Interni anketari Evropske unije zaključili su da građani ogromnom većinom podržavaju odluke koje se donose u Briselu i da žele još više onoga što im EU nudi. Međutim, dovoljno je malo zagrebati ispod površine da bi se stekao utisak da su rezultati pažljivo oblikovani.
Najnoviji rezultati istraživanja Eurobarometra prikazuju veoma optimističnu sliku života u Evropskoj uniji. Čak 75 odsto ispitanika vidi EU kao „mesto stabilnosti u svetu punom kriza“, ceni njen „doprinos očuvanju mira i jačanju bezbednosti“, dok „velika većina Evropljana“ navodno želi dublju integraciju i više ovlašćenja za Brisel kako bi se suočio sa globalnim izazovima, pri čemu su odbrana i bezbednost označeni kao glavni prioritet.
Šta je Eurobarometar?
Eurobarometar je istraživanje javnog mnjenja koje se sprovodi dva puta godišnje još od 1973. godine i koje bi, barem formalno, trebalo da pokaže stavove građana širom Evropske unije o politikama Brisela, kvalitetu života u Uniji, njenom proširenju, centralizaciji i integraciji.
U svakoj državi članici anketira se oko 1.000 ljudi, uz određena odstupanja. Tako se u Nemačkoj ispituje oko 1.500 građana, dok se u manjim državama poput Kipra, Luksemburga i Malte anketira oko 500 ispitanika.
Istraživanje finansira i sprovodi sama Evropska komisija, što, prema kritičarima, već na prvi pogled otvara pitanje njegove objektivnosti. Način na koji su pitanja formulisana dodatno podstiče takve sumnje.
Sugestivna pitanja
U najnovijem istraživanju ispitanici su upitani: „Na koje od sledećih oblasti bi EU trebalo da se fokusira kako bi ojačala svoj položaj u svetu?“ Odbrana i bezbednost bile su prvi izbor sa 39 odsto, dok je energetska nezavisnost zauzela drugo mesto sa 35 procenata.
Evropska komisija je potom zaključila da „građani smatraju da EU treba da se fokusira na odbranu, bezbednost i energetsku nezavisnost kako bi ojačala svoj položaj u svetu“.
Međutim, građani nisu sami naveli te prioritete, već su birali između unapred ponuđenih odgovora, među kojima su bili i „konkurentnost“, „vrednosti EU“ i „klimatska politika“, pri čemu su sve ponuđene opcije predstavljene kao sredstva za jačanje položaja Unije u svetu. Ispitanici pritom nisu imali mogućnost da kažu da bi tim pitanjima trebalo da se bave nacionalne ili lokalne vlasti.
To što ponuđeni odgovori gotovo savršeno odgovaraju aktuelnim političkim prioritetima Evropske komisije teško da je slučajnost. Odbrana i bezbednost našle su se među opcijama upravo u trenutku kada EU ublažava budžetska pravila kako bi povećala vojnu potrošnju i državama članicama nudi zajmove u vrednosti od 150 milijardi evra za proizvodnju i nabavku naoružanja.
U prethodnom istraživanju Eurobarometra, objavljenom u aprilu, „dezinformacije“ su predstavljene kao najveća briga građana, baš u vreme kada je EU uvodila nova pravila cenzure tokom izbora u Mađarskoj i Bugarskoj i promovisala inicijativu „Štit demokratije“ pod izgovorom borbe protiv dezinformacija. U najnovijem istraživanju ta opcija više nije bila ponuđena.
Na taj način, tvrde kritičari, Komisija kontroliše odgovore tako što kontroliše pitanja.
Usmeravanje rezultata
Ispitanici su takođe odgovarali na pitanje koje bi „vrednosti“ Evropski parlament trebalo da brani, pri čemu su ponuđeni odgovori uključivali „mir“, „demokratiju“ i „zaštitu ljudskih prava“.
