Sjedinjene Države i Kina vode sve intenzivniju trku u više oblasti, a veštačka inteligencija sada se nalazi u samom centru tog globalnog nadmetanja. Reč je ne samo o razvoju najnaprednijih AI modela, već i o njihovoj primeni u čitavim ekonomijama, razvoju fizičke veštačke inteligencije i pretvaranju računarske moći u ekonomsku, vojnu, industrijsku i bezbednosnu prednost pred ulazak u narednu deceniju.
Trenutna faza ove trke usmerena je na izgradnju ogromne infrastrukture data centara, a kasnije bi mogla da se proširi i na svemir.
Goldman Saks procenjuje da će američki tehnološki giganti ove godine uložiti čak 800 milijardi dolara u AI infrastrukturu. Međutim, razmere kineskih planova do sada su uglavnom bile nepoznate.
Prema novom izveštaju Blumberga, koji se poziva na izvore upoznate sa planovima, Kina priprema investicioni talas vredan 2 biliona juana, odnosno oko 295 milijardi dolara, za izgradnju mreže data centara tokom narednih pet godina.
Kako se navodi, kineska Nacionalna komisija za razvoj i reforme radi na planu povezane mreže data centara kojima bi upravljale državne kompanije kao što su China Mobile i China Telecom.
Očekuje se da će najmanje 80 odsto ključnih tehnologija u tim centrima dolaziti od domaćih proizvođača čipova, uključujući Huawei. Time Peking nastoji da ubrza razvoj sopstvene industrije poluprovodnika i smanji zavisnost od američkih kompanija poput NVIDIA i AMD.
Prema Blumbergu, ovaj projekat predstavlja najagresivniji pokušaj Kine do sada da izgradi temelje za budući razvoj veštačke inteligencije. Plan podseća na ranije državne programe koji su mobilisali ogromne resurse kako bi stvorili nacionalne tehnološke šampione i zamenili američke tehnologije domaćim rešenjima.
Izgradnja data centara deo je šireg programa „Šest mreža“, predstavljenog ranije ove godine, koji obuhvata razvoj ključne infrastrukture, od vodosnabdevanja i elektroenergetskih sistema do računarske infrastrukture.
Vest je odmah uticala na tržište. Akcije kineskih kompanija koje posluju u sektoru data centara porasle su pre otvaranja berze. Akcije GDS Holdings skočile su za oko 5 odsto, dok je Vnet Group zabeležila rast od 8 odsto.
Analitičari sve češće ocenjuju da rivalstvo između SAD i Kine više nije ograničeno samo na proizvodnju čipova. Reč je o sveobuhvatnoj industrijskoj trci u kojoj Kina pokušava da objedini veštačku inteligenciju, energetsku infrastrukturu, domaću proizvodnju čipova i državno finansiranje u jedinstvenu nacionalnu strategiju.
Prema navodima američkog instituta Bitcoin Policy Institute, postoje i upozorenja o mogućim pokušajima stranog uticaja na američku debatu o AI infrastrukturi. Institut tvrdi da iza pojedinih kampanja protiv izgradnje AI data centara u SAD stoje tri potencijalna izvora stranog uticaja: kineski državni mediji, takozvana Singam mreža i strani milijarderi koji finansiraju političke aktivnosti.
Ako su te procene tačne, zaključak je da kineska strategija nije usmerena samo na ubrzavanje sopstvenog razvoja veštačke inteligencije, već i na usporavanje, političko ograničavanje i dodatno produbljivanje podela unutar američkog AI sektora.
