KLAUS ŠVAB ,,filantrop i revolucionar“ VS KLAUS ŠVAB – Onaj koji želi da nas nema
Čini se da rastuća tehnokratska distopija prenosi napred nasleđe socijalne demokratije, premda perverzno, pa je stoga predviđanje i racionalnost korišćenja zelenih stranaka i socijaldemokratskih partija u Evropi da ih primene.
Postoje dvojica muškaraca po imenu Klaus Švab, bez sumnje.
Istinski vernici, factidioti, liberalna inteligencija, institucionalno rafinisano stanovništvo, jednog čoveka po imenu Klaus Švab vide kao čoveka koji duboko brine o čovečanstvu. Čini se da veruju da su njegova upozorenja ozbiljna, čak i ako su neobična i upadljiva. Na kraju krajeva, Svetski Ekonomski Forum morao je biti uspostavljen iz velike brige za čovečanstvo, jer ga podržava uglavnom najhumanija institucija u ljudskoj istoriji, Međunarodni Monetarni Fond. Ovaj Klaus Švab je humanist.
Zatim postoji drugi čovek po imenu Klaus Švab, kog ostatak sveta vidi onakvog kakav jeste, čudovište.
– Karakondžula, slovenska mitologija
Karakondžula, Klaus Švab koji se pojavljuje na ekranima pametnih telefona i tableta kako bi upozorio na predstojeću propast, nema povratka u normalu, nove pandemije koje će se dogoditi vrlo brzo i talasi cyber napada. Ovaj Klaus Švab je terorista u celini, lik koji se poput dr. Faučija i Bil Gejtsa čini poput centralne depeše Bondovih zlikovaca.
Iskreno rečeno više mi deluju kao da su izašli iz nekog bolesno-japanskog psiho-horora..ali možda je nekom Bond zlikovac..sami izaberite..
Jer ljudi koji nisu dobri u osnovama socijalne inteligencije ne shvataju da, ako je osoba koja izdaje upozorenja na katastrofe najbolji prijatelji sa istim ljudima koji će nastaviti sa tim katastrofama, to nisu upozorenja. Baš kao i za Faučija koji je 2017. rekao da će u Trampovom mandatu nastupiti masovna pandemija. To nisu upozorenja, oni su pretnja. Švab je taj koji izriče pretnje; Švab je terorista.
Zašto je tako teško shvatiti da SEF radi samo ono što je u interesu MMF-a?
Kako razumeti deoničarski kapitalizam ka kapitalizmu 2?
Ideja o „društveno odgovornom“ kapitalizmu nije nova. Predstavlja centralno krilo fašizma pre nekih 90 godina; svedoči o manifestaciji korporativnog i tehnokratskog ideala prošlog veka sve do otprilike 1970-ih sa uvođenjem friedmanizma( Friedmanove ekonomske teorije postale su ono što je poznato kao monetarizam, koji je pobijao važne delove kejnzijanske ekonomije ). U tom smislu možemo reći da su SAD i EU postojale na dve odvojene putanje, pri čemu se više osnova EU temeljilo na ideji društvene odgovornosti.
U knjizi „The Great Reset Moral: Euthanization of Inessentials“, spominje se vrste kapitalizma koji je postojao zajedno sa progresivnim idejama. O njima se trubilo kao razlozima zbog kojih socijalizam nije bio potreban, jer ono što je bilo dobro za korporacije bilo je dobro i za društvo, jer su tim industrijalcima bile potrebne jake zajednice da bi stvorili stabilne uslove, dobro plaćeni radnici da kupuju proizvode koje su proizvodili. Ovo je bilo doba kapitalizma pre globalizacije. Bilo je vernika i u ovom „idealu“, poput Henrija Forda.
Tada je došla nova ideja, koja je sve više dolazila do izražaja 1980-ih, gde je bilo važno samo linija na dnu. Možemo reći da je Friedmanov period koji se uvukao u kulturu 70-ih konačno ušao u glavni tok.
