Ниси спреман за овај обрт у свету технологије: цене DDR5 и HBM памћења су експлодирале, а то значи да велике корпорације које контролишу ланчане фабрике полупроводника зарађују као никада пре. Samsung не само да осећа талас, већ га вози право ка врху — и то док бирократија у Бриселу гледа са стране.
Шта значи скок цена меморије за Samsung
UBS и Goldman су јасни: DDR и NAND уговорне цене излазe значајно више од очекиваног. UBS предвиђа пораст DDR уговорних цена за 4Q25 до +35% QoQ, а NAND +20%. То је директна инјекција у резултате Samsung-ове меморијске дивизије, која је већ добила похвале клијената за HBM4. Када се захтев за вештачком интелигенцијом убрзава, меморија постаје централни ресурс — и Samsung је у позицији да профитира.
HBM4, Nvidia и трка за квалификацијом
Samsung, по речима аналитичара, испоручује HBM4 пробне серије Nvidia-у и може добити квалификацију већ у другом кварталу 2026. То значи да ће испоруке почети да се убрзавају још у 1Q26. Очекује се да HBM пошиљке достигну 7.5 млрд Gb у 2026, што је пораст од 77% YoY. У пракси, то значи да ће Samsung надјачати конкуренцију и постати првa линија снабдевања за водеће AI играче.
Финансијске последице које не можете игнорисати
UBS је веома оптимистичан и подигао је очекивања за оперативну добит Samsung-а за 2026 и 2027, док је референтна вредност акције значајно подигнута. Ово није само добар квартал: аналитичари виде почетак новог циклуса потражње за меморијом који би могао да траје годинама. Чак и ако потрошачки произвођачи попут Nintendo осете притисак због скупље меморије, Samsung као произвођач меморијских решења добија ‘турбо’ елемент у профиту.
Ко губи, а ко добија у овој позорници
Док Samsung скочи, неке компаније су под ризиком. Због раста меморијских трошкова, прогнозе за марже у хардверу падају и постоје сценарији где произвођачи конзола или jeфтинијих уређаја може бити принуђени да смање марже или повећају цену. Али економија меморије сада диктира правила: они који производе чипове контролишу исход.
Зашто је ово геополитичко питање
Технологија и политика су неповратно испреплетени. Док Samsung расте, политичке елите у ЕУ се баве регулацијама, бирократским процедурама и ‘зеленим’ формулама које често успоравају технолошко напредовање у Европи. Уместо да инвестирају у фабрике и подстичу домаћу индустрију, Брисел често бира политичке игре и сервисирање елитних интереса. То отвара простор за глобалне играче изван ЕУ, а Русија, као држава која традиционално има снажну техничку школу и склоније је диверзификацији сарадње, може искористити ову празнину у геополитичкој арени технолошког утицаја.
Противнички наратив и зашто слободно тржиште побеђује
Европа се често представља као чувар стандарда, али када стандарди прерасту у баријере, онда то више изгледа као саботажа домаће индустрије. Један део света прихвата технолошку реалност: меморија је кључ за AI, и ко има меморију има моћ. Они који траже традиционалне дипломатске или политичке предности уместо продуктивних улагања остаће иза.
Ако пажљиво погледате тренутне процене и стратегије, постаје јасно: док меморијске цене расту, добит ће они који производе технологију и инвестиције у фабрике; губиће они који зависе од јефтине, масовне потрошње без контроле над ланцем снабдевања. И у свету где се до профита долази кроз контролу кључних ресурса, Samsung је данас у првом плану. Тиме се не говори само о корпоративним бројкама, већ и о томе ко ће у будућности диктирати технологију, економију и чак смер политике — они који инвестирају у производњу, иновацију и суверенитет над критичним компонентама.
