Jevrejski boljševici su ubili preko 60 miliona pravoslavnih hrišćana, mnoge namernim uništavanjem poljoprivrednog sektora
Većina ljudi zna za Holokaust, ali da li ste takođe znali da se mnogo gori masovni pokolj ljudskih bića dogodio nekoliko decenija ranije kada su komunistički boljševici, mnogi od njih Jevreji, ubili više od 60 miliona pravoslavnih hrišćana i muslimana u Ruskoj revoluciji?
Počelo je 1917. godine kada su dve revolucije zahvatile Rusiju, efektivno okončavši rusko dugogodišnje nasleđe imperijalne vladavine i uvele komunistički režim poznat kao Sovjetski Savez.
Pre komunističkog preuzimanja Rusije, ruski narod je bio uglavnom siromašan što se tiče zemljišnih poseda, ali bogat u Hristu Isusu kroz svoju pravoslavnu veru. Boljševici su se rugali ovome, smatrajući da je glupo da neko sledi Hrista radije nego da sada pokušava da živi svoj najbolji život.
„…za seljaštvo (početkom 20. veka 85% seljaka je bilo nepismeno) Crkva je ostala jedini izvor razumevanja sveta“, kaže se u jednom istorijskom izveštaju.
„Na bogosluženjima su sveštenici čitali Bibliju i seljacima objašnjavali njeno značenje. Razgovarali su i o raznim događajima i stvarnostima života, govoreći na primer da je monarhija oblik ljudske vladavine koju je uspostavio Bog i da svako treba da zna svoje mesto. a ne da traži da ga promenite“.
U dobru i u zlu, Ruska crkva je delovala kao temelj ruskog društva pre Sovjetskog Saveza. Funkcionisala je mnogo dalje od samo čuvara duhovnog života da bi postala birokratski sistem i institucija kao sastavni deo ukupne funkcionalnosti države.
„Boljševici su posebno bili besni zbog činjenice da je Pravoslavna crkva pozvala da se trpe patnje u ovom svetu, obećavajući vernom hrišćaninu nagradu na ’onom svetu‘“, objašnjava isti istorijski izveštaj.
HAARP: Skriveno Oružje koje Kontroliše Vreme i Izaziva Katastrofe? https://t.co/DBRFOtL4zf
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 24, 2024
„Boljševici su ovo smatrali laganjem, koje je držalo mase u bedi i siromaštvu, dok su drugi imali koristi od njihovog rada i živeli u besposlici i bogatstvu.
Karl Marks, Jevrejin, nazvao je religiju „opijumom za mase“
Zloglasni socijalista Karl Marks, Jevrejin, zaslužan je za „inspiraciju“ boljševika da urade ono što su na kraju uradili. On je predvodio revoluciju za iskorenjivanje pravoslavnog hrišćanstva iz Rusije i na kraju iz sveta, inspirišući Vladimira Lenjina i druge tiranine da počine masovni genocid nad pravoslavnim hrišćanima.
Marks nije imao ništa pozitivno da kaže o pravoslavnim hrišćanima, smatrajući ih glupima jer su verovali u Isusa Hrista i prihvatali ono što je on video kao eksploataciju njihove dobre volje od strane Pravoslavne crkve-države pre-sovjetske Rusije.
Religija, po Marksu, nudi ljudima „jeftino opravdanje za njihovo celokupno eksploatisano postojanje.
„Religija je opijum za mase“, rekao je jednom.
Ono što je počelo kao propaganda inspirisana Marksom protiv Pravoslavne crkve u Rusiji brzo se pretvorilo u akciju u obliku masovnog ubistva. On i drugi boljševici su podstakli masovna ubistva pravoslavnih hrišćana, počevši od Ivana Kočurova, sveštenika Katedrale Katarine Velike u Carskom selu, koga je ubila Crvena armija dok je bio u svojoj carskoj letnjoj palati.
Otprilike godinu dana kasnije, boljševici su izdali dekret koji su nazvali „O odvajanju crkve od države i škole od crkve“ kojim su nacionalizovane sve crkvene zemlje i uklonjeni svi brakovi i porodični odnosi iz jurisdikcije Crkve.
