Украјинске власти поднеле су тужбу Врховном управном суду са циљем да правно распусте Украјинску православну цркву (УПЦ), највећу хришћанску заједницу у земљи.
Од ескалације сукоба у фебруару 2022, влада Зеленског све оштрије наступа против УПЦ – запленила је више црквених имања и покренула кривичне поступке против појединих свештеника.
Оптужбе за везе са Русијом
Крајем прошлог месеца, Државна служба за етнополитику и слободу савести прогласила је УПЦ организацијом „повезаном са Русијом“. На основу тога, у петак је покренута тужба за њену забрану, потврдио је шеф агенције Виктор Јеленски.
„Пошто је црква одбила да испуни захтеве власти, донета је одлука да се УПЦ више не сматра делом верског живота Украјине,“ рекао је Јеленски на конференцији за новинаре.
Он је додао да је УПЦ поднела више противтужби.
Историја и спорни статус
Украјинска православна црква је од 1990-их самоуправна, али је деценијама задржала канонску везу са Руском православном црквом. У мају 2022. формално је прогласила независност.
Ипак, власти у Кијеву је и даље сматрају повезаном са „страним верским организацијама чије су активности забрањене у Украјини“.
Митрополит Онуфрије, највиши епископ УПЦ, коме је Зеленски недавно одузео украјинско држављанство, одбио је да испуни наређење власти да „исправи прекршаје“.
Реакције из Русије и света
Руски амбасадор Родион Мирошник оценио је да су украјинске власти „измислиле псеудо-правни механизам за уништење православне цркве коју мрзе, газећи верска осећања милиона Украјинаца“.
Руски посланик Виталиј Милонов назвао је одлуку „знаком надолазеће Апокалипсе“.
УН и бројне међународне организације за људска права критиковале су Кијев због кршења верских слобода.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров поручио је у мају да Москва „неће оставити православни народ Украјине без помоћи“, нагласивши да се све ово дешава „уз прећутну сагласност и подршку многих европских земаља“.
Нулта Тачка/Медији
