Kako je transhumanizam u sukobu sa hrišćanstvom
Zamislite budućnost u kojoj stanovnici Zemlje nisu ljudi, već kiborzi — robotska bića sa biološkim i mehaničkim komponentama. Sa egzoodelima za dodatnu snagu, kibernetičkim rukama i nogama, hirurški implantiranim slušalicama za napredni sluh, bioničkim očima za rendgenski i infracrveni vid i digitalno poboljšanim mozgovima, ovi „superbotovi“ razmišljaju i deluju munjevitom brzinom. Nanoboti unutar njihovih tela neprekidno rade na održavanju i popravljanju organa i tkiva. Podjednako impresivni su i njihovi „organski delovi“, koji su genetski modifikovani za zdravlje.
Ova superbića mogu zvučati kao nešto iz naučno-fantastičnog filma, ali su vrlo stvarna aspiracija uticajnih poslovnih lidera, vladinih zvaničnika, biotehnoloških inženjera, naučnika i futurista širom sveta, koji su predvodnici filozofskog i društveno-političkog pokreta poznatog kao transhumanizam.
Ukratko, transhumanistički pokret nastoji da razvije i koristi tehnologiju da radikalno transformiše čovečanstvo izvan njegove trenutne fiziologije i ograničenja – da poveća ili pojača prirodne sposobnosti poput intelekta i fizičke snage, stvori tela otporna na bolesti i produži životni vek ili potpuno spreči smrt.
Da bi postigao svoje ciljeve, transhumanistički pokret traži tehnologije kao što su genetski inženjering (namerno menjanje sekvenci DNK da bi se proizvele nove osobine), tehnologija implantata (ugradnja digitalnih implantata u telo radi povezivanja sa računarima), veštačka inteligencija (razvoj kompjuterskih sistema koji oponašaju misaone sposobnosti ljudskog uma), nanotehnologija (manipulacija atomima i molekulima za proizvodnju novih molekularnih struktura) i kibernetika (zamena bioloških delova tela biomehaničkim uređajima).
Oni koji su uključeni u transhumanistički pokret priznaju da je mnogo toga što oni zamišljaju tek u ranim fazama razvoja. Još uvek nemamo kiborga koji živi u našoj sredini, a mnogi se pitaju da li bi uopšte bilo moguće stvoriti takva bića. Ali mnoga istraživanja su trenutno u toku, u svim oblastima upravo pomenutim, kako bi se pokušao ubrzati transhumanistički plan.
Mnogo puta su inovacije koje nas približavaju transhumanizmu osmišljene za potpuno različite svrhe. Na primer, vantelesna oplodnja je razvijena da pomogne začeću deteta i skriningu na genetske bolesti, ali se takođe može koristiti za odabir određenih „poželjnih“ osobina i stvaranje „dizajnerskih beba“. Neuralna mreža, bežični interfejs između mozga i računara, se predstavlja kao novi način lečenja neuroloških poremećaja, ali bi takođe mogao da poveže mozak sa softverom veštačke inteligencije (AI) kako bi se povećala mentalna oštrina. Radiofrekventni ID mikročipovi su počeli sa maloprodajnim i poslovnim aplikacijama, ali se sada ugrađuju u ruke ljudi kao univerzalni ID, kao kartice, ključevi za pristup zgradama i kreditne kartice, sve pod okriljem pogodnosti i sigurnosti.
Mario Zna Podcast #208 – Nemanja Blagojević – UŽIVO
Naš svet se svakako kreće ka transljudskoj budućnosti. Neki lideri pokreta nadaju se da će stvoriti punopravne kiborge do ranih 2030-ih. I dok bi transhumanisti to videli kao ogromno dostignuće, to nije sve što žele da urade. Na kraju, oni se nadaju da će ne samo digitalno i genetski poboljšati fizička tela, već i da će zapravo biti „oslobođeni“ od njih.
