Južna Koreja pokrenula je prvo probno putovanje kontejnerskog broda ka Evropi preko Severnog morskog puta (NSR), dok poremećaji na tradicionalnim pomorskim rutama podstiču sve veće interesovanje za ruski trgovački koridor kroz Arktik.
Severni morski put proteže se oko 5.600 kilometara duž ruske arktičke obale, uglavnom kroz vode pod ruskom jurisdikcijom. Ruta se oslanja na domaću lučku i navigacionu infrastrukturu. Njegovim razvojem upravlja državna nuklearna kompanija Rosatom, koja raspolaže jedinom svetskom flotom nuklearnih ledolomaca.
Brod „PanStar Acro“ isplovio je u subotu iz nove luke Busan i ploviće Severnim morskim putem, pre nego što stigne do Feliksstoua u Velikoj Britaniji, Roterdama u Holandiji i Gdanjska u Poljskoj.
Očekuje se da će do Feliksstoua stići za oko 18 dana. Put između Busana i Roterdama preko Arktika dug je oko 13.000 kilometara, što je 35 odsto kraće od rute kroz Suecki kanal, koja iznosi oko 20.000 kilometara. Prema procenama Južne Koreje, Severni morski put mogao bi da skrati uobičajeno putovanje između Azije i Evrope za oko deset dana.
Prema Rojtersu, zapadne diplomate izrazile su zabrinutost zbog plana Južne Koreje, koji je uključivao konsultacije sa Rusijom i dobijanje dozvola za prolazak broda. Agencija je citirala jednog evropskog diplomatu koji je rekao da zapadne vlade žele da izoluju Moskvu zbog sukoba u Ukrajini, a ne da sa njom „stupaju u kontakt“.
Postoje i pitanja u vezi sa rizicima od sankcija povezanih sa plaćanjem ruskih usluga navigacije i drugih usluga. Seul tvrdi da su konsultacije sa relevantnim zemljama i institucijama završene, dok južnokorejski mediji navode da su rizici od sankcija rešeni.
Ministarstvo okeana i ribarstva Južne Koreje saopštilo je da želi da uspostavi novi trgovački koridor. Ovo putovanje predstavlja povratak Južne Koreje na Arktik nakon decenije pauze i prvi put da ta zemlja koristi kontejnerski brod na Severnom morskom putu.
Južnokorejske kompanije obavile su pet probnih putovanja Severnim morskim putem između 2013. i 2016. godine, ali redovne linije nisu uspostavljene zbog ograničenog obima tereta i tada nedovoljno razvijene rute. Rusija je od tada značajno proširila svoju arktičku infrastrukturu i navigacione kapacitete.
Moskva nastoji da Severni morski put, koji je prvenstveno služio ruskim arktičkim projektima, pretvori u veliku međunarodnu trgovačku arteriju koja povezuje Aziju i Evropu. Kina je već pokrenula redovnu kontejnersku liniju ka Evropi preko NSR-a, dok Indija razmatra mogućnost da 2027. godine pošalje svoj prvi teretni brod tom rutom. Interesovanje je pokazao i Japan.
Početkom ovog meseca, generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov povezao je rastuću potražnju za Severnim morskim putem sa „uporno teškom situacijom“ u Persijskom zalivu.
Sukob sa Iranom takođe je povećao nestabilnost koja utiče na pomorski saobraćaj u Crvenom moru. Napadi Huta i pretnje u oblasti moreuza Bab el Mandeb naveli su pojedine brodarske kompanije da izbegavaju rutu kroz Suecki kanal.
Nulta Tačka/RT
