Kineska vojska je možda imala COVID-19 u svom posedu još u septembru 2019.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 28. juna u svetu je bilo 6.947.192 potvrđenih smrtnih slučajeva od COVID-19. Od toga, 1.127.152 su se dogodila u Sjedinjenim Državama, što je broj Amerikanaca ubijenih od virusa više od 19 puta veći od broja američkih vojnika poginulih u Vijetnamskom ratu.
Pa ipak, više od tri godine od početka pandemije, još uvek ne znamo gde je virus nastao. Strah je da bi sledeći put broj smrtnih slučajeva mogao biti mnogo veći; jer nismo izvukli pouke iz ove pandemije, nismo spremni koliko bi trebalo za sledeću.
Ovaj strah dele svi Amerikanci. Verovatno je zbog toga u martu američki Kongres jednoglasno usvojio „Zakon o poreklu COVID-19 iz 2023. godine“, zahtevajući da Kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe (ODNI) „deklasifikuje sve informacije koje se odnose na potencijalne veze između Instituta za virusologiju Vuhan i porekla COVID-19”. „ODNI mora podneti Kongresu deklasifikovan izveštaj sa svim takvim informacijama sa redigovanjem samo ako je neophodno da zaštiti izvore i metode“, kaže se u novom zakonu.
ODNI je 23. juna objavio izveštaj na 10 stranica pod naslovom „Potencijalne veze između Instituta za virusologiju Vuhan i porekla pandemije COVID-19“. Kao neko ko je pomno pratio ovaj razvoj događaja, izveštaj ODNI-ja mi nije rekao ništa osim onoga što sam već znao, osim jednog malog dragulja na strani 5: da je Institut za virusologiju u Vuhanu (WIV) razvio tehniku koja „nije ostavila tragove genetske modifikacije koronavirusa sličnih SARS-u”.
„Neki od projekata genetskog inženjeringa WIV-a na koronavirusima uključivali su tehnike koje bi mogle otežati otkrivanje namernih promena“, navodi se u izveštaju.
Zašto je WIV želeo da razvije takvu tehniku? Naučnici na institutu objavljivali su svoja istraživanja o virusima u najboljim naučnim časopisima, uključujući i „genetsku modifikaciju koronavirusa sličnih SARS-u“, tako da nije izgledalo kao da žele da sakriju šta su radili. Možda je ono što su objavili samo deo njihovog istraživanja, a želeli su da prikriju istraživanje koje nisu objavili? Šta bi to bilo?
👉 Veliki gladni reset! Nećete imati ništa i umrećete od gladi https://t.co/z462VlPy13
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 12, 2023
Pre izveštaja ODNI, američki istraživački novinari otkrili su početkom juna da su tri istraživača WIV-a, Ben Hu, Ping Ju i Jan Žu, navodno bili prvi pacijenti od COVID-19, koji su se razboleli u jesen 2019. Oni su navodno sprovodili istraživanje na viruse slične SARS-u i uključivanje u eksperimente „dobitka funkcije“. Dobijanje funkcije, koje uključuje promenu svojstava patogena u cilju proučavanja njegovog potencijalnog uticaja na zdravlje ljudi, povećava zaraznost virusa i/ili ih čini smrtonosnijim.
WIV je negirao takve navode. „Nedavne vesti o takozvanom ‘nultom pacijentu’ u WIV-u su apsolutne glasine i smešne su“, rekao je Ben Hu za časopis Sajens u junu.
Nadao sam se da će izveštaj ODNI-a baciti više svetla na poreklo SARS-CoV-2. Nije, ali prijava za patent koju sam pronašao putem internet pretrage snažno sugeriše da je Oslobodilačka vojska (PLA) imala genetski niz virusa u svom posedu još u septembru 2019. To bi se dobro uklopilo sa tvrdnjom da su tri naučnika WIV-a zaražena virusom u jesen 2019.
Vredi napomenuti da je istu tvrdnju iznelo Ministarstvo pravde u informativnom listu objavljenom 15. januara 2021., u kojem se kaže da je američka vlada imala „razlog da veruje da se nekoliko istraživača unutar WIV-a razbolelo u jesen 2019, pre prvog identifikovanog slučaja izbijanja.“
Zvanično, svet je saznao za virus u januaru 2020
Prvi slučajevi atipične pneumonije (kasnije poznate kao COVID-19) prijavljeni su u Vuhanu u decembru 2019. Vest je ubrzo potisnula Komunistička partija Kine, pošto se Kina spremala da proslavi Lunarnu Novu godinu – vreme kada loše vesti nisu dozvoljene. Kažnjeni su uzbunjivači poput dr Venliang Lija. Zvanično, kineski virolozi nisu imali priliku da prouče novi virus do početka januara 2020.
