Kako bi Treći svetski rat zaista izgledao? Da li je već počeo?
Jedna od najčešćih pretpostavki na koje nailazim u sferi preživljavanja je ideja da bi sledeći svetski rat automatski zahtevao globalni nuklearni sukob i ishod sličan Pobesnelom Maksu. Drugim rečima, mnogi ljudi pretpostavljaju da nismo u svetskom ratu dok ne počnu da lete nuklearne bombe, a preživeli ne ostanu da se bore u oklopima od limenki nad ozračenom pustinjom. Ovo je opasan nesporazum iz mnogo razloga.
Ono što ljudi zanemaruju je činjenica da smo VEĆ usred Trećeg svetskog rata. Oni to ne shvataju jer su ceo svoj koncept svetskog rata zasnovali na holivudskoj fantaziji.
Postoji mnogo načina na koje se ratovi vode. U našoj trenutnoj situaciji, Treći svetski rat se vodi preko posrednika kao što su Ukrajina i Izrael (a možda i Tajvan u bliskoj budućnosti). Rat se vodi i na globalnoj ekonomskoj sceni koristeći sankcije, inflaciju i damping američkog dolara kao svetske rezerve. Naravno, ove situacije mogu lako eskalirati u nešto veće i to je upravo ono što pretpostavljam da će učiniti. Međutim, planetarni nuklearni rat je najmanje verovatan scenario.
Zajednice za preživljavanje i spremnost imaju tendenciju da se hiperfokusiraju na očigledno apokaliptično. Mnogo pričamo o udarima EMP-a i katastrofama koje se dešavaju u deliću sekunde. Govorimo o solarnim bakljama, ekonomskim krahovima preko noći i nuklearnom holokaustu. Mislim da stručnjaci za preživljavanje to rade jer deluje kao mentalna vežba – način da se bolje razjasni koja su najbolja rešenja za pripravnost u većini slučajeva, uključujući i najgore slučajeve.
Ali kao što govorimo dugi niz godina, kolaps je proces, a ne događaj.
Ove stvari se dešavaju polako, a onda odjednom. Ako biste se pre deset godina vratili u prošlost i upozorili ljude da će 2024. SAD biti usred stagflatorne krize sa prosečnim povećanjem cena za sve potrepštine od 30%-50%, verovatno bi vas odbacili kao ludaka. Pa, pogodite šta, to je upravo ono što je šačica alternativnih ekonomista radila pre više od jedne decenije, a takvi su iznova i iznova bili blaćeni – Dobrodošli u naš svet.
Razlog zašto su ljudi odbili da nam veruju je taj što opasnost nije bila odmah očigledna. Ekonomska pretnja ih još nije pogodila u novčanik. Činilo se da su berze dobro. Tržište rada je i dalje funkcionisalo donekle normalno. Na ekonomsku krizu su mogli da gledaju samo kroz sočivo potpunog kolapsa. Ideja da će se to dešavati postepeno im nije pala na pamet.
Šta je BIOMETRIJA, Koliko je opasna i zašto se to krije od građana https://t.co/90ewz3iLyX
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 5, 2024
I danas ima ljudi koji tvrde da je sve u redu. Berza je „dobro“. Tržište rada je „zdravo“. Ako kažete da nije sve u redu, vi ste „kukavica“. Ovo je neverovatna opasnost od kolapsa holivudske fantazijske ideje. Možda nikada nećemo doći do 100% sistemske implozije; ali čak i 50% kolapsa je i dalje situacija za preživljavanje.
Ista dinamika važi i za Treći svetski rat. Ne smemo prevideti opasnosti koje su pred nama samo zato što interkontinentalne balističke nuklearne rakete ne lete na nebu.
Razmotrite slučaj proksi bojnog polja na trenutak.
U oktobru 2023. objavljen je članak pod naslovom „To je zamka! Talas posledica dok se Bliski istok bori protiv „Poslednjeg rata.“ U njemu je navedeno:
„Izrael će razbiti Gazu pretvoriti je u šljunak, u to nema sumnje. Kopnena invazija će naići na daleko veći otpor nego što Izraelci izgleda očekuju, ali Izrael kontroliše vazduh, a Gaza je fiksna meta sa ograničenom teritorijom. Problem za njih nisu Palestinci, već višestruki ratni frontovi koji će se otvoriti ako urade ono što mislim da će uraditi (pokušaj saniranja)“.
Liban, Iran i Sirija će se odmah angažovati i Izrael neće moći da se bori protiv svih. To će rezultirati neizbežnim zahtevima za intervencijom SAD/EU.”
Takođe je upozoreno na potencijalne motive iza eskalacije na Bliskom istoku:
„Tajming sukoba u Izraelu je neverovatno koristan za globaliste, i to bi moglo da objasni bizarni neuspeh Izraela u obaveštajnim podacima [7. oktobar]. Baš kao što su američki i britanski lideri prethodno znali o potencijalnom japanskom napadu na Perl Harbor 1941. godine, ali nisu nikoga upozorili jer su ŽELELI da primoraju Amerikance da se bore u Drugom svetskom ratu, palestinski upad služi sličnoj svrsi.
„Kopneni rat između Irana i Izraela je neizbežan ako se sukobi nastave, a veliki deo će se voditi (bar na početku) u Libanu i možda Siriji. Iran ima sporazum o međusobnoj odbrani sa obe zemlje, a Liban je generalno zastupnik iranske odbrambene politike.
