Kanadski zakon C-11: Zastrašujući zakon koji dozvoljava vladi da cenzuriše sadržaj koji generišu korisnici
Kanadski zakon o onlajn strimingu (Zakon C-11) jedan je od nekoliko nedavnih pokušaja zapadnih vlada da uguše onlajn govor dok tvrde da podržavaju slobodno izražavanje.
Nacrt zakona podstiče kanadski ministar nasleđa Pablo Rodrigez – političar koji veruje da neregulisani govor „erodira temelje demokratije“. I ima punu podršku kanadskog premijera Džastina Trudoa — svetskog lidera koji je ranije rekao da sloboda izražavanja nije „sloboda da mrzite nekoga“.
Trudoov režim je prvi put pokušao da usvoji verziju ovog zakona 2020. Međutim, ovaj zakon (Zakon C-10) nije uspeo 2021. nakon masovnog odbijanja načina na koji je pokušao da cenzuriše govor na mreži.
Nakon što je Bill C-10 propao, Pierre Poilievre, sadašnji lider Kanadske konzervativne partije Kanade koji je bio član parlamenta (MP) 2021. godine, upozorio je kritičare zakona C-10 da se „pobrinu da smo spremni sledeći put kada Trudo i njegov tim dođu po našu slobodu izražavanja”.
I samo godinu dana kasnije, Trudo i njegov tim su uradili upravo to tako što su vaskrsnuli Bill C-10 i preimenovali ga u Bill C-11.
Zakon daje kanadskom regulatoru za komunikacije, Kanadskoj radio-televiziji i komisiji za telekomunikacije (CRTC), povećana ovlašćenja da reguliše „programe“ – definiciju koja se primenjuje na skoro sve oblike audio-vizuelnog sadržaja koje postavljaju kanadski građani.
To će omogućiti CRTC-u da postavi pravila promocije i degradacije sadržaja za kanadski sadržaj i zahteva od platformi da daju finansijski doprinos kanadskom sadržaju.
Kao i kod većine zakona o cenzuri, Predlog zakona C-11 koristi slobodu izražavanja kao crvenu haringu i tvrdi da će se zakon „primenjivati na način koji je u skladu sa… slobodom izražavanja i novinarskom, kreativnom i programskom nezavisnošću koju uživaju radiodifuzna preduzeća”.
Ali zakon je toliko restriktivan da je čak i Jutjub koji voli cenzuru upozorio da će zakon naštetiti kreatorima, a kreatori razmišljaju da napuste zemlju ako prođe.
Evo glavnih stvari koje treba da znate o zakonu C-11:
On ovlašćuje vladine regulatore da cenzurišu sadržaj koji generišu korisnici
Kada je gurao zakon C-11, Rodrigez je nagovestio da se on neće primeniti na sadržaj koji generišu korisnici ponavljajući frazu „platforme su obuhvaćene, korisnici su van“. Međutim, stvarni tekst zakona daje CRTC-u ogromna ovlašćenja da odluči da li skoro bilo koji deo korisničkog sadržaja koji su postavili kanadski korisnici potpada pod delokrug zakona.
Odeljak 4.2 predloga zakona navodi da CRTC „može donositi propise kojima se propisuju programi na koje se primenjuje ovaj zakon“.
I dok se od CRTC-a očekuje da uzme u obzir tri faktora prilikom donošenja ovih propisa, dr Michael Geist, profesor prava na Univerzitetu u Otavi, napominje da su ovi faktori samo razmatranja koja CRTC može jednostavno zanemariti.
„Slično kao izjava koju je Komisija povremeno davala političkim pravcima, CRTC je slobodan prema zakonu da potvrdi da je ’uzeo u obzir’ faktore pri postavljanju propisa i usvojio drugačiji pristup“, rekao je Geist.