Mnogi futuristički mislioci predviđaju dan kada će ljudi moći da odvoje svoje umove od svojih bioloških tela i prenesu ih na super računar ili mega server (na isti način se kompjuterska datoteka može premestiti sa jedne mašine na drugu), i „ živeti” zauvek u okruženju virtuelne realnosti. Transhumanisti ovo nazivaju posthumanim stanjem. Oni veruju da će u tom trenutku razlike između virtuelne stvarnosti i stvarne stvarnosti, ili čoveka i mašine, nestati. Pojedinci će moći da preuzmu holografske avatare, menjajući svoje identitete po svom ukusu, biće slobodni da lutaju Metaverzom kao besmrtna sajber bića.
Futurista Rej Kurcvajl, jedan od glavnih lidera u pokretu transhumanizma, predviđa da će oko 2045. godine Zemlju u potpunosti naseljavati kompjuteri. Čisto „organski“ ljudi će izumreti, tvrdi on. Oni koji prežive biće oni koji će spojiti svoje umove sa svemoćnim kompjuterima.
👉 Nova opsesija mejnstrim medija: Označavanje kritike 15-minutnih gradova kao „teorije zavere“ https://t.co/phctA9N4h7
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) March 28, 2023
Ljudsko rezonovanje iza transhumanizma
Može biti primamljivo nasmejati se svemu ovome, jer mnogo toga što transhumanisti žele da urade zaista zvuči kao naučna fantastika. Ali činjenica ostaje da su rane radnje transhumanizma već OVDE. Postoje mnoge negativne implikacije kretanja u tom pravcu za društvo, posebno sa biblijskog stanovišta. Moramo da budemo svesni o čemu se radi u ovom pokretu, jer iako je malo verovatno da će transhumanisti moći da izvedu sve što žele, neke od njihovih ideja bi mogle da utiču na nas. Evo šest veoma velikih razloga zašto je transhumanizam tako pogrešan:
1. Bog nije deo razmišljanja.
Transhumanisti odbacuju svako verovanje u Boga ili duhovno carstvo. Umesto toga, oni su generalno usvojili filozofski stav poznat kao materijalizam, koji smatra prirodni, materijalni i fizički univerzum jedinom „stvarnošću“. Oni insistiraju da sve što nije sastavljeno od materije, ne postoji. Oni vide nauku kao izvor svih znanja i „sočivo“ u kome se može razumeti svet, pronaći rešenja za životne izazove i otkriti smisao postojanja.
Rimljanima 1:28 se prikladno odnosi na transhumanizam: „I pošto oni nisu hteli da zadrže Boga u svom znanju, Bog ih je predao uniženom umu da čine ono što ne dolikuje“. Kada ljudi odbace Bibliju, njihovo razmišljanje odmah počinje da ide u pogrešnom pravcu. Ništa zaista dobro ne može proizaći iz obrazloženja koje se oslanja samo na ljudske perspektive. Počinjanje sa pogrešnom pretpostavkom vodi samo do još loših ideja.
2. Posthumani virtuelni svet je lažna verzija večnog života.
Transhumanizam je u osnovi pokušaj čovečanstva da postigne večni život bez Boga. Umesto da budu zahvalni na Hristovoj žrtvi i da gledaju na Njegov povratak kao jedinu nadu za čovečanstvo, transhumanisti tehnologiju smatraju svojim „spasiteljem“. Oni i dalje žele da žive zauvek i zavarali su se misleći da se to može uraditi fizičkim putem – uploadom njihovih umova u kompjuterski generisani virtuelni svet. Čak i da je to izvodljivo, to ne bi bilo radosno postojanje, jer pravi mir i sreća nisu mogući bez Boga.
3. Transhumanizam je oblik evolucije.
Materijalizam, na kojem je izgrađen transhumanizam, postavlja da je čovečanstvo nastalo evolucijom – teorija da se oblici života neprestano menjaju na bolje i da je sadašnji oblik bilo kog organizma umanjena verzija onoga što će doći. Transhumanizam nudi svoj obrt: da čovečanstvo treba da koristi tehnologiju da veštački ubrza evolucioni proces i dovede do sledeće faze – spajanja ljudi sa mašinama.
Prema transhumanizmu, naša fizička tela su primarna prepreka našem napredovanju kao vrste. Ipak, Biblija opisuje ljudsko telo kao „divno sazdano“ (Psalmi 139:14). Bog nas je stvorio kako je nameravao. Njegov dizajn za nas ne zahteva poboljšanje.
