Jedan od najboljih svetskih patologa upozorava da stotine miliona vakcinisanih obolevaju od raka i postaju neplodni
Jedan od najboljih patologa na svetu upozorio je da stotine miliona ljudi širom sveta postaju neplodni i razvijaju rak kao rezultat mRNA vakcina koje su primili.
Prema dr Rajanu Koulu, patologu iz Ajdaha, toksične lipidne nanočestice i mRNA u injekcijama Covida podstiču telo da proizvodi fatalne šiljaste proteine, koji se zatim distribuiraju po celom telu povećavajući rizik od upale, krvnih ugrušaka i fibroznih krvnih ugrušaka.
Ali postaje još gore. Prema dr Kolu, eksperimentalne vakcine takođe izazivaju rak i neplodnost.
Expose-news.com izveštava: Dr Kol brine da još uvek vidimo veliki javni pritisak na primanje injekcija koje su još uvek eksperimentalne i imaju neželjene efekte. „Formiramo nešto što može prouzrokovati više štete nego koristi“, rekao je on.
Regulatorne agencije i Big Pharma
Svi naučnici se slažu – kada cenzurišete one koji to ne čine. Postoje finansijski interesi, postoji saradnja između regulatornih agencija i velikih farmaceutskih kompanija.
Bilo je fascinantno da je izvršni direktor kompanije Pfizer Albert Burla u intervjuu za Vašington Post rekao svojim naučnicima: Zašto radimo mRNA? Radimo na ovome tek dve i po godine. „Dakle, imao je pitanja i njegovi naučnici su samo rekli: ‘Pa, to je zato što radimo ovo i to je naš plan'“, primetio je dr Kol.
„Takođe je bilo zanimljivo da Moderna nije uspešno donela mRNA proizvod na tržište pre ove [Covid vakcine]. Njihove studije na životinjama sa različitim toksičnostima i različitim autoimunim efektima itd. sa mRNA tehnologijama takođe nisu funkcionisale“.
Postavljaju se mnoga pitanja, pre svega: zašto smo tretirali ove proizvode kao da su „vakcine“ kada su zaista injekcija genske sekvence?
Dr Kol vidi neke štetne efekte koji su veoma zabrinjavajući. „Ne samo za sada, već me zabrinjava i imunološka modulacija koju vidimo u budućnosti“, rekao je.
„Ukazujem na štetu spajk proteina, na štetu ovih injekcija zasnovanih na genima. Lipidna nanočestica sama po sebi je toksična. I evo verovatno još veće brige … ćelije ljudskog tela nisu napravljene da prave strane proteine … Ljudska ćelija je napravljena da pravi ljudske proteine. Naterati ljudsku ćeliju da napravi protein od infektivnog agensa – a posebno da napravi protein koji ima poznatu citotoksičnost, ćelijsku toksičnost, toksičnost za ljudsko telo – to je velika naučna briga”.
Lipidna nanočestica, koja obavija odabrani genetski materijal, ide svuda po telu. Prvobitno je dizajniran za nošenje hemoterapeutskih agenasa kroz krvno-moždanu barijeru i za nošenje gena za retka genetska stanja. „Dakle, lipidna nanočestica koja ide svuda je opasna konstrukcija u smislu da ne možete da kontrolišete kuda ide“, objasnio je dr Kol. „Lipidne nanočestice idu svuda, mogu da slete bilo gde u ljudsko telo, u bilo koji organ, kost, koštanu srž, slezinu, mozak, srce itd.“
Spajk Protein pod mikroskopom
Postavljanjem uzoraka tkiva koji su obojeni da bi se specifično identifikovali određeni proteini, moguće je videti šiljasti protein izazvan Covid „vakcinama“. A u zavisnosti od toga koja se mrlja koristi, u uzorcima tkiva tela moguće je utvrditi da li je spajk protein došao od virusa ili je izazvan injekcijama Covida.
Pre nego što pogledamo slike koje je dr Kol podelio, možda bi bilo vredno da se upoznamo sa strukturom koronavirusa da bismo pomogli da razumemo terminologiju.
Nukleokapsid („N protein”) se sastoji od proteinske ljuske i sadrži virusnu RNK, to je najzastupljeniji protein u koronavirusu.
