Kad sloboda govora postane zločin: Evropa hapsi zbog objava na mrežama
U utorak, 27. maja, sedamdeset trogodišnji penzioner iz Bavarske obavešten je da mora da započne izdržavanje zatvorske kazne od 75 dana najkasnije do 5. juna. Njegov „zločin“? Dve objave na mreži X (bivši Tviter) u kojima je koristio frazu „Sve za Nemačku“ (Alles für Deutschland), slogan koji se nekada povezivao sa SA, paravojnom organizacijom nacističke partije pre skoro 90 godina. Stariji čovek je prvobitno bio osuđen na novčanu kaznu, koju nije platio uz obrazloženje da nema finansijskih sredstava.
Nemačka policija sada se obračunava sa običnim građanima, nakon što je ranije targetirala političare iz partije Alternativa za Nemačku (AfD), trenutno najpopularnije političke opcije u zemlji. Jedan od novijih primera jeste slučaj Davida Bendelsa, glavnog urednika pro-AfD publikacije Dojčland Kurir, koji je dobio uslovnu kaznu od sedam meseci zbog „uvrede, klevete ili omalovažavanja osoba u političkom životu“. Njegov „zločin“? Kreirao je i podelio mim tadašnje ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer, na kojem drži tablu sa natpisom „Mrzim slobodu govora“.
Razotkrivanje sistema koji vrišti od straha | Miša Bačulov | Mario Zna, 331 UŽIVO
Prema izveštaju istraživačkog centra MCC iz Brisela iz februara, Nemačka koristi široko formulisane zakone o govoru mržnje i kleveti, naročito uoči parlamentarnih izbora, da bi se obračunala sa političkim neistomišljenicima. Član 188 nemačkog krivičnog zakonika doveo je do pretresa domova i krivičnih kazni za građane koji su vređali političare na internetu, uključujući raciju u domu jednog penzionera koji je podelio kritičnu objavu o ministru, kaznu od 800 evra drugom penzioneru zbog šale na račun privatnog života političara, pa čak i zatvorsku kaznu za građanina koji je poslao mejl premijeru.
Situacija nije ništa bolja — ako ne i gora — u Velikoj Britaniji. Slučaj Lusi Konoli, sredovečne majke i influenserke koja je osuđena na čak 31 mesec zatvora, izazvao je najveću pažnju. Nakon što je objavljena vest o napadu u Sautportu, u kojem je Aksel Rudakubana ubio troje dece, Konoli je, kao i mnogi Britanci, emotivno odreagovala. Na društvenim mrežama pozvala je na „masovne deportacije“ i napisala da treba „zapaliti [migrantske] hotele pune govnara“. Objavu je obrisala za manje od četiri sata i priznala na sudu da se loše izrazila — i pored toga, proglašena je krivom za podsticanje rasne mržnje.
🇦🇷 Argentina izlazi iz SZO: Milei optužio organizaciju za „katastrofalno“ upravljanje pandemijom kovidahttps://t.co/83RVapZGjh
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 29, 2025
Lusin slučaj nije usamljen. Piter Linč, šezdesetjednogodišnji deda, uzvikivao je rasističke parole na protestu u Roteramu protiv masovne imigracije, povodom skandala sa seksualnim zlostavljanjem dece. Protest je kasnije prerastao u nasilje, ali je Linč uhapšen samo zbog svojih reči i u avgustu 2024. osuđen na dve godine i osam meseci zatvora. U oktobru je pronađen obešen u svojoj zatvorskoj ćeliji.
Obrazac je jasan. Prema pisanju londonskog Tajmsa, britanska policija hapsi više od trideset ljudi dnevno zbog „uvredljivih“ objava na društvenim mrežama, pozivajući se na član 127 Zakona o komunikacijama iz 2003. godine, koji kriminalizuje širenje „ekstremno uvredljivih“ poruka putem interneta.
Nemačka i Velika Britanija srljaju opasnim putem, kažnjavajući ljude koji izražavaju neslaganje — bez obzira na to koliko to bilo grubo, bezobzirno ili netačno — dok ostvaruju osnovno pravo na slobodu govora. Vreme je da se ovaj trend zaustavi.
Nulta Tačka/InfoWars