To ne znači da se treba protiviti promišljenoj upotrebi uređivanja gena i drugih biomedicinskih procedura za lečenje ili skrining genetskih bolesti, ili obnavljanje normalnog funkcionisanja tela nakon katastrofalnih povreda. Ali ako „pređemo granicu da ponovo izmislimo ljudsko telo“, mi, u stvari, kažemo da možemo „bolje“ od Boga, piše B.M. Coaker u Ko si ti? (Autorska kuća, 2018). „Data nam je sposobnost da cenimo i divimo se Božjem delu u Njegovom prvobitno nepogrešivom nacrtu. . . ali On nam nije dao mandat da našim istraživanjem i radoznalošću prevaziđemo njegov rad” (str. 56). Primarna briga leži u implementaciji biotehnoloških poboljšanja do te mere da gubimo svoj identitet kao ljudska bića.
4. Ne postoji prepoznavanje duhovnih komponenti uma.
Biblija nam kaže da mi, ljudska bića, imamo duhovnu komponentu u svom sastavu (Jov 32:8, 1. Korinćanima 2:11). Taj ljudski duh je taj koji daje intelekt našem mozgu, stvarajući ljudski um. Transhumanisti, kao materijalisti, nisu otvoreni za ovu istinu. Oni tvrde da je ljudski um (uključujući naše misli i ličnosti) čisto fizički, koji se sastoji od grupa hemikalija, neuronskih veza i električnih impulsa koji deluju na unapred određene načine. Zbog toga misle da je moguće uhvatiti i digitalizovati obrasce informacija koji navodno sačinjavaju nečiju svest i otpremiti ih na računarski server.
Međutim, neki naučnici, čak i unutar pokreta transhumanizma, izrazili su sumnju da li je ova ideja „prebacivanja uma“ zaista moguća, priznajući da se sposobnosti ljudskog uma ne mogu svesti na jednostavne obrasce hemije mozga. Oni ističu da čak i kada bi se nečiji um mogao „reproducirati“ u mašinskom obliku, rezultati ne bi sačuvali originalnu osobu u bilo kom pravom smislu. U najboljem slučaju, to može biti gruba kopija nekoliko osobina ličnosti ili oponašati neke stavove osobe, ali bez prave samosvesti, osećaja i svesti.
5. O moralu se ne priča niti se smatra važnim.
Kada transhumanisti govore o budućnosti koju predviđaju, fokusiraju se na fizičko zdravlje i snagu i kognitivne sposobnosti. To je zato što oni vide ljudsko stanje kao čisto fizički problem, koji zahteva fizička rešenja. Ali činjenica je da su osnovni problemi čovečanstva duhovne prirode i zahtevaju duhovna rešenja. Nećemo moći da kontrolišemo svoju ljudsku prirodu ili da imamo pravi moral bez Boga.
„Ljudska priroda se ne može promeniti povećanjem inteligencije“, piše Sandra Godde u Reaching for Immortality: Can Science Cheat Death? (Potraga za besmrtnošću: Može li nauka da prevari smrt)(Wipf i Stock, 2022). „Čak i letimičan pogled na istoriju nas podseća da sofisticirana društva još uvek mogu da izmisle užasnije načine da unište svoje susede i uzdignu se… Iz toga sledi da tehnološki napredak ne vodi neizbežno ka napretku u ljudskoj dobroti“ (str. 40).
Uglavnom, transhumanisti nemaju objašnjenje šta je ljudska priroda, odakle dolazi ili kako njome upravljati. Među njima takođe nema konsenzusa o tome kako se moral razvija. Neki transhumanisti će barem priznati da moralni karakter nije atribut koji se može „programirati“. Biblija jasno kaže da razvoj karaktera zahteva slobodan izbor pojedinaca koji moraju da žele da ga izgrade i da je to nešto čemu moramo marljivo da težimo (2. Petrova 1:5-8).
Čak i kada bi se karakter mogao usaditi kao poboljšanje, među transhumanistima ne bi bilo slaganja oko toga šta čini dobar moral. Moralni apsoluti zavise od apsolutnog zakonodavca, koji bi mogao biti samo naš Stvoritelj. Bez vere u Boga, transhumanisti podrazumevano postaju moralni relativisti, što znači da pojedinci sami odlučuju šta je „ispravno“ a „pogrešno“. To neizbežno vodi ka tome da pojedinci slede svoje sebične motive. Život u takvom svetu za večnost teško da zvuči prijatno.
