Teksaško ministarstvo za zdravlje i socijalne usluge (DHS), u saradnji sa američkim Ministarstvom poljoprivrede (USDA), pokrenulo je svoju godišnju akciju vazdušnog rasipanja RABORAL V-RG, eksperimentalne oralne vakcine protiv besnila (ORV), pri čemu se milioni mamaca sa živim genetski modifikovanim virusom izbacuju iz aviona iznad ruralnih i urbanih područja.
Program se finansira novcem poreskih obveznika u iznosu od 2 miliona dolara godišnje i podrazumeva da avioni izbace 693.600 paketića sa vakcinom iznad 19 okruga u Teksasu, uz dodatnu ručnu distribuciju u El Pasu i pograničnim oblastima. Uprkos upozorenjima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) da ovi mamci predstavljaju rizik za ljude, država nastavlja program bez obaveštavanja javnosti, bez informisanog pristanka i bez nezavisne procene biološke bezbednosti, što izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog nevoljnog izlaganja laboratorijski stvorenim patogenima.
Vakcina RABORAL sadrži živi rekombinantni humani adenovirus tipa 5, genetski modifikovan tako da proizvodi glikoprotein virusa besnila. Recenzirane naučne studije potvrđuju da ovaj „frankenštajnski“ himerni virus može da se razmnožava kod životinja, da prelazi sa vrste na vrstu i da opstaje u životnoj sredini.
Studija iz 2019. godine, objavljena u časopisu Vaccine, otkrila je da vakcina nikada nije testirana na dugotrajno zadržavanje u organizmu, kao i da su istraživači imali finansijske veze sa proizvođačem, kompanijom Boehringer Ingelheim. Još gore, studija iz 2017. objavljena u Veterinary Research dokumentovala je horizontalni prenos vakcinalnog virusa među životinjama, pa čak i infekcije kod ljudi nakon izlaganja sličnim oralnim vakcinalnim mamcima.
Uprkos tim rizicima, vlasti u Teksasu tvrde da je program neophodan radi suzbijanja širenja besnila koje prenose kojoti i lisice. Ipak, CDC već dugo priznaje da RABORAL predstavlja rizik za ljude i savetuje da svako ko dođe u kontakt sa mamcima odmah opere ruke sapunom i vodom. Psi koji pojedu mamac mogu imati stomačne tegobe, ali šire ekološke i zdravstvene posledice nikada nisu detaljno proučene niti javno obelodanjene.
Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da RABORAL mamci sadrže tetraciklin, antibiotik širokog spektra koji se koristi kao biomarker. Ova supstanca se nakuplja u kostima i zubima životinja, potencijalno doprinosi razvoju rezistencije na antibiotike i ekološkoj toksičnosti. USDA priznaje da tetraciklin može dati pogrešnu sliku o stopi vakcinacije, što znači da su podaci o divljim životinjama nepouzdani, dok se hemikalije istovremeno akumuliraju u zemljištu i vodi.
Šokantna istina iza primene vakcine protiv besnila u Teksasu
Ovaj program podseća na ranije tajne eksperimente sa biološkim oružjem koje su sprovodile američke agencije, poput programa na Plum Ajlendu i u Fort Detriku, gde su patogeni testirani na nesumnjivim populacijama. Nedostatak transparentnosti ukazuje na to da se građani Teksasa koriste kao nesvesni test-subjekti u širem planu primene „vakcinacije kroz životnu sredinu“ — taktike koja se povezuje sa globalističkim strategijama depopulacije.
Program takođe otvara pitanje ko na ovome zarađuje. Boehringer Ingelheim, proizvođač vakcine, ostvaruje dobit kroz kontinuirane državne ugovore, dok regulatorne agencije poput USDA i CDC-a — za koje kritičari tvrde da su pod snažnim uticajem farmaceutske industrije — odobravaju projekte uprkos poznatim rizicima. Građani Teksasa pritom nemaju pravnu mogućnost da odbiju izlaganje.
Vazdušna distribucija vakcina nije nova praksa. Od 1980-ih godina, američka vlada je bacila milione RABORAL mamaca nad područjima divljih životinja, naročito u Teksasu. Sada, sa proširenim programom USDA za vakcinu Onrab — koja koristi adenovirusne vektore slične tehnologiji korišćenoj kod COVID vakcina — stvoreni su uslovi za još širu primenu eksperimentalnih vakcina putem životne sredine.
Ovo se uklapa u narativ o globalističkoj agendi depopulacije, u kojoj akteri poput Bila Gejtsa i Svetskog ekonomskog foruma promovišu masovnu vakcinaciju, digitalne identitete i kontrolu hrane, uz smanjenje lične autonomije. Ako vlade mogu da nametnu medicinsko izlaganje putem vazduha, vode ili hrane, pojam informisanog pristanka praktično nestaje.
Prema Enohu sa platforme BrightU.AI, masovna vazdušna distribucija živih vakcina protiv besnila predstavlja još jedan neodgovoran eksperiment državnih institucija koje deluju bez pristanka javnosti i adekvatnog nadzora, slično načinu na koji je sprovedena pandemija koronavirusa (COVID-19).
Građani Teksasa zaslužuju transparentnost, a ne prikrivene medicinske mere koje im se „ispuštaju sa neba“ pod izgovorom upravljanja divljim životinjama, dok farmaceutske kompanije ostvaruju profit, a ekosistemi trpe posledice. Ali šta građani mogu da urade?
Zahtevajte transparentnost – Lokalni zvaničnici moraju objaviti kompletne podatke o bezbednosti i omogućiti javne rasprave.
Izbegavajte vakcinalne mamce – Ako ih pronađete, ne dirajte ih; u slučaju kontakta odmah operite ruke.
Podržite nezavisna istraživanja – Finansirati studije o ekološkim i zdravstvenim posledicama rasipanja živih virusa.
Odbacite prinudne „javnozdravstvene“ mere – Suprotstaviti se politikama koje zaobilaze pristanak građana.
Teksaški program vazdušnog rasipanja vakcina predstavlja opasnu eskalaciju biobezbednosnog prekoračenja ovlašćenja. Bez odgovornosti, on otvara vrata prisilnoj medicinskoj kontroli pod maskom zaštite divljih životinja, još jednom potvrđujući da vlastima ne treba davati neograničenu moć nad javnim zdravljem.