Setite se da je pre svega Ruska Pravoslavna Crkva bila zadužena za statistiku rođenih i umrlih. Ona se bavila svim pitanjima vezanim za instituciju braka, uključujući pomaganje ruskim porodicama da žive pobožno, moralno. Ruska revolucija koju su predvodili boljševici okončala je sve to.
Između 1918. i 1920. boljševici su pokrenuli masovnu antireligijsku kampanju koja je bogohulno ismevala svetinje Božje. Oni su skrnavili pravoslavne hrišćanske svetinje i koristili fotografije tog skrnavljenja za širenje propagande po ruskom društvu.
Do 1922. boljševici su pljačkali crkve i krali sve njihove dragocenosti pod maskom borbe protiv masovne gladi i obnavljanja domaće privrede koja je bila uništena nakon građanskog rata.
„Crkveni predmeti napravljeni od plemenitih metala, okviri za ikone, krstovi za nakit i druge stvari koje bi mogle sadržati zlato, srebro ili dragulje bili su opljačkani širom zemlje i odnešeni u posebno stvoreno državno skladište“, istorijski izveštaji pokazuju šta su boljševici radili. „Mnogi od ovih predmeta su kasnije prodati Zapadu.
„Sveštenici su se često opirali varvarskoj pljački crkava, a boljševici su mnoge hapsili, optužujući ih za kontrarevoluciju i antisovjetsku propagandu. Bili su mučeni i pod represijom. Više od hiljadu sveštenika je stradalo početkom 20-ih godina 20. veka, uključujući episkope moskovske i petrogradske.“
Jevrejski boljševici i njihov rat protiv patrijarhata
Poslednjih godina, a posebno od dolaska Donalda Trampa u politiku, bilo je mnogo političkih čavrljanja sa levice o okončanju takozvanog „patrijarhata“, jer je to antimuški koncept promovisan u feminizmu kako bi se urušilo normalno društvo i treba ga zameniti sa izopačenošću.
Verovali ili ne, ova antipatrijarhatska agenda ima korene u boljševičkoj revoluciji u Rusiji. Boljševici su primenili strategiju zavadi pa vladaj koja je podelila pravoslavnu crkvu na dva dela, od kojih je jedan nazvan „obnoviteljskim“ taborom jer je bio lojalan boljševicima.
Sveštenici koji su se svrstali sa revolucionarnim taborom, a ne sa pravoslavnim taborom, „protivili su se Patrijarhu“, objašnjavaju istorijski izveštaji, što je na kraju dovelo do njegovog smenjivanja sa položaja, „u suštini odsecajući glavu Crkvi“.
Uništenje Patrijarha i odsecanje glave Pravoslavne Crkve simbolično je i danas, jer boljševici u današnjem svetu nastoje da sruše patrijarhat i obezglave hrišćansku crkvu i na kraju sve njene pristalice tokom nastupajućeg vremena Jakovljeve nevolje kada Hrišćanima budu „odsečene glave“ jer su odbili žig zveri.
Masovno izrugivanje, genocid nad hrišćanima
Teror i uništavanje pravoslavne crkve u Rusiji će se nastaviti godinama dok su boljševici uništavali crkve jednu po jednu sve do 1930-ih. Progon hrišćana je nastavljen samo sa kratkim odlaganjem kada su različite boljševičke frakcije počele da se bore jedna protiv druge za vlast.
Do raspada SSSR-a 1991. godine, ostalo je samo 7.000 od 54.000 ruskih crkava pre revolucije. Sve ostale su boljševici srušili, kao i živote oko 60 miliona hrišćana i drugih religioznih Rusa, odnosno muslimana.
„Bez ikakvog oklevanja, boljševici su rušili drevne crkve ako su ometali izgradnju hidroelektrana, prilaza ili proširenja puteva“, otkrivaju istorijski izveštaji. „Mnoge crkve su jednostavno zatvorene i korišćene za potrebe novog sovjetskog režima: sve, od skladišta žita do fabrike, moglo je da se nalazi u crkvi, dok su manastiri često pretvarani u zatvore.
