Kako je CDC od nauke napravio političku propagandu koja se poput virusa proširila svetom
Masovne hospitalizacije mladih, dijabetes izazvan kovidom i drugi mitovi iz hrabrog novog sveta nauke kao politička propaganda…
Glavna savezna agencija koja vodi američku politiku pandemije je američki Centar za kontrolu bolesti, koji postavlja široko prihvaćene politike o maskama, vakcinaciji, distanciranju i drugim naporima za ublažavanje kako bi se usporilo širenje COVID-a i osiguralo da je virus manje morbidan kada dovede do infekcije. CDC je, delimično, naučna agencija – oni koriste činjenice i principe nauke da vode politiku – ali su u suštini i politička agencija: direktora imenuje predsednik Sjedinjenih Država, a smernice CDC-a često balansiraju javnost, zdravlje i blagostanje sa ostalim prioritetima izvršne vlasti.
Tokom ove pandemije, CDC je bio loš čuvar te ravnoteže, gurajući niz naučnih rezultata koji su ozbiljno manjkavi. Ovo istraživanje je opterećeno klasičnim greškama i pristrasnostima i ne podržava zaključke objavljene u štampi koji često slede. U svim slučajevima, radovi su jedinstveno tempirani za dalje političke ciljeve; kao takvi, ovi listovi izgledaju više kao propaganda nego kao nauka. Upotreba ove tehnike od strane CDC-a ozbiljno je narušila njihovu reputaciju i pomogla da dovede do rastuće podele u poverenju političkih partija u nauku. Nauka sada rizikuje da uđe u spiralu smrti u kojoj će se sve više fragmentirati na supsidijarne vertikale političkih partija. Kao društvo, ne možemo sebi dozvoliti da se to dogodi. Nepristrasna, iskrena procena je sada potrebna više nego ikada, ali je nejasno kako to možemo postići.
U novembru 2020. godine studija CDC-a je pokušala da dokaže da su naredbe za maske usporili širenje koronavirusa. Studija je otkrila da su u okruzima u Kanzasu koji su primenili obavezne maske, stope slučajeva COVID-a počele da opadaju (svetlo plava ispod), dok su okruzi koji nisu imali stope i dalje rasli (tamnoplavi):
Naučnik za podatke Youyang Gu je odmah primetio da je veća verovatnoća da će lokacije sa bržim porastom primeniti mere, pa bi se očekivalo da će slučajevi pasti više na takvim lokacijama nezavisno od maskiranja, pošto se ponašanje ljudi prirodno menja kada rizik eskalira. Gu je zumirao iste podatke i razmotrio duži horizont, a rezultati su bili prosvetljujući: Izgledalo je kao da su svi okruzi uradili isto bez obzira da li nosili maske ili ne:
YOUYANG GU
CDC je samo pokazao mali povoljan deo, prikazan u crvenom krugu iznad, ali talasi pandemije koji su usledili umanjili su njihove rezultate.
Ukratko, studija CDC-a nije bila u stanju da dokaže bilo šta i bila je veoma obmanjujuća, ali je služila cilju politike podsticanja obaveze za platnene maske.
Kada je reč o promovisanju naredbi za nošenje maski u školama, u oktobru 2021. godine CDC je čuveno ponudio poređenje maskiranih i nemaskiranih škola u okruzima Pima i Marikopa u Arizoni u sopstvenom časopisu Morbidity and Mortality Weekly Report (MMVR). Analiza je tvrdila da su škole bez obaveznih maski 3,5 puta veće šanse da dožive epidemiju COVID-a u poređenju sa školama koje su nalagale maskiranje. Ali analiza nije prilagođena stopi vakcinacije ni među nastavnicima ni među učenicima. List je takođe razmatrao dva okruga u Arizoni sa različitim političkim preferencijama i stoga nije odvojio obavezne maske od drugih obrazaca ponašanja koji spadaju u partijske linije. Demokratski birači, na primer, mnogo češće prihvataju obavezne maske i verovatnije će na drugi način smanjiti svoje ponašanje jer prijavljuju veću opštu zabrinutost zbog COVID-a. Osnovci se generalno bolje snalaze sa COVID-om nego srednjoškolci, ali analiza CDC-a je objedinila sve uzraste i možda je bila pristrasna činjenicom da su obaveze za maske bile češće u onim uzrastima u kojima se otkrivanje epidemije ređe javlja.
Ovo su bili samo neki od problema CDC papira. Kada je izveštač Dejvid Cvajg to istražio za The Atlantic, otkrio je da vremena izloženosti variraju: škole za maske bile su otvorene manje sati dnevno, sa manje vremena za pojavu epidemija. Cvajg je takođe otkrio da se broj uključenih škola ne zbraja. Pretpostavio je da su neke škole koje sprovode učenje na daljinu možda pogrešno uključene, ali kada je zamolio autore rada da mu dostave spisak škola, nisu. Ukratko, što se više proučava ova studija, to se više raspada.