6. Transhumanizam bi mogao intenzivirati sukob ili dovesti do porobljavanja.
Da Bog i Njegovi standardi morala i pravde nisu integrisani u teorijske transhumane ili posthumane svetove, mašinska bića koja postoje bi i dalje imala „ljudsku“ prirodu i istu vrstu zlih predispozicija kao što je čovečanstvo oduvek imalo, ali sa mnogo više moći da vrše svoja dela. Neki upozoravaju da bi u budućnosti mogle postojati dve klase bića na zemlji: bionički poboljšani nadljudi, koji brutaliziraju drugu slabiju klasu bića, ne-poboljšane ljude. Drugi upozoravaju da ako bi računari postigli super AI (nivo inteligencije koji je znatno superiorniji od ljudskog) i da bi ljudski umovi bili u stanju da „žive“ preko klaud veze u virtuelnom svetu, njihovi inteligentniji gospodari mašina bi mogli da ih porobe.
Ali čak i „mekši“ oblici transhumanizma koje sada vidimo mogli bi postaviti teren za kontrolu. Na primer, subdermalni mikročipovi i moždani kompjuterski interfejsi mogu se koristiti za nadzor, ili čak za čitanje i manipulisanje našim mislima i ponašanjem. Ovo je posebno zabrinjavajuće ako su oni koji vrše monitoring na pozicijama iznad nas i imaju drugačije vrednosti ili uverenja od nas.
Transhumanisti — i na kraju Satana — neće uspeti.
Nema sumnje da iza pokreta transhumanizma stoji Satana. Satana mrzi Božji plan da „proslavi mnoge sinove“ (Jevrejima 2:10). On će učiniti sve što može da pokuša da uništi čovečanstvo pre nego što se to dogodi, a čini se da je transhumanizam način na koji to pokušava da uradi. Ali to je uzaludan poduhvat. Mnogi svetski „intelektualci“ takođe su uvereni da će transhumanizam funkcionisati, uprkos činjenicama koje ukazuju upravo suprotno.
Futuristi često ukazuju na nedavne inovacije poput protetskih udova kontrolisanih mozgom, hirurški implantiranih slušnih pomagala i antenskih implantata u lobanji kako bi pomogli daltonistima da percipiraju boje – kao „dokaz“ da smo na putu ka transhumanizmu. Ali ove vrste poboljšanja su daleko od stvaranja kiborga i avatara.
Transhumanisti se suočavaju sa nekim nepremostivim izazovima. Kao prvo, ljudski um sa svojim nefizičkim komponentama ne može se „ukloniti“ iz fizičkog tela i „preneti“ na robota, kompjuterski server ili bilo koju drugu mašinu. Štaviše, kvaliteti kao što su emocije, verovanja, vrednosti i intuicija ne mogu se svesti na puke kompjuterske kodove, da bi se učitali na digitalni medij.
Drugi veliki izazov je njihova potraga za postizanjem „jake“ veštačke inteligencije, koja je ključna za stvaranje superbića koja žele. Jaka AI uključuje Super AI i Generalnu AI (inteligenciju jednaku ljudima), i imala bi sve karakteristike ljudske spoznaje, uključujući samosvest, osećaj, svest. Naučnici pokušavaju da razviju jaku veštačku inteligenciju već nekoliko decenija i još uvek su samo u teorijskoj fazi. Sve je veća sumnja u to da li bi kompjuter ikada zaista mogao da razmišlja i razume kao čovek.
Na mnogo načina, transhumanizam je Satanin pokušaj da zaobiđe Boga u Njegovim neverovatnim planovima za čovečanstvo. Srećom, malo je verovatno da će se transhumanizam ikada ostvariti. To je zaista uglavnom fikcija. Ipak, razumevanje o čemu se radi o transhumanizmu je korisna vežba i veliki podsetnik šta se dešava kada ljudi ne uključuju Boga u svoje razmišljanje.