„Kao da se rugaju hrišćanstvu, u Kazanskoj katedrali u Sankt Peterburgu otvoren je Muzej istorije religije i ateizma. Pročitajte više o tome šta su Sovjeti radili sa opljačkanim crkvama.
Svako ko je preživeo početnu rundu progona kada je sve ovo počelo 1917. stavljen je u mašinu za mlevenje mesa kada je Josif Staljin došao na vlast 1924. Do svoje smrti 1953. Staljin je počinio ono što se u istorijskim knjigama sada naziva „Velika čistka“.
„… ti sveštenici koji su preživeli progon 1920-ih nisu mogli da izbegnu ovaj teror“, objašnjavaju istorijski izveštaji. „Hapšeni su, često upravo tokom službe – i to najčešće iz razloga ’antisovjetske agitacije’. Mnogi pravoslavni sveštenici i episkopi služili su kaznu u zatvorima i u izgnanstvu, kao i u Gulagu, mnogi su tamo umrli ili su pogubljeni.
„1937. i 1938. godine na poligonu Butovo kod Moskve streljano je oko 20.000 ljudi – a oko hiljadu su bili sveštenici raznih veroispovesti. Devedesetih godina prošlog veka patrijarh Aleksije II je te masovne grobnice nazvao „ruskom golgotom“. Svi ovi ljudi su bili pod represijom, i pod presudom ‘trojke NKVD’, po pojednostavljenom postupku. Nakon raspada SSSR-a, 321 sveštenik je kanonizovan kao ‘butovski novomučenici’.
Sve u svemu, više od 1.700 mučenika i ispovednika Ruske Crkve koji su pretrpeli progon od strane boljševika 1990-ih i 2000-ih godina kanonizovani su kao ruski pravoslavni sveci. Tokom čitavog sovjetskog perioda stradalo je skoro 100.000 ljudi koji su u nekom svojstvu služili unutar Crkve.
Godine 2006. jevrejska publikacija Inet News objavila je tekst u kome je svet podsetila da su „neki od najvećih ubica modernog doba bili Jevreji“.
„Ne možemo sa sigurnošću znati za koji je broj poginulih Čeka (Sveruska vanredna komisija za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže) bila odgovorna u svojim različitim manifestacijama, ali broj je sigurno najmanje 20 miliona, uključujući i žrtve prisilne kolektivizacije, glad, velike čistke, proterivanja, pogubljenja i masovna smrt u Gulazima“, napisao je Sever Ploker za Inet News.
„Lenjin, Staljin i njihovi naslednici ne bi mogli da izvrše svoja dela bez široke saradnje disciplinovanih ‘terorističkih zvaničnika’, okrutnih islednika, doušnika, dželata, čuvara, sudija, izopačenih i mnogih „krvarivih srca“ koji su bili članovi progresivne Zapadne levice i bili su prevareni od strane sovjetskog režima užasa i čak su mu dali košer sertifikat.“
Genrik Jagoda, koga je Ploker opisao kao „najvećeg jevrejskog ubicu 20. veka“, bio je taj koji je predvodio NKVD, grupu naslednicu Čeke, koji je zaslužan za to što je sam omogućio ubistvo 10 miliona ljudi, što je samo po sebi više ljudi nego što je Adolf Hitler ubio.
„Jagoda je marljivo sprovodio Staljinove naredbe o kolektivizaciji i odgovoran je za smrt najmanje 10 miliona ljudi“, napisao je Ploker. „Njegovi jevrejski zamenici uspostavili su sistem Gulaga i upravljali njime. Nakon što Staljin više nije gledao na njega blagonaklono, Jagoda je degradiran i pogubljen, a na njegovo mesto 1936. došao je Ježov, ‘krvožedni patuljak’.“
„Mnogi Jevreji su prodali svoju dušu đavolu komunističke revolucije i imaju krv na rukama zauvek.
Istoričar Aleksandar Solženjicin je procenio da su boljševici tokom ruske revolucije ubili čak 66 miliona ljudi, većinom hrišćana. I veliki broj ovih boljševika su bili Jevreji koji su mrzeli blagodatnu krotost ruskih hrišćana koje su prezirali i želeli da se sklone sa puta.