Maskiranje nije jedina stvar u kojoj se CDC-ov politički cilj poklopio sa naukom veoma lošeg kvaliteta koja je, slučajno, objavljena u njihovom sopstvenom časopisu. Uzmite u obzir slučaj vakcinacije dece između 5 i 11 godina. Vakcinacija protiv COVID-a u ovoj starosnoj grupi je zastala, što je u suprotnosti sa ciljem CDC-a o maksimalnoj vakcinaciji. Zanimljivo je da je vakcinisanje dece između 5 i 11 godina sporno širom sveta. Švedska je nedavno izabrala da ne vakciniše zdravu decu u ovoj starosnoj grupi, a neki stručnjaci za javno zdravlje veruju da bi umesto toga bilo bolje da deca steknu imunitet od prirodnog izlaganja. Odugovlačenje prihvatanja u SAD stoga odražava legitimnu i otvorenu naučnu debatu, bez obzira na to da li bi politički cilj CDC-a želeo da ga smatra zatvorenim.
Uđite u novu studiju CDC-a. Studija iz januara 2022. godine, koja je naširoko pokrivena u novinskim kućama, tvrdi da deca mlađa od 18 godina kojima je dijagnostikovan COVID imaju 2,5 puta veću verovatnoću da će dobiti dijabetes. „Ovi nalazi naglašavaju važnost prevencije COVID-19 među svim starosnim grupama“, pišu autori, „uključujući vakcinaciju za svu decu i adolescente koji ispunjavaju uslove“. Ali detaljnije ispitivanje studije ponovo otkriva probleme.
Prvo, ne prilagođava se indeksu telesne mase. Viši BMI je faktor rizika za COVID, što dovodi do hospitalizacije i dijabetesa, a ipak se analiza CDC-a uopšte ne prilagođava težini. Drugo, apsolutni rizici koje studija nalazi su neverovatno niski. Čak i ako je nalaz autora istinit, on pokazuje porast dijabetesa do 6 na 10.000 preživelih od COVID-a. Treće, analiza CDC-a koristi dijagnoze evidencije naplate kao surogat za slučajeve COVID-a, ali mnoga deca su imala i oporavila se od COVID-a bez traženja medicinske nege. Bez pravog imenioca koji prenosi stvarni broj slučajeva COVID-a, cela analiza bi mogla biti artefakt. Kao što je bivši dekan Harvardske medicinske škole Džefri Flier rekao Njujork tajmsu, „CDC je pogrešio što je uzeo preliminarnu i potencijalno pogrešnu asocijaciju i objavio je na Tviteru da bi posebno uzbunio roditelje.“ Neki bi to mogli da vide kao grešku, ali nakon posmatranja ovih pitanja skoro dve godine, verujem da je to bila cela poenta studije: Alarm bi mogao da podstakne slabljenje prihvatanja vakcine kod dece.
(Već, bolja studija iz Ujedinjenog Kraljevstva ne otkriva uzročnu vezu između COVID-a i dijabetesa kod dece.)
Alarm za proizvodnju u trenutku kada je starosna ili druga demografska grupa ciljana za vakcinaciju postao je obrazac za CDC. FDA je 10. maja 2021. dala odobrenje za hitnu upotrebu za starosnu dob od 12 do 15 godina da primi Pfizer vakcinu. CDC je 11. juna objavio studiju u MMVR u kojoj tvrdi da pokazuje rastuću hospitalizaciju među ovom starosnom grupom; ubrzo je usledilo široko medijsko izveštavanje o studiji. Ali apsolutne stope za ovu starosnu grupu su u stvarnosti bile neverovatno niske: manje od 1,5 na 100.000, što je bilo niže nego u prethodnom decembru. U međuvremenu, ispitivan je bezbednosni signal — miokarditis ili zapaljenje srčanog mišića — koji je bio češći posle druge doze, a prijavljeno je da je čest kao 1 od 3.000-6.000, prema izraelskom ministarstvu zdravlja. Druge zemlje su postale nevoljne da proguraju dve doze u okviru standardnog vremenskog okvira od 21 do 28 dana za ove uzraste. Do jula, Ujedinjeno Kraljevstvo je odlučilo protiv guranja vakcina za ovu grupu, što je odluka koja se polako povlačila.
