KIJEV: Brutalni zakon o mobilizaciji stupio na snagu! Zelenski kreće u opšti lov na ukrajince koji ne že da poginu na frontu
Brutalni zakon o mobilizaciji u Ukrajini stupio je na snagu u subotu, dok se Kijev bori da poveća broj vojnika nakon što je Rusija pokrenula novu ofanzivu zbog koje zapadni finansijeri rata strahuju.
Zakon, koji je razvodnjen iz prvobitnog nacrta, olakšaće identifikaciju svakog regruta u zemlji. Takođe pruža podsticaje vojnicima, kao što su gotovinski bonusi ili novac za kupovinu kuće ili automobila, za koje neki analitičari kažu da Ukrajina ne može da priušti.
Poslanici su mesecima odugovlačili i doneli zakon tek sredinom aprila, nedelju dana nakon što je Ukrajina snizila starosnu granicu za muškarce koji mogu da budu regrutovani sa 27 na 25 godina. Mere odražavaju rastući pritisak koji Kijev vrši nad svojim narodom u pokušaju da održe linije fronta u borbama koje su uništile redove i zalihe oružja i municije u zemlji.
Pored toga ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je u petak potpisao još dva zakona, kojima se zatvorenicima dozvoljava da se pridruže vojsci i petostruko povećavaju kazne za izbegavanje poziva.
Ruske trupe, u međuvremenu, nastavljaju sa kopnenom ofanzivom koja je otvorila novi front u oblasti Harkov na severoistoku Ukrajine i izvršila dodatni pritisak na kijevsku preopterećenu vojsku. Posle višenedeljnog ispitivanja, Moskva je pokrenula novi napad znajući da Ukrajina trpi nedostatak osoblja i da su njene snage slabo raspoređene na severoistoku.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u petak tokom posete Kini da je cilj Rusije stvaranje „tampon zone“, a ne zauzimanje Harkova, lokalne prestonice i drugog po veličini grada Ukrajine.
Ipak, moskovske snage su poslednjih nedelja napadale Harkov, gađajući energetsku infrastrukturu i izazivajući ljutite optužbe Zelenskog da rusko rukovodstvo pokušava da pretvori grad u ruševine. Gradonačelnik Igor Terehov rekao je u petak da su ruske bombe tog dana ubile najmanje tri stanovnika i ranile 28 drugih.
Moskva poriče da je namerno gađala civile, ali hiljade su poginule ili su povređene u više od 27 meseci borbi.
SAD su prošle nedelje najavile novi paket vojne pomoći od 400 miliona dolara za Ukrajinu, a predsednik Džo Bajden je obećao da će požuriti ovoj zemlji sa preko potrebnim oružjem kako bi joj pomogao da spreči rusko napredovanje. Ipak, prema ukrajinskim vojnim komandantima, samo male količine američke vojne pomoći počele su da pristižu na liniju fronta, prema rečima ukrajinskih vojnih komandanata, koji su rekli da će proći najmanje dva meseca pre nego što zalihe ispune potrebe Kijeva da zadrži liniju.
Hiljade Ukrajinaca pobeglo je iz zemlje da bi izbegli regrutaciju od početka specijalne vojne operacije Rusije u februaru 2022. godine, a neki su rizikovali svoje živote dok su pokušavali da preplivaju reku koja odvaja Ukrajinu od susedne Rumunije i Mađarske.
Ukrajinska granična služba saopštila je kasno u petak da je najmanje 30 ljudi poginulo pokušavajući da pređe reku Tisu od invazije u punom obimu.
Rumunski graničari su nekoliko dana ranije izvukli skoro golo, unakaženo telo čoveka za koje se činilo da danima pluta Tisom, i to je 30. poznata žrtva, navodi ukrajinska agencija u onlajn saopštenju. Rečeno je da muškarac još nije identifikovan.