Ispod je slika šiljastog proteina u srčanom mišiću (slika sa leve strane) koju je podelio dr Kol. Smeđa boja je šiljasti protein koji je obojen specifičnom mrljom da bi se otkrio šiljasti protein. Slika sa desne strane prikazuje N protein virusa obojen u plavo sa drugom bojom za detekciju N proteina. Ako je spajk protein od virusa, pojaviće se obe mrlje, odnosno na slici će biti i braon i plave tačke. Dakle, ako je šiljasti protein prikazan na levoj slici bio od virusa, onda bi se plava mrlja takođe pojavila na slici – ali nije. Slika sa leve strane je, dakle, šiljasti proteini koji su indukovani „vakcinom“.
Protein šiljaka izaziva rak
Nakon masovnog uvođenja Covid injekcije u stanovništvo, došlo je do značajnog porasta novonastalih karcinoma, posebno kod mladih ljudi, i ponovnog pojavljivanja karcinoma za koje se smatralo da su u remisiji.
Protein šiljaka se vezuje za gen u našim telima koji je poznat kao čuvar genoma: gen supresor tumora P53, objasnio je dr Kol. „Takođe se vezuje za gen raka dojke i gen za rak jajnika.“ Vezivanje šiljastog proteina za ove receptore omogućava tumorima da rastu nesmetano.
„Postoji porast nekih neobičnih karcinoma koje sam viđao… Ovo bi barem trebalo da otvori vrata drugim patolozima i univerzitetima da kažu ‘pa, možda bi trebalo da se vratimo i pogledamo neke od ovih neobičnih karcinoma koji se brzo šire kod mladih pacijenata koje inače ne viđamo“, rekao je dr Kol.
„Postoji najmanje desetak mehanizama koje šiljak može da izazove u tim putevima raka… Jedan od načina je da mikro zgrušavanje može da izazove „gušenje“ tkiva [kao] karcinoma poput sredine siromašne kiseonikom“.
Spajk protein izaziva krvne ugruške
Dole smo postavili intervju dr Koula da počne od vremenske oznake 40:40 gde dr Kol govori posebno o „ugrušcima“. Ako želite da čujete ceo intervju, uključujući onaj koji je detaljno opisan gore, onda počnite video od početka.
Protein šiljaka sam po sebi je toksičan. To je šiljasti protein koji je izazvao ugruške kod onih koji su zaraženi Covidom. „Vakcina“ protiv Covid-a podstiče ćelije primaoca da proizvode toksične šiljaste proteine za koje se zna da izazivaju zgrušavanje krvi i ne postoji „isključivanje“. Sa virusom, telo će ga eliminisati, ali sa mRNA „vakcinom“ telo je dobilo genetsku instrukciju da napravi ove toksične šiljaste proteine u svakom organu u telu – u ovoj fazi nije poznato koliko dugo, ali verovatno zauvek. U suštini, vakcinisana osoba je postala fabrika šiljastih proteina koja proizvodi protein šiljaka u različitim delovima tela.
Dr Kol je pojasnio da su virusne vektorske „vakcine“ kao što su Johnson & Johnson i AstraZeneca injekcije adenovirusnih vektora koje sadrže komplementarnu DNK („cDNK“), a ne mRNK. Zbog toga, primaoci tih „vakcina“ proizvode veću količinu spajk proteina, ali tokom određenog vremena, objasnio je dr Kol. „Znamo iz 1980-ih/90-ih da su studije zasnovane na genima sa adenovirusnim vektorom [vakcine] izazvale mnogo zgrušavanja … ali ne dobijate replikaciju u istom vremenskom periodu [kao] sa mRNA vakcinom.
Protein šiljaka se vezuje za ACE2 receptore. ACE2 receptori su u izobilju u endotelijumu krvnih sudova. Postoji i CD147 receptor koji se nalazi na površini crvenih i belih krvnih zrnaca i endotelnih trombocita. Protein šiljaka se prvenstveno vezuje za CD147 receptor, objasnio je dr Kol. Lipidna nanočestica i šiljasti protein će pratiti male kapilare i procuriti u bilo koje tkivo kojim su kapilari okruženi.
Neki lekovi istiskuju šiljasti protein sa ovih receptora, rekao je dr Kol, kao što je „onaj koji neće biti imenovan“ – verovatno zbog rizika od cenzure.