Nije objašnjeno šta se pod tim pojmovima podrazumeva, niti su građani pitani da li Evropski parlament zaista dosledno zastupa te vrednosti. Umesto toga, jednostavno su birali pozitivno formulisane pojmove.
Nemački politikolog Elizabet Noel-Nojman decenijama je kritikovala Eurobarometar zbog ovakvih „pitanja“. Još 1993. godine upozorila je da ovakav način postavljanja pitanja prikazuje isključivo pozitivnu, ali ne i negativnu stranu javnog mnjenja.
Najnovije istraživanje tvrdi da „73 odsto građana želi da EU dobije više sredstava za suočavanje sa globalnim izazovima“. Međutim, studija Instituta Maks Plank iz 2012. godine pokazala je da ispitanici imaju sklonost da po automatizmu odgovaraju sa „slažem se“, zbog čega ankete sa jednostrano pozitivno ili negativno formulisanim tvrdnjama mogu lako da usmere rezultate u željenom pravcu.
U ovom slučaju ispitanici su odgovarali da li se slažu sa tvrdnjom da „Evropskoj uniji treba više sredstava kako bi odgovorila na savremene globalne izazove“. Kritičari smatraju da bi daleko objektivnije bilo ponuditi i suprotnu tvrdnju, poput: „Izvršna ovlašćenja Evropske unije trebalo bi ograničiti.“
Nestanak nepoželjnih odgovora
U ranijim izdanjima Eurobarometra Evropska komisija postavljala je direktnija pitanja, ali je od toga odustala kada su rezultati postali politički nezgodni.
Godine 2010, neposredno nakon stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma, kojim su smanjena prava veta država članica, proširena ovlašćenja Evropske komisije u spoljnoj politici i uspostavljena funkcija koju danas obavlja Kaja Kalas, građani su upitani da li smatraju da je članstvo njihove zemlje u Evropskoj uniji „dobra stvar“.
Pošto je samo 49 odsto ispitanika odgovorilo potvrdno, to pitanje više nikada nije postavljeno.
Iste godine građani su pitani i da li imaju poverenja u Evropsku uniju. Kada je 42 odsto odgovorilo potvrdno, a 47 odsto negativno, i to pitanje je tiho uklonjeno iz narednih istraživanja.
Danas Komisija koristi mnogo indirektniji pristup. U najnovijem istraživanju građani su pitani kakvu sliku EU izaziva kod njih: „veoma pozitivnu“, „uglavnom pozitivnu“, „neutralnu“, „uglavnom negativnu“ ili „veoma negativnu“. Uz ovako postavljene odgovore, najveći broj ispitanika bira opcije „uglavnom pozitivnu“ (42 odsto) ili „neutralnu“ (33 odsto).
Narativ i stvarnost
Pozitivne rezultate istraživanja potom prenose briselski mediji. Tako je Politiko objavio da „Evropljani sve više prihvataju Evropsku uniju uprkos rastućem pesimizmu prema svetu“.
Međutim, kako se ekonomske i društvene prilike u Evropskoj uniji pogoršavaju, jaz između rezultata anketa i političke stvarnosti postaje sve izraženiji.
Proevropski lideri Francuske i Nemačke imaju rejtinge ispod 20 odsto, dok se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen suočava sa još većim padom popularnosti. Prema nezavisnom istraživanju objavljenom u martu, ona je političar sa najnižim neto rejtingom u Evropi, sa minus 17 procenata.
Istovremeno, istraživanje lista Gardijan pokazalo je da skoro trećina birača širom Evropske unije danas podržava desničarske, antisistemske i evroskeptične partije, u poređenju sa svega pet odsto 1995. godine.
U takvoj atmosferi pada poverenja, kritičari smatraju da značaj Eurobarometra za neizabrane zvaničnike Evropske komisije postaje očigledan. Prema toj oceni, njegova svrha nije nepristrasno merenje javnog mnjenja, već stvaranje utiska političkog legitimiteta koji institucije Evropske unije, po mišljenju autora, sve više gube.
Nulta Tačka/RT
