Jedan od tvoraca AI najavio ono što zagovaraju iz Davosa – Milijarde će ostati bez posla a država će davati novac za preživljavanje
Još jedna „teorija zavere“ je na pragu ostvarenja i naravno da smo o tome pisali i pišemo svakodnevno kako bi ljudi bili spremni za ono što sledi.
Kompjuterski naučnik koji se smatra „kumom veštačke inteligencije“ kaže da će vlada morati da uspostavi univerzalni osnovni dohodak kako bi se suočila sa uticajem veštačke inteligencije na nejednakost.
Profesor Džefri Hinton rekao je za BBC Njuznajt da će biti potrebna reforma beneficija koja daje fiksne iznose gotovine svakom građaninu jer je „veoma zabrinut da će veštačka inteligencija uzeti mnogo svakodnevnih poslova“.
„Kosultovali su me ljudi iz Dauning strita i savetovao sam ih da je univerzalni osnovni prihod dobra ideja“, rekao je on.
Rekao je da, iako smatra da će veštačka inteligencija povećati produktivnost i bogatstvo, novac će ići bogatima „a ne ljudima kojima se gubi posao i to će biti veoma loše za društvo“.
Profesor Hinton je pionir neuronskih mreža, koje čine teorijsku osnovu trenutne eksplozije veštačke inteligencije.
Do prošle godine je radio u Guglu, ali je napustio kompaniju kako bi mogao slobodnije da priča o opasnostima od neregulisane veštačke inteligencije.
Koncept univerzalnog osnovnog dohotka podrazumeva da vlada svim pojedincima isplaćuje određenu platu bez obzira na njihova sredstva.
Kritičari kažu da bi to bilo izuzetno skupo i da bi preusmerilo finansijska sredstva sa javnih službi, a da pritom ne bi nužno pomoglo u ublažavanju siromaštva.
Bi-Bi-Si je kontaktirao vladu da pita da li se razgovaralo o potencijalnoj šemi univerzalnog osnovnog dohotka.
Profesor Hinton je ponovio svoju zabrinutost da se pojavljuju pretnje na nivou ljudskog izumiranja.
Događaji tokom prošle godine pokazali su da vlade nisu spremne da obuzdaju vojnu upotrebu veštačke inteligencije, rekao je, dok je konkurencija u brzom razvoju proizvoda značila da postoji rizik da tehnološke kompanije „ne ulože dovoljno truda u bezbednost“.
Profesor Hinton je rekao da „pretpostavljam da za između pet i 20 godina postoji verovatnoća za polovinu da ćemo morati da se suočimo sa problemom veštačke inteligencije koja pokušava da preuzme vlast“.
Ovo bi dovelo do „pretnje na nivou izumiranja“ za ljude jer smo mogli „stvoriti oblik inteligencije koji je samo bolji od biološke inteligencije… To nas veoma zabrinjava“.
AI bi mogla da „evoluira“, rekao je, „da dobije motivaciju da napravi više od sebe“ i mogla bi autonomno „razviti podcilj dobijanja kontrole“.
Rekao je da već postoje dokazi da su veliki jezički modeli – vrsta AI algoritma koji se koristi za generisanje teksta – izabrali da budu varljivi.
Rekao je da su nedavne primene veštačke inteligencije za stvaranje hiljada vojnih ciljeva „tanak kraj klina“.
„Ono što me najviše brine je kada oni mogu samostalno da donesu odluku da ubijaju ljude“, rekao je on.
Profesor Hinton je rekao da je nešto slično Ženevskim konvencijama – međunarodnim ugovorima koji uspostavljaju pravne standarde za humanitarni tretman u ratu – možda potrebno da bi se regulisala vojna upotreba veštačke inteligencije.
„Ali mislim da će se to dogoditi tek nakon što se dogode veoma gadne stvari“, dodao je on.
AI chat botovi „možda će uskoro biti inteligentniji od nas“
Upitan da li je Zapad bio u trci u stilu projekta Menhetn – misleći na istraživanje nuklearnog oružja tokom Drugog svetskog rata – sa autokratijama kao što su Rusija i Kina o vojnoj upotrebi veštačke inteligencije, profesor Hinton je odgovorio: „[ruski predsednik Vladimir] Putin je rekao da godine da ko god kontroliše AI kontroliše svet. Tako da pretpostavljam da rade veoma naporno.
„Srećom, Zapad je verovatno daleko ispred njih u istraživanju. Mi smo verovatno još uvek malo ispred Kine. Ali Kina ulaže više resursa. I tako u pogledu vojnih upotreba mislim da će biti trke.
Rekao je da bi bolje rešenje bila zabrana vojne upotrebe veštačke inteligencije.
