Крајем октобра већина европских земаља поново ће прећи на зимско рачунање времена, померајући казаљке сат уназад.
Ове године то се дешава у ноћи између 25. и 26. октобра, када у три часа после поноћи казаљке враћамо на два. Међутим, широм света пракса померања сата све више изумира. Тренутно само око 70 земаља користи летње и зимско време, док већина осталих остала на сталној временској зони.
NOVI UDAR! Poznati Američki epidemiolog otkriva šta nas čeka | Nikolas Hulšer | Mario Zna, EP. 359
Зашто се мења време
Промена сата је уведена са наводним циљем штедења енергије и бољег искоришћења дневне светлости. У Европи је систем званично уведен 1973. године, током нафтне кризе. Француска је била прва која га је применила, док су Немачка и Швајцарска чекале до 1980. године.
‘Идеја’ је била да се у летњим месецима померањем сата добије више светлости у вечерњим сатима, што смањује потрошњу електричне енергије.
Земље које су одустале од промене сата
- Русија – од 2014. трајно користи зимско време (UTC+3).
- Турска – од 2016. остала на трајном летњем времену.
- Уругвај – престао да мења сат пре око десет година.
- Азербејџан, Иран, Јордан, Сирија – укинули промене сата.
- Намибија – укинула сезоне померања.
- Мексико – од 2022. већина региона не мења време, осим пограничних области према САД.
- Бразил – укинуо летње време 2019.
- Кина – цела земља користи једну временску зону (UTC+8) без померања сата.
- Индија – никада није имала летње рачунање времена.
- Јапан – укинуо летње време 1951.
- Јужна Кореја – престала 1988.
- Аустралија – неке државе не померају сат; Квинсленд, Западна Аустралија и Северна територија.
🌐 Микрочип испод коже: Корак ка дистопијској стварностиhttps://t.co/XZnr1nkq8K
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 28, 2025
Утицај на биоритам и здравље
Померање казаљки нарушава природне циркадне ритмове, утиче на метаболизам, квалитет сна и психичко здравље.
Истраживања показују да после преласка на зимско или летње време расте ризик од срчаних проблема, несрећа и поремећаја спавања. Дугорочно, стабилан ритам који прати природно дневно светло боље одговара људском телу и утиче на продуктивност и расположење.