11. januara 2020, grupa profesora Yong-Zhen Zhang sa Univerziteta Fudan u Šangaju predala je genomsku sekvencu SARS-CoV-2 GenBank-u (pristupni broj MN908947.1) u Merilendu. Profesor Zhang je dobio virus prikupljanjem tečnosti iz bronhoalveolarnog ispiranja od 41-godišnjeg pacijenta u Vuhanu, koji je primljen u bolnicu 26. decembra 2019. Kineski državni mediji su izvestili o njegovoj smrti 11. januara 2020.
11. januar 2020. je bio dan kada je SARS-CoV-2 zvanično postao poznat svetu. SZO je saopštila da je od kineskog režima dobila genetsku sekvencu novog korona virusa i da će je uskoro objaviti.
PLA-ovo istraživanje Warp Speed vakcine
24. februara 2020. dr Jusen Džou i još 10 pronalazača sa PLA Instituta za mikrobiologiju i epidemiologiju u Pekingu podneli su patentnu prijavu (broj 202010112679.9) pod nazivom „Novi koronavirus pod nazivom „COVID-19 vakcine i metode pripreme“. Aplikacija je detaljno opisala dizajn vakcine, način proizvodnje vakcine i imunogenost vakcine.
„Ja sam naučnik za vakcine koji je radio za jednu od najvećih svetskih kompanija za proizvodnju vakcina više od 10 godina, i predvodio sam razvoj vakcine SARS-CoV-1 2003. Bio sam zapanjen brzinom koju su ovi pronalazači PLA bili u stanju da ne samo proučavaju novi virus i tako brzo razviju i testiraju vakcinu, ali i sastavljaju patentnu prijavu za samo 44 dana (od 11. januara do 24. februara)!“, kaže Džo Vang.
Razvoj vakcine je naporan proces, za koji je obično potrebno oko 10-15 godina u proseku. Pre COVID-19, najbrža vakcina koja je ikada razvijena bila je vakcina protiv zauški iz 1967. godine, za šta je trebalo četiri godine.
Naravno, „Operacija Warp Speed“ američke vlade omogućila je kompanijama koje se bave vakcinama da ubrzaju svoje procese, za koje sada znamo da ugrožavaju sigurnost i efikasnost. Moderna je objavila svoje kliničke podatke faze I/II 14. jula 2020, a Pfizer je objavio njihove 12. avgusta 2020. Zatim je u decembru te godine, američka Uprava za hranu i lekove dala odobrenje za hitnu upotrebu vakcina Moderna i Pfizer.
„Kada sam radio u industriji vakcina, bio sam veza između naučnika za istraživanje i razvoj (čiji sam takođe bio član) i naših pravnika u kancelariji za intelektualnu svojinu (Intelektualna svojina). Lično sam učestvovao u podnošenju desetina patentnih prijava. Obično, prijave za patente treba da se podnesu čim naučnici otkriju nešto novo, korisno i neočigledno – advokati za patente za tri svojstva naglašavaju da naučnici paze i to dokumentuju“.
Prijava za patent se može podneti pre nego što se vakcina testira i odobri za distribuciju. Moglo bi se tvrditi da je PLA-ova prijava bila „privremena“, što znači da bi služila kao čuvar mesta kako bi eksperimentalni rezultati mogli da se dodaju kasnije kada budu dostupni, pa je moguće da je za izradu njihove prijave patenta bilo potrebno samo 44 dana.
Da, kada se stvari odvijaju izuzetno glatko, prijava patenta bi se mogla sastaviti za otprilike mesec i po. Međutim, dosije PLA sadrži stvarne eksperimentalne podatke za koje bi bilo potrebno vreme i trud da se izvrše i prikupe. Zbog toga je izuzetno malo verovatno da su naučnici dobili pristup informacijama o virusu tek 11. januara 2020. godine ili kasnije.
Ako je PLA zaista imala pristup virusu, možda su informacije dobili od profesora Džanga pre nego što je predao genetsku sekvencu GenBank-u, ili su je možda dobili negde drugde. Ili bi moglo biti da pošto su naučnici u PLA, da način na koji su dobili virus predstavlja vojnu tajnu.
