Jedite manje mesa: Plan UN-a za poljoprivredu na COP28
Najrazvijenijim zemljama sveta biće rečeno da obuzdaju svoj preterani apetit za mesom kao deo prvog sveobuhvatnog plana za usklađivanje globalne poljoprivredno-prehrambene industrije sa Pariskim klimatskim sporazumom.
Očekuje se da će Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu objaviti mapu puta globalnih prehrambenih sistema (do 1,5C) tokom samita COP28 sledećeg meseca. Narodima koji prekomerno konzumiraju meso biće savetovano da ograniče svoj unos, dok će zemlje u razvoju – gde nedovoljna potrošnja mesa doprinosi preovlađujućem izazovu u ishrani – morati da unaprede svoje stočarstvo, navodi FAO.
Od farme do viljuške, sistemi ishrane čine oko trećinu globalnih emisija gasova staklene bašte i veliki deo tog otiska je povezan sa stočarstvom – glavnim izvorom metana, krčenjem šuma i gubitkom biodiverziteta. Iako neobavezujući, očekuje se da će plan FAO-a dati informacije o političkim i investicionim odlukama i dati podsticaj klimatskoj tranziciji prehrambene industrije koja je zaostajala za drugim sektorima u obavezama.
Dr Snežana Bašić: Neizlečiva bolest zvana politika, Mario Zna, 249 UŽIVO
Smernice o mesu imaju za cilj da pošalju jasnu poruku vladama. Ali političari u bogatijim zemljama obično izbegavaju politike koje imaju za cilj da utiču na ponašanje potrošača, posebno tamo gde to uključuje smanjenje potrošnje svakodnevnih stvari.
„Stočarstvo je politički osetljivo, ali moramo da se pozabavimo osetljivim pitanjima da bismo rešili problem“, rekao je Dhanuš Dineš, osnivač kompanije Clim-Eat, koja radi na ubrzanju klimatskih akcija u prehrambenim sistemima. „Ako se ne pozabavimo problemom stoke, nećemo rešiti klimatske promene. Ključni problem je prekomerna potrošnja.“
Prosečan Amerikanac konzumira oko 127 kilograma mesa godišnje u poređenju sa 7 kilograma u Nigeriji i samo 3 kilograma u Demokratskoj Republici Kongo, prema podacima FAO. Komisija Eat-Lancet preporučuje da ljudi ne konzumiraju više od 15,7 kilograma mesa godišnje.
Agencija UN sa sedištem u Rimu, zadužena za unapređenje poljoprivrednog sektora i ishrane, nastoji da uspostavi ravnotežu između klimatske tranzicije i obezbeđivanja sigurnosti hrane za rastuću globalnu populaciju. Dakle, pored pozivanja na manju potrošnju mesa za dobru ishranu u svetu, plan bi takođe podstakao farmere u zemljama u razvoju da povećaju produktivnost svoje stoke i održivije snabdevanje.
Tri grafikona koji pokazuju da nema „klimatske krize“ https://t.co/wBcCGbzaLB
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 28, 2023
Druge preporuke će pokrivati pitanja od načina na koji se farmeri prilagođavaju sve nestabilnijem vremenu do rešavanja ključnih izvora emisija kao što su otpad od hrane i gubitak posle žetve ili upotreba đubriva, navodi FAO. Plan će biti predstavljen u tri dela u narednih nekoliko godina da bi na kraju uključio preporuke za specifične zemlje.
Mapa puta ima potencijal da ponudi „zajednički pravac putovanja“ za stočarske kompanije i njihove investitore, odražavajući ulogu neto nula dokumenta Međunarodne agencije za energiju za energetski sektor, prema FAIRR Initiative, mreži investitora fokusiranoj na intenzivnu proizvodnju životinja.
„Ova mapa puta je potrebna da bi se unela jasnoća i kompanijama i investitorima kako bi mogli da planiraju tranziciju“, rekla je Sofija Kondes, šef odeljenja za kontakt sa investitorima u FAIRR-u. „Što duže kompanije čekaju da reaguju, to je tranzicija drastičnija i potencijalno ometajuća“.
Rad FAO-a je jedna od nekoliko najava i obećanja usredsređenih na hranu za koje se očekuje da će izaći na samitu COP28 u Dubaiju. Dok su klimatski samiti imali tendenciju da se udalje od pitanja poljoprivrede, uglavnom zbog osetljivosti u vezi sa sigurnošću hrane, ovogodišnji organizatori pokušavaju da proguraju niz inicijativa van formalnih pregovora, rekao je Dineš iz Clim-Eat-a.
