Kefir: Prirodni superprobiotik jači od suplemenata – štiti creva, jača imunitet i smanjuje upale
Kefir možda nije prvo što vam padne na pamet kada želite da ojačate imunitet – verovatnije ćete posegnuti za vitaminom C. Međutim, ovaj fermentisani napitak pruža moćnu podršku imunološkom sistemu i u mnogim slučajevima nadmašuje efikasnost probiotskih suplemenata.
Kefir kao štit za organizam
Kefir je bogat probioticima koji uspostavljaju ravnotežu crevne flore, jačaju odbrambene mehanizme organizma i pomažu telu da se efikasnije izbori sa bakterijama i virusima.
Gospodari života i smrti: Vreme je za najopasniju priču ikada | Goran Jeremić | Mario Zna, 323 Uživo
„Kefir sadrži probiotike i bioaktivne jedinjenja koja poboljšavaju varenje, smanjuju upale i bore se protiv infekcija“, kaže integrativni nutricionista Mfo Čukudu za The Epoch Times.
Pored toga, probiotici iz kefira podstiču stvaranje antitela IgA, koji igra ključnu ulogu u odbrani tela od patogena. Ova podrška imunitetu dolazi bez preterane reakcije koja može dovesti do autoimunih bolesti ili slabljenja imunog sistema, što organizam čini podložnim infekcijama.
Zašto je kefir bolji od probiotskih suplemenata?
Dok prosečan probiotski suplement sadrži ograničen broj bakterijskih sojeva, kefir može imati čak 30 do 60 različitih korisnih bakterija i kvasaca, što ga čini daleko moćnijim, ističe Čukudu.
„Žive kulture u kefiru prirodno su obložene zaštitnim slojem, što im pomaže da prežive želučanu kiselinu i uspešnije kolonizuju creva. U poređenju s njima, mnogi probiotski dodaci sadrže liofilizovane (smrznute i osušene) bakterije, koje možda neće preživeti prolazak kroz digestivni trakt“, objašnjava australijski naturopata Džodi Duval.
Kefir takođe sadrži kratkolančane masne kiseline, poput butirata, koje hrane ćelije creva, jačaju crevnu barijeru i smanjuju rizik od sindroma „propustljivih creva“ – stanja povezanog sa hroničnim upalama i autoimunim bolestima.
Ipak, ako neko ima specifične digestivne probleme, može koristiti ciljane probiotske suplemente (poput Lactobacillus rhamnosus GG za dijareju izazvanu antibioticima) uz svakodnevnu upotrebu kefira za opštu podršku mikrobiomu.
Žrtve skandala sa zaraženom krvlju u Britaniji – Umiru pre nego što dobiju odštetu! 🇬🇧 https://t.co/PpCLHqKcjq
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 1, 2025
Koliko kefira piti dnevno?
Ako tek počinjete da konzumirate fermentisane proizvode, započnite sa 100 ml dnevno kako bi se digestivni sistem prilagodio. Postepeno možete povećati unos na 200–250 ml dnevno za kontinuiranu podršku crevima i imunitetu.
Za posebne potrebe, poput oporavka nakon antibiotika ili jačanja imuniteta u sezoni gripa, preporučuje se do 500 ml dnevno u kraćim vremenskim periodima. Ipak, Duval ističe da doslednost igra veću ulogu od količine – bolje je piti manje količine redovno nego povremeno unositi velike doze.
Ko najviše može imati koristi od kefira?
Gotovo svi mogu imati koristi od kefira, jer većina ljudi ima određeni stepen neravnoteže crevne flore, kaže Čukudu.
Posebno se preporučuje osobama sa:
✅ Oslabljenim imunitetom
✅ Čestim infekcijama i hroničnim oboljenjima
✅ Digestivnim problemima poput iritabilnog kolona (IBS) i zapaljenskih bolesti creva (IBD)
✅ Oporavkom nakon terapije antibioticima
„Kefir može pomoći i kod obnavljanja mikrobioma nakon uzimanja antibiotika, jer pomaže vraćanju korisnih bakterija u creva“, dodaje nutricionista Debi Petipejn.
Na šta treba obratiti pažnju?
Iako kefir ima brojne benefite, važno je znati sledeće:
- Alergija na mleko i netolerancija na laktozu – Osobe s ozbiljnom netolerancijom treba da biraju vodeni kefir ili da se konsultuju sa lekarom pre konzumacije mlečne verzije.
- Digestivna osetljivost – Na početku konzumacije, mogu se javiti blagi gasovi ili nadutost dok se creva prilagođavaju.
- Histamini – Kefir, kao i druge fermentisane namirnice, sadrži histamine koji mogu izazvati reakcije kod osoba sa intolerancijom na histamin (glavobolje, osip, probavne tegobe).
- Dodati šećeri – Industrijski kefir često sadrži velike količine šećera, što smanjuje njegove zdravstvene koristi. Birajte nezaslađene verzije ili pravite domaći kefir.
Kako učiniti kefir ukusnijim?
Kefir ima osvežavajuć, blago kiselkast ukus i gustu, kremastu teksturu – jači je od jogurta. Ako vam je previše intenzivan, možete ga poboljšati dodavanjem:
✅ Svežeg bobičastog voća
✅ Cejlonskog cimeta
✅ Kašičice sirovog meda
Domaći kefir često ima bogatiji i uravnoteženiji ukus od kupovnih verzija, koje su ponekad previše obrađene ili blage.
Zaključak
Kefir nije samo još jedan probiotski napitak – on je moćan saveznik zdravlja koji može ojačati imunitet, poboljšati varenje, smanjiti upale i zaštititi organizam na način na koji mnogi probiotski suplementi ne mogu.
Ako želite prirodan i efikasan način za jačanje crevne flore i opšteg zdravlja, kefir bi trebalo da postane redovan deo vaše ishrane!