CDC.GOV
CDC nije bio uznemiren, a poslednjih nedelja direktor agencije je počeo da se zalaže za više doza u ovim godinama. Protiv saveta savetodavnog odbora FDA, Rošel Valenski je krenula napred sa preporukom bustera za decu od 12 do 15 godina. Ovaj stav se razlikuje od smernica SZO i drugih zemalja, uključujući Kanadu, koja ne ovlašćuje bustere za zdrave adolescente od 12 do 17 godina. Ali kada je u pitanju vakcinacija, CDC ima jednu politiku: svi Amerikanci treba da dobiju tri doze, bez obzira na godine ili zdravstveno stanje. Ovo nije nauka kao takva, već nauka kao politička propaganda.
Ako to zvuči kao preterivanje, uzmite u obzir poslednji primer: CDC je skoro potpuno odbacio prirodni imunitet. Mnoge druge zemlje smatraju oporavak od prethodne infekcije ekvivalentnom ili boljom od vakcinacije, što je pretpostavka koja ima i medicinski i intuitivni smisao, ali CDC je uporno tvrdio da je svima potreban isti broj vakcinacija bez obzira da li su se oporavili od infekcije COVID-om ili ne.
Da bi potkrepio tvrdnju da ljudi koji su se oporavili od COVID-a imaju isto toliko koristi od vakcinacije kao i oni koji je nikada nisu imali, CDC je objavio fatalno pogrešnu analizu zasnovanu na Kentakiju. Studija iz avgusta 2021. upoređivala je ljude koji su oboleli od COVID-a dva puta sa onima koji su ga imali samo jednom, i zaključila da je veća verovatnoća da su oni koji su ga imali jednom imali vakcinaciju. Ali studija je lako mogla da promaši ljude koji su imali dva dokumentovana slučaja COVID-a, ali su možda imali ozbiljna medicinska stanja – kao što je imunosupresija – koja su ih predisponirala na višestruke napade infekcije u kratkom periodu. Pored toga, ljudi koji su jednom imali COVID, a zatim su se vakcinisali, možda nisu tražili dalje testiranje, verujući da su neranjivi na virus. Studija se nije na adekvatan način pozabavila ovim pristrasnostima. Mesecima kasnije, CDC je objavio jaču grupnu studiju koja jasno pokazuje da je prirodni imunitet bio snažniji od imuniteta izazvanog vakcinom u sprečavanju budućih hospitalizacija u COVID-u, i štaviše, da su ljudi koji su preživeli infekciju bili masovno zaštićeni bez obzira da li su vakcinisani ili ne.
Ali da slušamo kako Valenski govori, nijedna od ovih komplikacija čak i ne postoji. Ona je 10. decembra 2021. rekla ABC News-u da CDC nije primetio nikakve nuspojave među primaocima vakcine i negirala da je videla bilo kakve slučajeve miokarditisa među vakcinisanom decom između 5 i 11 godina. Međutim, tog istog dana podaci njene agencije pokazuju da je CDC znao za najmanje osam slučajeva miokarditisa u toj starosnoj grupi, što njenu izjavu čini očigledno lažnom.
Pa zašto navodno nepristrasni CDC gura slabe ili pogrešne studije kako bi podržao ciljeve politike pandemije administracije? Ciničan odgovor je da agencija zapravo nije nepristrasna (a samim tim i nije dovoljno naučna), već je zarobljena nacionalnim političkim sistemom zemlje. Taj odgovor je postalo teže izbeći. Ovo je nesigurna situacija, jer podriva poverenje u savezne agencije i prirodno dovodi do vakuuma poverenja, u kojem se Amerikanci osećaju prinuđenim da se upuštaju u konfuznu potragu za alternativnim izvorima informacija.
Jednom kada je to poverenje slomljeno, nije ga lako povratiti. Jedan izlaz bi bio smanjenje uloge CDC-a u odlučivanju o politici, čak i tokom pandemije. Očekivati da izvršna agencija zadužena da sama vodi nauku da takođe pomogne u formulisanju nacionalne politike — koja mora da uravnoteži i naučne i političke interese i preferencije — pokazalo se neuspehom, jer je iskušenje da se napravi pogrešna ili obmanjujuća analiza jednostavno preveliko. Da bi se od nauke zaštitilo kreiranje politike, možda direktori naučnih agencija uopšte ne bi trebalo da budu politički imenovani.
Na kraju krajeva, nauka nije politički sport. To je metod da se utvrdi istina u haotičnom, neizvesnom univerzumu. Sama nauka je transcendentna i nadživeće naše trenutne izazove bez obzira u šta mi verujemo. Ali što više postaje podređen politici – što više postaje slogan, a ne metod otkrivanja i razumevanja – svi postajemo sve siromašniji. Sledeća decenija će biti kritična jer se suočavamo sa sve egzistencijalnijim pitanjem: Da li je nauka autonomna i sveta ili je grana politike? Nadam se da ćemo izabrati mudro, ali bojim se da je kocka već bačena.
