Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg priznao je da je bio prekomerno optimističan u proceni rokova za priključivanje Švedske i Finske Severnoatlantskoj alijansi, te da nije uzeo u obzir primdbe koje je kasnije u vezi s tim članstvom iznela Turska.
„Bio sam previše optimističan u to vreme (nakon podnošenja prijava Švedske i Finske za članstvo u NATO-u), to je istina. U toj etapi nismo imali nikakve informacije o tome da mogu da iskrsnu problemi, ali od tog vremena smo čuli zbog čega je Turska zabrinuta. I priznali smo da je moguće da će biti potrebno više vremena nego što smo očekivali“, rekao je Stoltenberg uoči početka dvodnevnog zasedanja ministara odbrane NATO-a u Briselu.
Jens Stoltenberg je naglasio da se nada da će određeni napredak kada je reč o članstvu Švedske i Finske u NATO-u biti postignut pre samita Alijanse koji se održava u Madridu krajem juna, ali da ne može da navede nikakve rokove.
Zašto NATO odlaže isporuku oružja Ukrajini
Objašnjavajući zašto NATO odlaže isporuku oružja Ukrajini, generalni sekretar Severnoatlantske alijanse je rekao da je razlog za to potreba da se ukrajinski vojnici prvo obuče da ga koriste i održavaju.
„Neohodno je obezbediti prelazak sa sovjetskog naoružanja, stare opreme, na savremenije uređaje po NATO standardima. Taj prelazak zahteva mnogo rada, dostavljanja podataka, sprovođenja ekspertiza, kako bi se prešlo na savremenije naoružanje“, rekao je Stoltenberg odgovarajući na pitanje novinara zbog čega NATO odlaže isporuku naoružanja Kijevu.
On je ocenio da „saveznici u NATO-u pružaju Ukrajini izuzetnu podršku poslednjih meseci, uključujući savremeno oružje, teško naoružanje“.
„Obezbedili smo obuku ukrajinskih vojnika izvan teritorije Ukrajine“, dodao je Stoltenberg.
Rusija je ranije svim zemljama, uključujući SAD, uputila notu zbog isporuka naoružanja Ukrajini. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je naveo da će svaka pošiljka koja bude sadržala oružje za Ukrajinu biti tretirana kao legitiman vojni cilj Rusije.
