Већ деценијама, Кинa монополише тржиште које већина људи ни не може да именује – ретки минерали, 17 елемената који покрећу електричне аутомобиле, ракете, сервере вештачке интелигенције и читаву „чисту технологију“.
Пекинг није само копао ове минерале – он је развијао хемију, фабрике, радну снагу и ширио се. Запад је препустио „прљави посао“ Кини и назвао то ефикасношћу.
UDARNO! Ispovest Američkog pukovnika koji je bombardovao Srbiju | Genon Barton | Mario Zna EP. 363
Али та ефикасност сада се показала као омча. Када су Трампове царине и Бајденове забране извоза чипова изазвале кинеске контра – мере контроле извоза ретких минерала, Кина је фактички наоружана периодним системом елемената.
Производња је застала. Компанија Илона Маска, Тесла је у паници. Форд је стао. Јапан моли за снабдевање. Ово није обичан трговински спор.
Сада Америка покушава да реагује: милијарде долара у одбрамбене фондове, минимална цена за домаће произвођаче и прерађивачке фабрике у Јути, које су раније биле рудници уранијума, поново покрећу производњу ретких минерала.
Компаније као што су MP Materials и Energy Fuels журе да обнове ланац снабдевања који је Америка распродао 1980-их, корак по корак, са свим токсичним изазовима.
А истина коју нико неће гласно признати: немогуће је одвојити се од Кине без тешког рада. Рударење ретких минерала доноси радиоактивност, остатке, политику и прљавштину.
Предност Пекинга није геологија – већ спремност да трпи. Ако Вашингтон жели стварну независност, мораће да прихвати да зелена технологија ради на сивим зонама и да индустријска моћ припада онима који су спремни да за то копају.
Кина је то схватила пре 30 година. Питање је само: да ли је Америка спремна да поново уђе у блато?