Gornja slika na donjoj slici prikazuje obdukciono tkivo aorte, najvećeg krvnog suda u telu koji dolazi iz srca. Ispod toga, sa svim tačkama, je kako izgleda upala pod mikroskopom. Desno je slika koja prikazuje šiljasti protein „koji bukvalno uzrokuje da limfociti [bela krvna zrnca] žvaću rupu u aorti“, objasnio je dr Kol. Kada aorta pukne, to uzrokuje smrt u roku od nekoliko minuta – iznenadnu smrt.
Kao primer toga koliko šiljasti protein može postati plodan kada uđe u tkivo, dr Kol je pokazao sliku uzorka uzetog iz slezine. Veliki krug na slici ispod je arterija. Sve braon tačke su šiljasti protein.
Ugrušci na slici ispod su od živih pacijenata. Dakle, ovi debeli vlaknasti ugrušci, u procesu formiranja, nalaze se kod živih pacijenata, kao i kod balzamovanja. Slika u sredini je uzorak krvi uzet od pacijenta iz Nemačke kome su ubrizgane tri doze „vakcine“ Covid-a. Nakon što je uzet uzorak, počeo je da formira fibrile. Dakle, istraživači su ga „okrenuli“ i pojavila se nakupina na slici desno. Skupina je napravljena od istih komponenti kao i vlaknasti ugrušci.
Vlaknasti ugrušci se sastoje od vlakana, retikulina, aminokiselina, mešanih šećera i glikoproteina, rekao je dr Kol. Ima i druge elemente koji se obično nalaze u krvnim ugrušcima ili se obično nalaze u krvi, ali to su elementi ili komponente koje vlaknaste ugruške čine neobičnim.
„Što je još važnije, postoji materijal koji telo ne razgrađuje lako, a zove se amiloid… Postoje različite vrste amiloida, ali problem je što telo ne razgrađuje lako amiloid. Naše telo može da razgradi fibrin i ugruške… međutim, telo ne razlaže lako ovu vrstu proteinskog materijala“.
„Ne želim da uplašim sve i kažem: ‘Bože, svako ko je primio vakcinu će imati ovo. Ne, ne. Dobra vest je da je većina ljudi dobro“.
„U vlaknastim ugrušcima postoje neobične količine prikupljenih proteina. Postoje neobične kombinacije proteina koje otežavaju rastvaranje ovih proteina u telu“.
A tu je i spajk protein, dosta njega. Postoji toliko mnogo šiljastog proteina koji se vezuje za ACE2 i CD147 receptore da indukuje inflamatorne, citokinske i reakcije zgrušavanja. „Mikro zgrušavanje… je glavna stvar kojom treba da se pozabavimo u medicini“, rekao je dr Kol.
Neke autopsije pokazuju da se amiloid pronađen u ugrušcima takođe deponuje između tkiva i organa, rekao je dr Kol.
Perzistentnost šiljastog proteina
Regulatorne agencije su objavile da će se mRNA u injekcijama Covida razgraditi i da su injekcije „sigurne“.
Naše telo normalno razgrađuje RNK za nekoliko sati, ili dan ili dva, u zavisnosti od toga koji protein naše telo pokušava da proizvede za naše normalne telesne funkcije, rekao je dr Kol. „Međutim, kada stavite sintetički molekul u ove male perle od bisera, ove nukleotide, on se ne raspada“.
Ovo je dokazano u studiji: Imunološki otisak, širina prepoznavanja varijanti i odgovor germinalnog centra u humanoj SARS-CoV-2 infekciji i vakcinaciji, Cell, 24. januar 2022. Studija je pokazala da je 8 nedelja nakon vakcinacije mRNA još uvek bila prisutna i 8 nedelja kasnije vakcinom indukovani šiljasti protein se još uvek proizvodio u limfnim čvorovima. Iako se količina proizvedenog proteina šiljaka vremenom smanjivala. „Što je dobar znak“, rekao je dr Kol. Važno je napomenuti da je ova studija stala na 60 dana da bi mogla da se objavi. „Šta se dogodilo za 90 dana i 120 dana?“ pitao je dr Kol.
„Neke od serija autopsije koje sam pogledao sa svojim kolegama u Nemačkoj pokazuju da se šiljak protein deponuje u velikim količinama 120 plus dana nakon poslednje injekcije pacijenta i pre njegove smrti“.
„U nauci – taj princip predostrožnosti, šta je rizik-korist – da li nešto radimo, da li znamo dugoročne ishode? Moramo da proučavamo ove stvari u nauci“.
