U svetu danas jedna od 16 osoba koristi droge, što je najviši nivo u istoriji, saopštile su Ujedinjene nacije u objavi od 26. juna na mreži X.
UN navodi da, iako je kanabis i dalje najrasprostranjenija droga, globalno tržište kokaina dostiže rekordne nivoe. U periodu od 2014. do 2024. godine, svetska proizvodnja kokaina porasla je za više od 370 odsto.
Podaci potiču iz Svetskog izveštaja o drogama 2026 Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC), objavljenog 26. juna.
Ukupno je 331 milion ljudi u svetu koristilo droge u 2024. godini, što je porast od 34 odsto u poslednjih deset godina. Najzastupljeniji je kanabis sa 256 miliona korisnika, zatim opioidi sa 63 miliona, amfetamini sa 32 miliona, kokain sa 25 miliona i ekstazi sa 21 milionom korisnika.
Oko 63 miliona ljudi ima poremećaje zbog upotrebe droga, a samo jedna od 12 osoba je na lečenju.
Među ženama sa tim poremećajima, lečenje prima jedna od 23, dok je kod muškaraca ta brojka bolja — jedan od devet.
Od 14 miliona ljudi koji koriste droge intravenskim putem, gotovo 7 miliona ima hepatitis C, 1,7 miliona živi sa HIV-om, a 1,5 miliona ima obe bolesti.
Izveštaj navodi da je jedna od najvećih kriza povezanih sa drogama u poslednjim decenijama zabeležena u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama, gde je opioidna kriza u prvim decenijama ovog veka odnela skoro milion života.
Međutim, navodi se da se vrhunac krize „čini da je prošao“, jer podaci za 2024. pokazuju pad smrtnih slučajeva povezanih sa fentanilom.
U izveštaju američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti iz januara 2026. navodi se da su smrtni slučajevi od predoziranja sintetičkim opioidima osim metadona pali za 35,6 odsto između 2023. i 2024. godine.
Iako je broj smrti od opioida u padu, većina tih smrtnih slučajeva i dalje se beleži u SAD i Kanadi, a UNODC navodi da fentanil i dalje čini najveći deo smrtnih ishoda.
Agencija takođe upozorava na pojavu nitazena — sintetičkih opioida jačih od fentanila — u Sjedinjenim Državama. Tokom 2024. godine, 409 smrtnih slučajeva u 43 američke jurisdikcije povezano je sa nitazenima.
UNODC je 26. juna saopštio da proizvođači droga sve češće stvaraju nove sintetičke supstance kako bi izbegli detekciju i zaobišli regulative. U 2024. godini otkriveno je pet puta više različitih tipova droga nego pre 2000. godine.
Izvršna direktorka UNODC Monika Džuma izjavila je da postoji „neviđen skok“ novih vrsta droga na tržištu, od kojih su mnoge sve jače i opasnije.
„Već trpimo posledice: milione prevremenih smrti i izgubljenih zdravih godina života; mreže trgovine drogom koje narušavaju ekonomije; uništene živote, zajednice i sredstva za život; i produbljivanje nesigurnosti i nasilja“, rekla je Džuma.
„Imperativ borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa nikada nije bio veći. Moramo pojačati odvraćanje, unaprediti razmenu obaveštajnih podataka i koordinisati zajedničke operacije, uz ulaganje u prevenciju i lečenje.“
Borba protiv narkomanije u SAD
Prošlog meseca, američka „carica za drogu“ Sara Karter predstavila je Nacionalnu strategiju za kontrolu droga za 2026. godinu, kojom se definiše plan borbe protiv narkokrize u Sjedinjenim Državama.
Strategija uključuje mere poput zaštite globalnih lanaca snabdevanja od međunarodnih kriminalnih mreža, ali ključni fokus je na lečenju zavisnosti.
Karter je rekla da će vlasti „neumorno raditi“ na smanjenju potražnje za drogama u SAD.
„Izgradićemo kulturu otpornosti u kojoj je život bez droga norma. Osnažićemo nastavnike, verske lidere i porodice da zaštite decu od ovog hemijskog napada“, rekla je ona.
„I obezbedićemo da svako ko se bori sa zavisnošću ima pristup saosećajnom i efikasnom lečenju i podršci za oporavak.“
Prema strategiji, cilj je da tretmani za zavisnost budu „dostupniji nego sama upotreba droga“.
U maju je Libi Džons iz organizacije Global Health Advocacy Incubator upozorila da budžetski predlog administracije za 2027. godinu smanjuje sredstva za programe lečenja zavisnosti.
Predlog uključuje rez od 261 milion dolara za programe prevencije zloupotrebe supstanci i 576 miliona dolara za programe mentalnog i bihevioralnog zdravlja.
„Strategija koja kaže da lečenje treba da bude dostupnije od droga mora imati infrastrukturu da to zaista omogući“, rekla je Džons.
U međuvremenu, američka carina i granična zaštita (CBP) saopštila je 19. juna da je zaplenila 32 odsto više kokaina, metamfetamina, fentanila, heroina i marihuane u maju u poređenju sa istim periodom pre dve godine.
CBP navodi i da je ove fiskalne godine do maja zaplenjeno 56 odsto više droga nego u istom periodu prethodne godine.
