Kinezi tvrde da su razvili alat za genetsku modifikaciju koji je „bolji“ nego što ima Amerika
Kineski istraživači tvrde da su kreirali novu tehniku za uređivanje gena nazvanu CyDENT koja je efikasnija od tehnologije kratkih palindromskih ponavljanja (CRISPR) klastera.
Ovo je saopšteno prema izveštaju South China Morning Post (SCMP) objavljenom u subotu.
Najsavremenija tehnika za uređivanje gena CRISPR omogućava precizne promene DNK u genomu organizma. Njegov razvoj u poslednjih nekoliko godina značajno je unapredio genetski inženjering i biotehnologiju.
Međutim, to predstavlja određene rizike i probleme.
Efekti van cilja i mozaicizam
Efekti van cilja, gde protein Cas9 može nenamerno preseći DNK na lokacijama sličnim, ali ne identičnim ciljnoj sekvenci, jedna su od glavnih briga CRISPR-a. To može dovesti do nenamernih mutacija u genomu, što može imati štetne posledice, uključujući i pojavu novih bolesti.
U nekim slučajevima, sve ćelije u tretiranom organizmu ili tkivu ne mogu da prođu željeno uređivanje gena, što dovodi do mozaicizma, situacije u kojoj osoba ima dva ili više genetski različitih skupova ćelija u svom telu. Pošto neke ćelije sadrže željene genetske promene, dok druge ne, to može otežati korišćenje određenih terapijskih procedura.
Protesti u Atini zbog novih ličnih karata: “Ne Digitalnom Ropstvu”https://t.co/tD4FlMIzbf
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 11, 2023
Takođe može biti izazovno efikasno isporučivanje CRISPR komponenti (Cas9 i vodeći RNK) u ciljne ćelije ili tkiva. Za mnoge svrhe može biti potrebno više tehnika isporuke.
Konačno, postoji šansa da kada se CRISPR koristi za gensku terapiju kod ljudi, imuni sistem greši i menja protein Cas9 za nešto strano i pokreće imunološku reakciju, što može ograničiti efikasnost lečenja.
Neki od ovih problema mogu se rešiti pomoću CyDENT-a, tvrde naučnici sa Instituta za genetiku i razvojnu biologiju Kineske akademije nauka. To je zato što novi alat ima kapacitet da preduzme uređivanje gena specifičnog za lanac bez ikakvih rezova.
Napravljen korišćenjem pristupa zasnovanog na proteinima
Kevin Zhao, jedan od autora studije i suosnivač Qi Biodesign-a iz Suzhoua, rekao je za SCMP da je CyDENT kreiran korišćenjem „pristupa zasnovanog na proteinima“ koji se oslanja na proteinski signal za nošenje uređivača unutra, izostavljajući zahtev za vodeći RNK.
Zhao je dalje objasnio da sistemi zasnovani na CRISPR-u zavise od funkcionisanja RNK vodiča, što možda nije problem pri uređivanju DNK u ćelijskom jezgru, ali postaje to kada se modifikuje DNK u hloroplastu biljke ili ljudskim mitohondrijama. Vodič RNK je deo RNK koji su istraživači dizajnirali da koristi Cas9 za uređivanje gena.
Zhao je rekao SCMP-u da, iako je potrebno uraditi više istraživanja kako bi se osigurala sigurnost i efikasnost novog pristupa u ljudskim terapijama, instrument je već pokazao veliko obećanje za proučavanje DNK koje se ranije nije moglo uređivati.
Tim sada ima ambiciozne planove da „počne da istražuje“ šta mogu da postignu u biljnim hloroplastima. Ako su istraživači zaista osmislili superiorni oblik uređivanja gena, onda pristup ima potencijal da uvede revoluciju u medicinu, poljoprivredu i biotehnologiju.
Međutim, kao i kod svih stvari koje menjaju gene, potreban je veliki oprez i nadzor. Izazovi i brige koje se odnose na novu tehniku moraju se prvo rešiti kroz rigorozno istraživanje, etičke smernice i odgovornu regulativu.
