Kada pametni telefoni postaju pametniji, da li Mi postajemo gluplji?
Dok je Mohamed Elmasri, profesor računarskog inženjerstva na Univerzitetu Vaterlo, posmatrao svoje unuke kako koriste pametne telefone, postavio im je jednostavno pitanje: „Šta je jedna trećina od devet?”
Umesto da razmisle, odmah su posegnuli za kalkulatorima, što ga je podstaklo da napiše knjigu „iMind: Veštačka i stvarna inteligencija”. Kasnije, tokom porodičnog odmora na Kubi, zamolio ih je da imenuju glavni grad ostrva. Ponovo su se oslonili na Google umesto na svoja sećanja.
Danas, 60% globalne populacije koristi pametne telefone, a među mlađima od 30 godina taj procenat je čak 97%.
Oslanjanje na tehnologiju postalo je produžetak našeg razmišljanja, ali ima i svoju cenu. Kognitivni outsourcing, odnosno oslanjanje na spoljne sisteme za prikupljanje informacija, može povećati rizik od kognitivnog pada. Na primer, učestala upotreba GPS-a smanjuje prostornu memoriju, a kako AI aplikacije poput ChatGPT-a postaju sveprisutne, javljaju se problemi poput poremećenih veština kritičkog razmišljanja, zavisnosti i lenjosti.
„Gugl efekat“ ili digitalna amnezija je fenomen gde ljudi zaboravljaju informacije koje su lako dostupne na internetu. Studija sa Univerziteta Kolumbija pokazala je da se ljudi lakše sećaju gde da pronađu informacije na mreži nego samih informacija. Slično tome, studija iz 2021. godine otkrila je da su učesnici koji su se oslanjali na Google imali lošije rezultate u testovima pamćenja i precenjivali svoje znanje.
Preterano oslanjanje na tehnologiju je samo deo problema; čak i prisustvo pametnog telefona može smanjiti kognitivni kapacitet. Istraživanja pokazuju da prisustvo telefona, čak i kada je isključen, može ometati koncentraciju. Prekomerna upotreba tehnologije takođe utiče na društvenu inteligenciju i emocionalne veštine, posebno kod dece i mladih. Dugotrajna izloženost ekranima povezana je sa simptomima sličnim autizmu, smanjenom emocionalnom inteligencijom i problemima u stvaranju ljudskih veza.
Stručnjaci naglašavaju potrebu za balansiranjem upotrebe tehnologije i razvojem ljudskih veština. Na primer, post na ekranu, gde se tehnologija uklanja na određeno vreme, može poboljšati društvene i emocionalne veštine. Studije pokazuju da ograničavanje vremena provedenog na društvenim mrežama i fokusiranje na kvalitetan san i duhovne prakse može pomoći u očuvanju kognitivnih sposobnosti i mentalnog zdravlja.
Iako tehnologija donosi mnoge prednosti, ključ je u održavanju ravnoteže i negovanju naših urođenih ljudskih vrednosti i sposobnosti. Kako kaže profesor Hirš-Pasek, ljudska vrsta ima društveni mozak, a što više zanemarujemo tu društvenu prirodu, to više uništavamo svoje potencijale. Na nama je da odlučimo kako ćemo koristiti tehnologiju – kao alat za unapređenje ili kao zamenu za našu ljudskost.
