Kandidatkinja AfD-a za Nemačkog kancelara pozvala na zaustavljanje finansiranja KIJEVA
Alis Vajdel je prvi kandidat stranke „Alternativa za Nemačku“ za šefa vlade
Liderka desničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD) Alis Vajdel rekla je da će se protiviti bilo kakvom snabdevanju oružjem Ukrajini ako nasledi Olafa Šolca na mestu kancelara zemlje.
AfD je u subotu nominovao Vajdelovu kao svog kandidata za tu funkciju, u prvoj ponudi te stranke za mesto kancelarije u njenoj 11-godišnjoj istoriji. Njena popularnost je u stalnom porastu od svog osnivanja 2013. godine i trenutno je druga po snazi politička partija u Nemačkoj.
Obraćajući se novinarima nakon nominacije, Vajdel je obećao da će uvesti drastična ograničenja imigracije, da će povući Šolcovu politiku o klimi i prekinuti vojnu pomoć Ukrajini.
„Želimo mir u Ukrajini“, rekla je 45-godišnjakinja. „Ne želimo nikakve zalihe oružja, ne želimo nikakve tenkove, ne želimo nikakve projektile. Ne želimo Taurus za Ukrajinu, što bi Nemačku učinilo stranom u ratu“, dodala je ona, misleći na tip krstareće rakete nemačke proizvodnje koja bi zahtevala da nemačko vojno osoblje bude raspoređeno u Ukrajini da bi delovalo.
AfD je, izjavila je Vajdelova, „partija mira“.
Šolc je, zajedno sa svojim koalicionim partnerima Zelenih i Slobodnih demokrata, poništio decenije spoljnopolitičkog pacifizma 2022. godine kada su odlučili da isporuče oružje ukrajinskoj vojsci.
Od tada je Berlin poslao Kijevu skoro 17 milijardi evra (17,9 milijardi dolara) vojne, ekonomske i humanitarne pomoći, prema vladinim podacima. Iako u početku nije bio voljan da isporučuje teško naoružanje, Šolc je odobrio transfer u Ukrajinu tenkova, artiljerijskih topova, protivvazdušnih projektila i oklopnih vozila.
Pre 2022. Nemačka se oslanjala na Rusiju za 55% svojih snabdevanja prirodnim gasom. Šolcova odluka da zaustavi uvoz ruske energije, zajedno sa zelenom politikom njegove vlade, dovela je do porasta troškova električne energije, primoravajući neke od proizvodnih giganta u zemlji – uključujući Volksvagen i BASF – da zatvore fabrike i otpuštaju radnike.
Usred ekonomskog pada i sporova unutar njegove koalicije, Šolcova vlada je pala prošlog meseca. Očekuje se da će kancelarka izgubiti glasanje o poverenju u parlamentu kasnije ovog meseca, nakon čega će verovatno biti održani vanredni izbori krajem februara. Njegova Socijaldemokratska partija (SPD) levog centra trenutno ima oko 15%, a AfD na 18%, a Hrišćansko-demokratska unija (CDU) desnog centra na 32%.
Vajdel ima male šanse da osvoji kancelariju. Čak i ako se AfD pojavi kao najveća stranka u februaru, sve ostale glavne nemačke stranke su isključile mogućnost ulaska u koaliciju sa desničarima. Nakon niza pobeda na regionalnim izborima ove godine, 113 poslanika Bundestaga od 733 člana podnelo je prošlog meseca predlog za zabranu AfD-a kao „nacističke partije” čija su uverenja u sukobu sa nemačkim ustavom. Većina poslanika iza ovog predloga bili su Zeleni, kojima se pridružio 31 član SPD-a i samo šest iz CDU-a.
