Kad “Ratovi zvezda” postanu stvarnost: Naučnici tvrde da bismo mogli zamrznuti čoveka poput Hana Sola u „karbonitu“
Jedna od najupečatljivijih scena iz čuvenog filma “Imperija uzvraća udarac” (1980) jeste trenutak kada Dart Vejder zamrzava Hana Sola u karbonitu – fiktivnom metalu koji se hladi i stvrdnjava oko tela, ostavljajući ga u stanju savršene hibernacije.
Iako je karbonit izmišljen materijal iz galaksije daleko, daleko odavde, nauka možda nije toliko daleko od ove ideje kao što izgleda.
Hemijski stručnjak sa Univerziteta u Voriku, dr Aleks Bejker, smatra da bi zamrzavanje čoveka poput Hana Sola moglo biti moguće – barem tehnički.
„Mogli biste napraviti dekoraciju za zid kao što je Han Solo u karbonitu, ali bi težila koliko i dva Golfa,“ rekao je dr Bejker.
„Dakle, trebala bi vam vrlo jaka kuka za kačenje.“
U stvarnom svetu već koristimo kriogene materijale poput tečnog azota i čvrstog ugljen-dioksida za zamrzavanje sitnih objekata, kao što su jajne ćelije u vantelesnoj oplodnji. Međutim, zamrzavanje celog ljudskog tela još uvek nije moguće – ljudi su jednostavno preveliki i previše kompleksni.
Dr Bejker ukazuje na metal galijum kao potencijalnog kandidata.
Galijum je u tečnom stanju na sobnoj temperaturi, ali prelazi u čvrsto stanje kada temperatura padne ispod 29,76°C. Zanimljivo je da su istraživanja pokazala da se u galijumu mogu čuvati jednostavni organizmi poput glista, koje se prethodno dehidriraju i ulaze u stanje „anhidrobioze“, nalik hibernaciji.
U jednoj brazilskoj studiji, gliste su uspešno vraćene u život nakon što su bile zamrznute u galijumu i čuvane nedelju dana.
Da bi se scena iz “Ratova zvezda” rekreirala u stvarnosti, bio bi potreban kalup veličine oko dva metra u koji bi se postavio dobrovoljac, a zatim pažljivo prekrio galijumom. Nakon hlađenja ispod tačke očvršćavanja metala, telo bi bilo „zarobljeno“ poput Hana Sola. Kasnije bi se temperatura podigla i osoba bi teoretski mogla biti „odmrznuta“.
Nažalost, tu se naučna realnost i filmska fikcija razilaze. Ljudi su znatno kompleksniji od glista i ne mogu preživeti dehidrataciju potrebnu za ovakav oblik hibernacije.
„Bez vode, život nije moguć – svi hemijski procesi prestaju,“ kaže dr Bejker. Pored toga, u nedostatku kiseonika osoba bi brzo preminula, verovatno ugušena sopstvenim ugljen-dioksidom unutar metalnog sarkofaga.
Iako galijum nije toliko toksičan kao živa, njegova dugoročna bezbednost po ljudski organizam još uvek nije u potpunosti ispitana. Kompanija Sigma-Aldrich navodi moguće nuspojave kontakta sa galijumom: metalni ukus, kašalj, mučninu, glavobolju i osip.
Međutim, naučnici ostaju optimisti po pitanju hibernacije u budućnosti.
Vladislav Vjazovski, neurolog sa Univerziteta Oksford, ističe da savremene tehnologije i farmakološki alati već pokazuju potencijal za kontrolu sna i stanja sličnih hibernaciji.
Dok se to ne ostvari, izgleda da je verovatnije da ćemo prvo napraviti pravi svetlosni mač – iako bi i on verovatno bio previše opasan za svakodnevnu upotrebu.
