Kanadska banka lansira kreditnu karticu povezanu sa emisijom ugljenika

Banka u Kanadi postala je prva u zemlji koja je pokrenula kreditnu karticu koja prati emisiju ugljenika kupaca, usred zabrinutosti da bi se takva šema jednog dana mogla koristiti za ograničavanje kupovine.

U nastojanju kreditne unije da pokaže svoju posvećenost „klimatskoj akciji“, Vancity će ponuditi kreditnu karticu koja povezuje kupovinu sa emisijom ugljenika, omogućavajući kupcima da uporede svoj mesečni ugljenični otisak sa nacionalnim prosekom.

Banka će takođe savetovati klijente kako da ograniče svoj ugljenični otisak.

„Znamo da mnogi članovi Vancitija traže načine da smanje uticaj koji imaju na životnu sredinu, posebno kada su u pitanju emisije koje izazivaju klimatske promene,“ rekao je Džonatan Fauli, šef spoljnih poslova Vancitija.

„Kao finansijska zadruga u vlasništvu članova, verujemo da je naš posao da učinimo sve što možemo da pomognemo, posebno kada su u pitanju odluke koje ljudi donose svojim novcem. Ovaj alat će opremiti vlasnike Vancity Visa kreditnih kartica dragocenim informacijama o njihovim kupovinama i omogućiti im da povežu svoje dnevne odluke o potrošnji sa promenom koju žele da vide u svetu.

Prema istraživanju koje je sprovela Visa, više od 50% Kanađana je zainteresovano za praćenje svog ugljičnog otiska.

Kao što smo ranije istakli, još u oktobru, Australijska Commonwealth Bank (CBA) je takođe najavila sličnu šemu, dajući klijentu opciju da „plati naknadu“ kako bi nadoknadio svoj ugljenični otisak, sa prosekom naveden kao 1.280 kilograma, što je daleko od ‘održive’ cifre od 200 kilograma.

Republikanci u američkom Kongresu predstavili nacrt zakona o reviziji pomoći Ukrajinihttps://t.co/CFxqr39FEk

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 18, 2022

U savezu sa klimatskim restrikcijama, tehnokrate žele da iskoriste histeriju oko klimatskih promena kako bi povećale finansijsku kontrolu nad pojedincima.

Takav predlog su u naučnom časopisu Nature predstavila četiri „eksperta” za životnu sredinu kao sredstvo za smanjenje globalne emisije ugljenika.

Svima bi bila izdata ’kartica za ugljenik’ „koja bi podrazumevala da svi odrasli dobiju jednaku razmenljivu kvotu ugljenika koja se vremenom smanjuje u skladu sa nacionalnim [ugljičnim] ciljevima“.

Autori jasno stavljaju do znanja da bi program bio „nacionalna obavezna politika“.

Jedinice ugljenika bi bile „oduzete od ličnog budžeta sa svakom uplatom goriva za transport, goriva/ogreva za grejanje i računa za struju“, a svako ko pređe ograničenje bio bi primoran da kupi dodatne jedinice na ličnom tržištu ugljenika od onih koji imaju višak za prodaju”.

Ovo bi prirodno samo negativno uticalo na siromašnije ljude, pri čemu bi bogati mogli da kupe kredite za ugljenik u izobilju i da i dalje uživaju u svom raskošnom, ekološki nepovoljnom, raskalašnom načinu života.

MARIO ZNA i IVAN JUŠKOVIĆ- Zombifikacija društva i konačna podela SVETA

Nulta Tačka/InfoWars