Iran će imati aktivne trupe ili posredničke snage u svim ovim regionima, a da ne pominjemo Hute u Jemenu koji napadaju brodove u Crvenom moru. Postoje pitanja u pogledu toga kako će Irak odgovoriti na ovu situaciju, ali nema puno ljubavi između trenutne vlade i Izraela ili SAD.
Nije iznenađujuće da je postojao kontingent ljudi koji su tvrdili da se ove stvari „nikada neće desiti“ i da su razgovori o ratu između Irana i Izraela bili „propast“. Ti ljudi su pogrešili (još jednom), a mi smo bili u pravu. Iran i Izrael su sada u suštini objavili rat jedni drugima i razmenjuju raketne baraže dok ovo pišem. Kopneni rat će početi u Libanu i odatle će se proširiti.
Baš kao i u Ukrajini, opasnost koja se nazire je da će rat između Izraela i Irana privući veće vojne sile poput SAD i Rusije.
Ljudi odbacuju ovaj ishod jer njihova moderna koncepcija globalnog rata treba da se promeni; ovaj svetski rat se neće voditi baš kao oni u prošlosti.
Ovog puta oružje za masovno uništenje biće vođeno finansijskim resursima umesto nuklearnim. Ako Iran krene u blokadu Ormuskog moreuza (za šta verujem da je neizbežno), Amerikanci mogu biti finansijski oštećeni zbog nestašice energije i skokova cena gasa čak i bez angažovanja njihovih vojnika u borbi.
Tu je i pitanje široko otvorenih granica SAD i koliko je potencijalnih terorista ušlo u SAD tokom ilegalne imigracije tokom Bajdenove administracije. Koliko napada (ili napada pod lažnom zastavom) se trenutno organizuje?
Regionalni sukobi bi se mogli širiti i trajati deceniju ili duže. Sve to dovodi do svetskog rata, ali možda nikada neće biti zvanično proglašen svetskim ratom. Možda će negde biti ograničen nuklearni događaj; možda lažna zastava ili ograničeni udar. Ali nuklearni rat nije neophodan da bi se stvorio haos kakav globalisti traže.
Ljudi takođe moraju da shvate da i te sile imaju mnogo toga da rizikuju ako rat preraste u nuklearnu razmenu. Da im je zaista bilo tako lako da lansiraju bojeve glave, zbrišu većinu ljudske populacije i potom uspostave globalnu dinastiju, odavno bi to uradili.
Globalni rat takvih razmera je inherentno nepredvidiv. Elite su potrošile trilione dolara i veći deo prošlog veka na izgradnju najsloženije mreže za nadzor i kontrolu u istoriji. Bilo bi glupo sve to pretvoriti u pepeo u tren oka i duboko sumnjam da je to plan. Oni bi sebe i svoje nasleđe izložili riziku da budu zauvek izbrisani.
Da li to znači da treba ignorisati potencijal za nuklearni događaj? Ne. Uvek ću to imati na umu i imati pripreme za svaki slučaj. Jedna nuklearna bomba koja je krenula bilo gde zapadno od vašeg doma mogla bi da dovede do radioaktivnih padavina za koje bi bilo potrebno oko tri do četiri nedelje da se rasprše. Ipak, opasnost od ovih scenarija bi mogla biti precenjena.
Evo jedne zanimljive činjenice za razmišljanje: američka vlada je tokom decenija testirala najmanje 1050 eksplozivnih nuklearnih uređaja. Oko 216 od njih su bili atmosferski testovi koji su rezultirali ogromnim padavinama širom zemlje. Neki ljudi u neposrednoj blizini su se razboleli mnogo godina nakon ovih testova, ali nisu doveli do masovne smrti preko noći. Možda, na umerenoj udaljenosti, ovo oružje nije toliko opasno kao što su nas naveli da verujemo?
Veći efekat nuklearnog oružja ne dolazi samo od nastale štete na nacionalnoj infrastrukturi, već i od masovnog psihičkog poremećaja. Ekonomski sistem bi odmah trpeo čak i od jednog udara, a to bi moglo biti bilo gde u svetu. Jedna nuklearna bomba u Ukrajini bi izazvala udare kroz ionako nestabilna tržišta. Lanac snabdevanja i snabdevanje hranom mogu biti brzo poremećeni.
Da su globalisti želeli da ubrzaju svetski kolaps, ne bi im bio potreban nuklearni rat, samo jedan dobro postavljen uređaj.
Najveća opasnost od Trećeg svetskog rata nije nuklearna razmena, već uznemirujuće promene kroz koje društva prolaze kada sukob izaziva masovni strah. Totalitarizam je mnogo lakše uspostaviti tokom takvog rata. Sloboda govora je često potisnuta, a kritika vlasti često kriminalizovana. Ljudi koji se pobune protiv toga optuženi su da „rade sa neprijateljem“. Vojna obaveza se obično sprovodi i mladi ljudi se šalju da umru u inostranstvo zbog sukoba koji nema mnogo smisla.
Ekonomski bilans i lanac snabdevanja propadaju. Pokrenuta je kontrola cena i racionalizacija. Crna tržišta cvetaju, ali oni koji učestvuju su agresivno na meti vlade. U slučaju SAD, oružana revolucija u mnogim državama je izvesna.
Javno planiranje trebalo bi da se fokusira mnogo više na ove mogućnosti, a manje na holivudske slike Apokalipse.