Snažna, energična debata je kamen temeljac nauke i medicine, ali cenzura i ismevanje onih koji pokušavaju da slede dobru nauku i praksu sprečili su lekare i naučnike da obaveste širu javnost o rizicima injekcije Covid-a i njihovim drugim brigama. I kao što je dr Kol rekao na početku svog intervjua, „svi naučnici se slažu – kada cenzurišete one koji to ne čine“.
Smanjenje nataliteta i povećanje problema sa plodnošću
Studije o biodistribuciji iz Japana koje su dobijene u skladu sa Zakonom o slobodi informacija pokazale su da lipidne nanočestice idu bilo gde i svuda u telu. Učinkuje na masno tkivo. „Jajnik ima puno lipida u ćelijama. U tim studijama, lipidne nanočestice su se koncentrisale u jajniku brže nego u drugim delovima tela“, rekao je dr Kol.
„Akumulacija kod žena je bila mnogo veća u mnogim organima nego kod muškaraca. Znamo da je kod muških spermatozoida studija post-vakcine sa šiljcima proteina iz Izraela pokazala smanjenje broja spermatozoida kao i smanjenje pokretljivosti spermatozoida tokom šest meseci“.
„U ženskom telu, jajovod, jajnici, sama jajašca… su puni ACE2 receptora. Taj šiljasti protein [koji vaše telo pravi posle vakcine] će se preneti do tog ACE2 receptora… i gde god da taj šiljak padne, to je protein koji izaziva upalu, tako da upala u jajniku može biti broj jedan, ubija jajašca i broj dva, inhibiraju sposobnost te jajne ćelije da bude robusna u smislu implantacije, u smislu dostizanja pune ovulacije i/ili oslobađanja“.
Evo još jedne tužne stvari. Dr Kol je primao placente od kolega akušera širom SAD. „Ove placente su pogrešne veličine za gestaciono doba. Ove placente su kalcifikovane. Ove placente imaju šiljasti protein u sebi. Ove placente imaju antitela u sebi. Ove placente su izazvale višak upale u njima“, rekao je on.
Da li su regulatorne agencije mogle upozoriti javnost?
Najmanje dva do četiri meseca nakon vakcinacije mRNA se nalazi u telima vakcinisanih. Spajk protein se proizvodi u telima vakcinisanih najmanje dva do četiri meseca. Šiljasti proteini izazivaju upalu krvnih sudova, a lipidne nanočestice su toksične. Da li su regulatorna tela znala ove stvari pre nego što su krenula u masovne kampanje ubrizgavanja?
„Ako saberete istoriju lipidnih nanočestica i pogledate toksičnost toga – znali su. Ako pogledate neuspeh mRNA proizvoda pre ovoga – znali su. Duga je istorija i samo sastavljanje delova nauke zajedno“, rekao je dr Kol, „mogu da uzmem svu objavljenu literaturu i kažem: ‘Evo kako smo znali da je to loša ideja… Ovako se radi nauka – vi pravite zapažanja, vi očigledno postavljate hipotezu i pokušajte da testirate, ili uspete ili ne, vratite se na klupu i pokušajte ponovo”.
U ovom intervjuu, dr Kol je pokrio aspekte zgrušavanja krvi, ali postoje mnogi mehanizmi štete zbog proteina šiljaka, rekao je on.
„Ali ove stvari su bile dobro poznate pre nego što su ovi proizvodi primenjeni i sada vidimo, nažalost… ono što vidimo, naučno u laboratoriji sada, je da je odnos rizika i koristi na strani rizika“.
„Ako imaš jednu dozu, ne kritikujem te, nemoj drugu. Ako imate dve, nemojte dobiti treću. Ako imate tri, nemojte dobiti četvrtu“.
Ne samo da vlade, regulatorne agencije i zdravstveni radnici nisu dali informisani pristanak, rekli su nam neistine. Rečeno nam je da će injekcije ostati u deltoidnom mišiću kada su znali da to nije slučaj. Rečeno nam je da će biti eliminisan iz naših tela veoma brzo, u roku od nekoliko dana, ali oni su oduvek znali da to nije istina. Rečeno nam je da strani genetski materijal ne može da se ugradi u našu DNK, ali postoje neke ubedljive in vitro studije koje pokazuju da se on reverzno transkribuje u ćelije.
Nulta Tačka/TheExposeNews