Sam zakon ovlašćuje CRTC da indirektno cenzuriše bilo koji sadržaj koji spada u delokrug zakona C-11 nametanjem uslova kanadskim aplikacijama, platformama društvenih medija i veb lokacijama.
Jedan od najkontroverznijih uslova koje CRTC može da nametne jeste uslov vezan za „prezentaciju programa i programskih usluga za izbor javnosti, uključujući izlaganje i mogućnost otkrivanja kanadskih programa i programskih usluga, kao što su originalni programi na francuskom jeziku“.
Ovaj uslov omogućava CRTC-u da odluči da li sadržaj koji spada u njegov delokrug treba poboljšati ili degradirati na kanadskim aplikacijama, platformama i veb lokacijama. A prema Geistu, ovo stanje bi moglo dovesti do toga da platforme koje hostuju sadržaj koji generiše korisnik budu prisiljene da uklone sadržaj i primenjuju oznake upozorenja na širok spektar zakonitog sadržaja.
Može da cilja širok spektar aplikacija, platformi i veb lokacija
Dok se većina diskusija oko zakona C-11 fokusirala na to kako će uticati na sadržaj koji generišu korisnici na društvenim medijima, potencijalni obim zakona je zapravo mnogo širi jer ne sadrži odredbe koje ograničavaju njegov obim samo na društvene mreže i medijske platforme.
I rani vladin memorandum o Bill-u C-10 (prethodnik Billa C-11) priznao je da kanadska vlada želi da cilja usluge audio knjiga kao što su Audible, aplikacije za podcast kao što su Pocket Casts i Stitcher, servise za striming muzike kao što su Apple Music i Amazon Muzika, sportski striming servisi kao što su DAZN i MLB.tv, servisi za strimovanje videa kao što su Netfliks i Disney+, servisi za strimovanje kao što je BritBox, veb stranice kao što su BBC i TVO, platforme za igre kao što je PlayStation, aplikacije za kućno vežbanje i još mnogo toga.
To će ograničiti domet nezavisnih kanadskih stvaralaca
Čak i ako CRTC ne koristi svoja ovlašćenja na osnovu zakona C-11 da podstakne degradaciju zakonitog sadržaja, bilo kakva prezentacija ili uslovi otkrivanja koji su nametnuti aplikacijama, platformama ili veb lokacijama i dalje će verovatno ograničiti domet nezavisnih kanadskih kreatora i ojačati glavne medije.
Prema Geistu, trenutna pravila za utvrđivanje da li je deo sadržaja „sertifikovani kanadski sadržaj“ su „usmerena ka dobro uspostavljenim produkcijama koje ne spadaju u prvi digitalni svet“ i nejasno je da li se sadržaj nezavisnih, digitalnih prvih kreatora uopšte kvalifikuje kao sertifikovani kanadski sadržaj. To znači da je veća verovatnoća da će sadržaj velikih kanadskih medija biti izabran za davanje prioriteta kada se nametnu uslovi za predstavljanje i primenu zakona C-11.
Geist tvrdi da će „uticaj biti neverovatno štetan po digitalne prve kreatore, koji mogu smatrati da njihov sadržaj efektivno nije prioritet u njihovoj zemlji na osnovu kanadskog zakonodavstva koje sprovodi CRTC“.
Čak i ako je sadržaj nezavisnog kreatora odabran za davanje prioriteta, način na koji uslovi prezentacije i primene zakona C-11 nameću kanadski sadržaj korisnicima koji nisu nužno zainteresovani za sadržaj verovatno će dovesti do nižih stopa angažovanja. Ove smanjene stope angažovanja će dovesti do toga da algoritmi ređe preporučuju kanadski sadržaj van Kanade i na kraju će smanjiti domet nezavisnog kanadskog sadržaja u nekanadskim zemljama.
