Kako je vakcina protiv velikih boginja izbegla odgovornost – istorija punu skandala i sumnji
Vakcina protiv velikih boginja, koja se često prikazuje kao medicinsko čudo, zapravo nosi sa sobom sumnjivu prošlost koja je obeležena brojnim skandalima.
U 1868. godini, engleski lekar Dr. Čarls T. Pirs, jedan od ranih protivnika obavezne vakcinacije, objavio je esej pod nazivom „Vakcinacija: njeni testirani efekti na zdravlje, smrtnost i populaciju“ koji pruža snažnu kritiku vakcine protiv velikih boginja. U svom delu, Pirs dovodi u pitanje efikasnost, bezbednost i etičke implikacije ove vakcine, što je u skladu sa savremenim skepticizmom prema vakcinama, naročito u svetlu skandala vezanih za COVID-19.
Skepticizam Dr. Pirsa prema vakcini protiv boginja
Pirs je bio skeptičan prema vakcini protiv velikih boginja zbog svojih zapažanja o visokom stepenu smrtnosti među vakcinisanim osobama. On je primetio da „mnogi (vakcinisani) ljudi umiru u mladosti, dok su oni iz istih porodica koji su preležali boginje, doživeli zrelu starost“. Ova opservacija navela ga je da zaključi da vakcinacija, iako možda sprečava boginje, povećava rizik od smrti zbog drugih bolesti.
Pirsova istraživanja nisu bila bez osnova.
On je istakao slučaj sina Edvarda Dženera, tvorca vakcine, koji je umro od tuberkuloze nakon što je bio vakcinisan.
Pirs je napisao: „Zapanjujuća činjenica je da je Dženerov prvi sin, najstariji, na kojem je vršen eksperiment, kasnije umro od konzumacije.“ Takođe je ukazao da je „još jedan od njegovih subjekata, Fips, koga je Dženera vakcinisao, takođe umro od konzumacije.“
Obavezna vakcinacija – javnozdravstvena katastrofa
Pirsova kritika proširila se na politiku obavezne vakcinacije, koju je smatrao ne samo etički problematičnom, već i štetnom po javno zdravlje. On je napisao: „Od kada je Zakon o obaveznoj vakcinaciji stupio na snagu (1853. godine), zabeležen je višak od 254.000 smrtnih slučajeva među decom u sedam godina.“
Ova zabrinjavajuća statistika sugeriše da obavezna vakcinacija čini više štete nego koristi.
Takođe, Pirs je ukazao na značajan porast broja smrtnih slučajeva od morbila i crvene groznice nakon uvođenja obavezne vakcinacije. Prikazao je podatke iz izveštaja Generalnog registara iz 1865. godine, pokazujući porast godišnjih smrtnih slučajeva od ovih bolesti.
Paralele sa skandalom vezanim za COVID-19
Paralele između kontroverzi oko vakcine protiv velikih boginja i skandala oko ‘vakcina’ protiv COVID-19 su očigledne. Oba slučaja uključuju masovne vakcinacione kampanje, vladine mandate i značajan javni otpor. Pirsova kritika vakcine protiv velikih boginja odražava zabrinutost mnogih koji dovode u pitanje bezbednost i efikasnost ‘vakcina’ protiv COVID-19.
Njegova zapažanja o kontaminaciji u vakcinama takođe se mogu povezati sa savremenim debatama o sastavu i potencijalnim nuspojavama modernih vakcina.
Ko je zaista odgovoran za ‘vakcine’?
Dok razmatramo istoriju vakcine protiv velikih boginja, jasno je da debata o vakcinaciji traje više od jednog veka. Pirsov esej, iako napisan pre više od 150 godina, nudi snažnu kritiku koja i danas ima odjeka. Njegovo istraživanje izaziva nas da preispitamo narative o vakcinaciji i razmotrimo šire posledice masovnih vakcinacionih kampanja.
Na kraju, pitanje ostaje: da li su ‘vakcine’ zaista spasioci kakvim ih često prikazuju, ili su deo složenije i kontroverznije priče? Potrebno je da se okrenemo ka odgovornosti u medicini, transparentnosti i istinskoj informisanoj saglasnosti u svim pitanjima vakcinacije.
