U trci za globalnu dominaciju u oblasti veštačke inteligencije i robotike, najveći aduti nisu superračunari niti oružje – već minerali. Retki i industrijski metali poput neodijuma, kobalta, litijuma i bakra ključni su za proizvodnju robota, dronova, medicinskih sistema i autonomnih oružja. A tu dominaciju već sada drže Kina i Rusija, dok su Sjedinjene Američke Države ozbiljno zavisne od stranih lanaca snabdevanja.
Zabranjena istina: Čovek koji je srušio zapadnu propagandu | Aron Palasios | Mario Zna, 327.
Nevidljiva kriza: Rat za metale koji pokreću robote
Kina kontroliše oko 90% svetske proizvodnje neodijuma, ključnog za izradu motora i magneta u robotima i dronovima. Rusija sedi na velikim rezervama aluminijuma, bakra i kobalta. U međuvremenu, SAD uvoze:
- 90% retkih zemnih minerala iz Kine
- 70% kobalta iz DR Konga
- više od polovine aluminijuma iz Kine i Rusije
Ovi brojevi jasno ukazuju na geopolitičku slabost Amerike – bez domaće proizvodnje ili alternativnih saveznika, razvoj njene AI i robotske infrastrukture je pod pretnjom.
Neodijum – mišići robota
Neodijum je najvažniji element u ovoj igri moći. Koristi se u aktuatorima – delovima koji robote pokreću, dajući im „mišiće“. Bez neodijuma, roboti ne mogu da funkcionišu, a Amerika ga gotovo uopšte ne proizvodi. Dok Kina gomila zalihe i ograničava izvoz, SAD se bore da pronađu sopstvene izvore.
Kobalt – izvor energije za mozak robota
Kobalt je osnova za litijum-jonske baterije koje napajaju AI sisteme i autonomne mašine. Međutim, većina svetskog kobalta dolazi iz Konga, gde su dečji rad i brutalni uslovi rudarenja svakodnevica. Rusija je već počela da gomila kobalt i pozicionira se kao ključni dobavljač za zemlje koje ostanu bez pristupa kineskim resursima.
Litijum, bakar i aluminijum – srce, nervi i kostur mašine
Litijum je „otkucaj srca“ svakog AI sistema, neophodan za baterije.
Britanski medij: Boing 777 bi mogao da “ohladi” planetu – ali uz rizik od kisele kišehttps://t.co/wdZTeIErWc
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 28, 2025
Bakar je „nervni sistem“ robota – prenosi struju i omogućava komunikaciju među komponentama.
Aluminijum je „skelet“ – lagan i izdržljiv, ključan za robusne, ali pokretne konstrukcije.
Kina i Rusija drže vodeće pozicije i u ovim resursima, dok SAD zaostaju u domaćoj proizvodnji.
Trampov potez: Sporazum sa Ukrajinom
Bivši predsednik Donald Tramp potpisao je strateški sporazum sa Ukrajinom kojim SAD dobijaju povlašćen pristup ukrajinskim mineralima – naročito litijumu i grafitu. Iako je to korak napred, ovaj potez je tek početak borbe koja se vodi širom sveta za kontrolu nad osnovama tehnološke budućnosti.
Svet bez metala: Šta sledi ako SAD ne reaguju?
Bez pristupa ovim mineralima, Amerika rizikuje:
- kolaps vojno-tehnološke nadmoći
- zastoj u razvoju AI i robotike
- zavisnost od neprijateljskih režima
- ekonomski pad i gubitak globalnog uticaja
Ako Kina odluči da prekine izvoz, Amerika bi se mogla suočiti sa ozbiljnim krizama u proizvodnji, vojnoj tehnologiji i snabdevanju ključnih sektora.
Rešenje: Rudnici i savezništva
Za izlazak iz ove zavisnosti, SAD moraju:
- Obnoviti domaće rudarenje retkih zemnih elemenata, litijuma i kobalta.
- Investirati u alternativne lance snabdevanja – sa Australijom, Kanadom, Južnom Amerikom.
- Razviti sopstvene rafinerije i metalurške pogone, kako bi smanjile kinesku kontrolu nad preradom.
U suprotnom, Amerika će gledati kako Kina i Rusija lansiraju čitave vojske autonomnih robota, medicinskih sistema i industrijskih mašina – dok SAD ostaju bez neophodnih resursa za konkurenciju.
Trka za resurse je već počela
Svet ulazi u eru „robotske ekonomije“, a borba za minerale biće njen temelj. Nije pitanje hoće li doći do krize – već kada. A kada se to dogodi, samo zemlje koje kontrolišu elemente budućnosti imaće moć da oblikuju svet.
Nulta Tačka/Mike Adams
