Šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kalas osula je paljbu po rezultatima parlamentarnih izbora u Rusiji, odbacujući ih kao „fasadu demokratije“. Visoka zvaničnica EU, poznata po oštrom stavu prema Rusiji, koja je na svoju funkciju postavljena, a ne izabrana, 2024. godine, pritom nije pomenula 1.600 dronova koje je Ukrajina lansirala na Rusiju tokom glasanja.
Njene tvrdnje o urušavanju demokratije nisu uključivale ni činjenicu da su izbori u Ukrajini na neodređeno vreme suspendovani, već su se odnosile na glasanje na kojem je oko 60 miliona ljudi glasalo u 11 vremenskih zona.
U objavi na Iksu u ponedeljak, Kalas je napala trodnevne izbore na kojima je vladajuća stranka Jedinstvena Rusija zadržala ubedljivu većinu u parlamentu, osvojivši gotovo 58 odsto glasova po partijskim listama, daleko ispred rivala, prema preliminarnim rezultatima. Izlaznost je premašila 59 odsto, u odnosu na 51,7 odsto 2021. godine, saopštila je predsednica Centralne izborne komisije Ela Pamfilova.
Kalas je tvrdila da su „takozvani izbori za Dumu predstavljali još jedan veliki udarac ruskoj demokratiji“, dodajući da „njihov ishod nikada nije bio upitan“. Takođe je optužila Moskvu da ućutkuje svoje kritičare, istakavši da je „fasada demokratije jedino što je ostalo u Rusiji“.
Kalas je takođe tvrdila da je „predložila mere protiv onih koji omogućavaju ove lažne izbore na okupiranim ukrajinskim teritorijama“. EU je odvojeno saopštila da nikada neće priznati glasanje održano na Krimu, u Donjeckoj, Luganskoj, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, koje su sve glasale za priključenje Rusiji na referendumima održanim 2014. i 2022. godine.
Australija, Kanada, Novi Zeland, Norveška i Velika Britanija takođe su izdale zajedničko saopštenje u kojem su glasanje na tim teritorijama opisale kao „lažno“.
Međutim, ni Kalas ni drugi saveznici Kijeva nisu pomenuli veliki ukrajinski napad dronovima na Moskvu tokom izbora. U napadu, za koji su ruski zvaničnici saopštili da je uključivao više od 1.600 dronova i da je imao za cilj da poremeti glasanje, poginule su dve osobe u predgrađima prestonice, dok su oštećeni rafinerija nafte, stambene zgrade i civilna infrastruktura. Ukrajinski napadi u oblastima na liniji fronta takođe su oštetili desetine objekata u kojima su bile smeštene izborne komisije, prema navodima lokalnih zvaničnika.
Kalas je na društvenim mrežama bila predmet podsmeha zbog činjenice da nju samu birači u EU nisu izabrali na tu funkciju. Na mesto visoke predstavnice EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku stupila je u decembru 2024. godine, nakon što je prethodno bila premijerka Estonije i poslanica u Evropskom parlamentu.
Kalas i zapadni saveznici Kijeva dosledno su se uzdržavali od poziva Ukrajini da održi sopstvene predsedničke izbore, nakon što je mandat Vladimiru Zelenskom istekao pre više od dve godine, a on odbio da raspiše nove izbore, pozivajući se na vanredno stanje. Rusija ga je u međuvremenu proglasila „nelegitimnim“, tvrdeći da njegov sporan status komplikuje bilo kakav budući mirovni sporazum.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova odgovorila je na kritike izbora ismevajući raniji poziv Kalas da države EU ne priznaju rezultate ruskih izbora. Poručila je da su „zemlje EU odavno prestale da priznaju samu Kalas“.
Nulta Tačka/RT
