Kako mediji utiču na naše stanje uma: Što više sadržaja konzumirate, to je mentalno zdravlje gore
Bilo da se radi o internet sadržaju ili beskrajnim interakcijama na društvenim mrežama, nova anketa otkriva da što više vremena provedete opsednuti onim što se dešava na vašem ekranu, to se vaše mentalno zdravlje pogoršava.
Prema istraživanju, prosečan Amerikanac se oseća kao da gubi tri dana mesečno dok konzumira onlajn sadržaj. Anketa od 2.000 Amerikanaca otkrila je da je 36 dana u našoj godini izgubljeno za skrolovanje, strimovanje i konzumiranje sadržaja. Još gore je za mlađe ljude. Amerikanci generacije Z osećaju se kao da gube skoro pet dana mesečno.
Sveobuhvatna studija o trendovima konzumacije medija koju je sproveo Talker Research takođe je otkrila da prekomerna konzumacija sadržaja može dovesti do osećanja krivice, pri čemu prosečni ispitanik ima tri osećaja krivice mesečno. U proseku, Amerikanci konzumiraju oko šest sati sadržaja dnevno, a Amerikanci generacije Z konzumiraju skoro sedam.
U čast Svetskog dana mentalnog zdravlja, podaci su podelili ispitanike na osnovu njihovog mentalnog zdravlja koje su sami prijavili i otkrili da loše mentalno zdravlje i praćenje medija imaju neprijatnu vezu.
Oni sa „veoma lošim“ mentalnim zdravljem gube skoro šest dana mesečno zbog konzumiranja sadržaja, dok 19% onih koji kažu da im je mentalno zdravlje „veoma loše“ procenjuje da gube 15 ili više dana mesečno. Poređenja radi, oni sa odličnim i dobrim mentalnim zdravljem gube najmanje dana (2,7).
UDARNO! Ovo će biti sledeća histerija! SZO i industrije farmako-mafije FINANSIRAJU najveće univerzitete kako bi progurali tezu opasnosti „KLIMATSKIH PROMENA“ https://t.co/3Shg6gq9un
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 20, 2024
Ovo je takođe bilo u skladu sa osećanjem krivice. Oni sa „veoma lošim“ mentalnim zdravljem se najčešće osećaju krivim – otprilike sedam puta mesečno. Skoro polovina anketiranih (42%) priznaje da se oseća kao da konzumira „previše“ medija, a 36% kaže da na njihovo raspoloženje „često“ negativno utiče nešto što vide na društvenim medijima.
Amerikanci generacije Z su se najverovatnije osećali kao da konzumiraju previše medija, a 66% se složilo sa tim mišljenjem. Zanimljivo je da su oni sa „veoma lošim“ mentalnim zdravljem takođe najverovatnije koristili TikTok redovno (38%) i najverovatnije će prijaviti da će „veoma verovatno“ biti na svom telefonu dok gledaju nešto na televiziji (46%).
Dr Sham Singh, psihijatar sa Harbor UCLA na klinici Vinit, ponudio je tri korisna saveta za upravljanje vremenom ispred ekrana kako bi se ublažilo osećanje krivice.
Implementirajte zonu „bez tehnologije“. „Stvaranje određenih oblasti u kojima je tehnologija zabranjena u vašem domu može značajno uticati na vaše svakodnevne navike“, kaže Sing u izjavi. „Na primer, pretvarajući svoju spavaću sobu u zonu bez tehnologije, promovišete bolju higijenu spavanja i opuštanje, bez ometanja obaveštenja i ekrana. Slično tome, uspostavljanje trpezarije bez tehnologije podstiče smislene razgovore i porodično povezivanje tokom obroka. Ovi namerni prostori skraćuju vreme ispred ekrana, podstiču zdravije interakcije ili uživanje u mirnim trenucima.”
ograničite korišćenje telefona: „Pre nego što posegnete za telefonom, savetujem vam da odvojite trenutak da odredite jasnu nameru za njegovu upotrebu“, kaže Sing. „Zapitajte se šta treba da postignete — da li je to provera poruka, istraživanje teme ili odgovaranje na imejl. Ova praksa podstiče pažljiviji pristup tehnologiji, pomažući vam da izbegnete zamku bezumnog stalnog nošenja telefona. Definisana svrha vam omogućava da ostanete usredsređeni na svoj zadatak i minimizirate verovatnoću da vas društveni mediji ili druge smetnje zaobiđu.”
Razmislite o potrošnji sadržaja: „Vođenje dnevnika vaših iskustava sa različitim vrstama sadržaja može biti prosvetljujuća praksa“, predlaže Sing. „Nakon konzumiranja medija — bilo da su to društveni mediji, novinski članci ili video snimci — odvojite trenutak da zapišete svoja osećanja i misli. Da li ste se osećali inspirisano, informisano ili iscrpljeno? Ova refleksija vam pomaže da uočite koji sadržaj obogaćuje vaš život, a koji bi mogao da se oseća kao gubljenje vremena. Vremenom ćete razviti jasniju sliku o svojim obrascima praćenja medija, što će vam omogućiti da donesete bolje informisane odluke o tome čime ćete se baviti u budućnosti.”
