup na sve predvidljive načine, ali ovaj poslednji deo je istinit i vredan pažnje. Dve od najdubljih senki koje se nadvijaju nad našom kulturom su psihička posledica Covida i činjenica da se muškarci i žene politički veoma razlikuju. Ono što se ne primećuje uvek je očigledan zaključak da je prva kriza hranila drugu: ta reakcija establišmenta na Covid na Zapadu je otuđila muškarce i nastavlja da deluje kao jedan od ključnih pokretača trenutne političke polarizacije zasnovane na polu. Ideja da su pristupi koje su usvojile sve važne birokratije i interpretativne institucije tokom godina kuge izgleda zasnovane na skupu vrednosti koje su strane mnogim muškarcima, a dešava se ubrzano povlačenje muškaraca iz respektabilnih kulturnih prostora i stvaranje alternativnih objašnjava mnogo toga.
Sud u EU: Policija može pristupiti podacima mobilnog telefona čak i za manje zločine https://t.co/Y6KWQvzpKD
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 8, 2024
Za početak, vredi se podsetiti kako su se muškarci i žene osećali u vezi sa ograničenjima Covida.
Anketa koju je sproveo Gallup tokom 2020. godine istakla je da su muškarci:
- manje zabrinuti zbog zaraze Covid;
- manje je verovatno da će nositi masku uopšte, kao i manje je verovatno da će je nositi unutra ili na otvorenom;
- manje je verovatno da će se pridržavati smernica za socijalno distanciranje i verovatnije ih nikada neće slediti.
U izveštaju se navodi da je, „gledajući podatke za poslednja dva meseca, jasno da su razlike između muškaraca i žena povezane sa pristrasnošću, ali ih takođe prevazilaze… još uvek postoje jasne rodne razlike koje prevazilaze partijske. Npr. među republikancima u SAD se primećuju snažne rodne razlike… tako da su muškarci manje zabrinuti i manje je verovatno da će preduzeti mere za sprečavanje prenošenja COVID-19 nego žene u njihovoj istoj stranci. …
U ovim istraživanjima, kao i u medijskom izveštavanju uopšte, različiti stavovi i ponašanja muškaraca uvek se vide kao problem koji treba rešiti, koji potiče uglavnom od dezinformacija i potpomognut je prirodnom okrutnošću, aljkavošću, nedostatkom refleksije. Ali barem je isto tako verovatno da su ove razlike rezultat drugačijeg skupa vrednosti, a uz neke misli je moguće obrnuti inženjeringom dobiti skup vrednosti iz rezultata anketiranja. Te vrednosti uključuju stvari kao što su:
- Važnost prihvatanja bilo kog nivoa rizika i posledica koje su neophodne da bismo živeli život dostojan tog imena;
- Pošto je teškoća normalan deo života, neophodnost da se živi sa čak i prilično teškim poteškoćama bez prigovaranja, da se ne postane vidno uznemiren ili prenošenje te teškoće na druge;
- Važnost očuvanja posedovanog prostora (psihološkog, fizičkog, bihevioralnog) od upada drugih;
- Osećaj da je to duboko moralno pogrešno i lično neugledno nameće cenu sopstvene krhkosti svima drugima – posebno kada osećate da ta krhkost delimično potiče od nečega što je pod vašom kontrolom, kao što je gojaznost ili opšta nesposobnost;
- Važnost nikada ne centrira nečiji identitet oko potencijalne ili stvarne žrtve ili ranjivosti, čak i kada priznajete da je to razmatrano.
Da uzmemo poslednja dva kao primer i da konkretizujemo pitanje vrednosti i psihologije: muškarci čine ogromnu većinu smrti usled samoubistava, a veliki deo samoubistava se može pripisati muškarcima koji osećaju da su postali teret ili prepreka onima oko njih. Ako muškarci tako vide svet, šta je za njih značilo to što smo stvorili višegodišnji period u našim životima u kome smo zahtevali da nametnu teret svog zdravlja kao ograničavajući faktor svetu u celini?
Čak i muškarci koji su pristali na različita ograničenja Covid-a i koji su na kraju bili srećni da to urade, sećaju se povlačenja ovih impulsa kako su ograničenja stupila na snagu. I većina žena će, naravno, ali kako anketa pokazuje, osećaj je u proseku bio mnogo jači kod muškaraca. …
Verovatno je ono što su mnogi muškarci izvukli iz krize to da ugledni svet prezire vaš način gledanja na svet i da ga neće tolerisati; i morate hitno da pronađete ili napravite svoje prostore u kojima ne možete biti dostupni. Istovremeno odbacivanje i bežanje od respektabilnosti i mejnstrima bio je postojeći trend pre Covida, ali ga je Covid turbo ubrzao.