Kanađanima će pružiti inferiorno online iskustvo
Način na koji Bill C-11 nameće kanadski sadržaj u fidove kanadskih korisnika takođe ima štetan uticaj na njihovo onlajn iskustvo. Umesto da mogu da popune svoje fidove zanimljivim sadržajem svojih omiljenih kreatora, Kanađani će imati određenu količinu potencijalno irelevantnog sadržaja nametnutog zahtevima CRTC-a.
Ne samo da zakon sprečava Kanađane da budu u mogućnosti da u potpunosti kontrolišu i prilagođavaju svoje fidove, već im takođe oduzima više vremena da pronađu sadržaj koji nije u Kanadi. Čak i ako kanadski korisnici preduzmu eksplicitne korake da potraže nekanadski sadržaj, zahtevi zakona C-11 će neprestano gurati unapred određenu količinu kanadskog sadržaja u svoje fidove.
Pored toga, zakon C-11 bi mogao da smanji broj aplikacija, platformi i veb lokacija koje su dostupne Kanađanima jer visoka cena usklađenosti može dovesti do toga da neke kompanije povuku svoje usluge iz Kanade.
Štaviše, Kanađani će verovatno morati da plate više za pristup aplikacijama, platformama i veb lokacijama zasnovanim na pretplati koje spadaju u delokrug zakona C-11, jer pogođene kompanije prenose troškove usklađenosti na korisnike.
To bi moglo da stvori probleme privatnosti za nezavisne kanadske stvaraoce
Uslovi zakona C-11 mogli bi da dovedu do problema privatnosti nezavisnih kanadskih stvaralaca jer bi jedini praktičan način da ti kreatori provere da li su Kanađani je da predaju osetljive lične podatke.
Kanadski federalni komesar za privatnost, Filip Dufresne, priznao je da će to biti slučaj tokom njegovog pojavljivanja pred Stalnim senatskim komitetom za transport i komunikacije.
„Uslovi otkrivanja bi ipak potencijalno mogli da zahtevaju prilagođavanje postojećih algoritama koji se oslanjaju na lične podatke ili analizu ličnih informacija kako bi se utvrdilo da li je sadržaj koji generišu korisnici kanadski“, rekao je Dufresne komitetu.
A ova ograničenja privatnosti nisu ograničena na algoritme. Što više kompanije imaju lične podatke, to je razorniji uticaj na privatnost na njihove korisnike ako ikada dođe do curenja podataka.
Nesrazmerno utiče na male platforme
Većina velikih aplikacija, platformi i veb lokacija imaju značajne mogućnosti prikupljanja podataka, koriste napredne algoritme i generišu milijarde dolara prihoda. Ovi resursi olakšavaju ovim platformama da ispune zahteve zakona C-11 da identifikuju kanadski sadržaj, daju prioritet kanadskom sadržaju na način koji je u skladu sa nalozima CRTC-a i da finansijski doprinose proizvodnji kanadskog sadržaja.
Međutim, manjim platformama sa rudimentarnijom tehnologijom i manjim prihodom biće teže da se pridržavaju zahteva zakona C-11. Neki će možda čak smatrati da su troškovi usklađenosti toliko previsoki da im ne preostaje ništa drugo nego da se u potpunosti povuku sa kanadskog tržišta.
Potencijalna pitanja privatnosti povezana sa Zakonom C-11 takođe mogu naštetiti manjim platformama koje pokušavaju da se razlikuju od svojih velikih tehnoloških kolega nudeći privatnije iskustvo za svoje korisnike. Ove platforme bi mogle biti prinuđene da počnu da prikupljaju lične podatke kako bi se uskladile sa uslovima zakona i na taj način izgube svoju konkurentsku prednost u odnosu na tehnološke gigante.
Uprkos velikim problemima sa Predlogom zakona C-11, on je već prošao kroz Donji dom Kanade i na ivici je prolaska u Senatu. Međutim, postoje neki članovi Senata koji se protive zakonu i nadaju se da će ga skloniti pre nego što postane zakon.
Ceo tekst Predloga zakona C-11 možete pročitati ovde.