Ali na kraju, stara ideja socijalnog kapitalizma vratila se u novoj inkarnaciji, novom brendiranju, iz Svetskog Ekonomskog Foruma, kao Akcijski kapitalizam(tj. deoničarski ) i kapitalizam 2.0.
Ključna razlika koja se ne može podvući dovoljno je da ne postoji dugoročni plan za ISA (Ideološki državni aparat) kapitalizma. Oni jednostavno koriste termin „kapitalizam“ da bi održali socijalni i ideološki kontinuitet iz sadašnje inkarnacije monopolskog kapitalizma. Ali cilj je upravljanje strogo postkapitalističkim društvom. Međutim, ovo nije ona koju predviđa levica, već ona koja razvija nove prisilne i depopulacijske tehnologije na mizantropskom putu ka tranziciji plutokratije u tehnokratiju.
Njeni istinski vernici koji pretpostavljaju da su ljudi dobri kad govore dobre stvari i daju dobra obećanja, a u potpunosti ignorišu vekove ljudske istorije ili bilo kakav uvid u političku i socijalnu teoriju: kao Lord Acton, britanski istoričar rekao je: „Sva vlast ima tendenciju da se pokvari; apsolutna moć apsolutno kvari “.
Postoji razlog zbog kojeg vidimo ponovno oživljavanje ove stare vrste korporativnog ideala. Kako suverene vlade i demokratije prestaju postojati, tada friedmanovski koncept eksternalizacije( dati određeni oblik) troškova koji je nepokolebljivo deo sadašnje paradigme, više ne može biti službena ideologija vladajuće klase.
Istina je, oni moraju zadržati ovaj pogled na trošak koji je određenog oblika, što je temelj i objašnjenje njihove mizantropske šeme. Paradigme se ne ljuljaju na ovaj način, one se obično ruše i pale zajedno sa svojim pristalicama. Iz toga proizlazi ono što je Pareto nazvao rotacijom elita. Dakle, možemo videti da sadašnja vladajuća klasa zapravo ne prihvata bilo kakvu promenu takta. Umesto toga, oni to vide kao novu demagogiju.
I tako površno vidimo „društvo deoničara“ zagrljeni sa novom vladajućom tehnokratijom, posebno u svetlu automatizacije i činjenice da će većina ljudske populacije biti višak. Prirodno, društvo deoničara mora da ustupi mesto razgovorima o društvu.
I zato sad zamišljamo da postoji revolucionarna razlika između „starog“ friedmanskog koncepta društva kojim upravljaju deoničari i njihove akcije, odnosno novog društva koje upravlja njima. Ovaj sretni razgovor započeo je pre nekoliko decenija, kada su od nas tražili da prihvatimo „Kapitalizam 2.0“, kapitalizam prijateljskog lica i tako dalje. To je bila službena ideologija socijaldemokratije u posleratnom dobu, i iz tih razloga vidimo da evropska umerena levica (ono što bi u SAD-u bilo pogrešno uokvireno kao „krajnja levica“) može zaostati za dnevnim redom Velikog Reseta pod uslovom da to ignoriše stvarne potrebe ili radnu snagu, bilo to organizovano ili ne.
Veliko Licemerje Velikog Reseta
Dvojica muškaraca po imenu Klaus Švab, obojica su glasovi njegovog čitaoca( pratioca ). Bilo kakav vidljiv fokus na humanosti, uključivanju, poboljšanju životnih uslova, kontroli moći korporacija u Švabovoj knjizi ‘Covid-19: The Great Reset’, ne može usput poslužiti liberalno-idealističkom segmentu institucionalno rafinisane populacije.
SEF je domaćin foruma na temu „Borba protiv globalnog siromaštva“ i objavljuje izveštaje poput „Siromaštvo: prošlost, sadašnjost i budućnost“. Kao primarni think-tank MMF-a, ne treba se čuditi da su stvarni ciljevi SEF-a pružanje progresivnog pokrića za preraspodelu kapitala naviše istim institucijama zajmodavcima kojima oni služe, prikrivajući to preokretom, u orvelovskom smislu „dvostrukog govora“. A koncentracija kapitala duž vrhova raspodele prema gore, stvarni beg kapitala – glavna je odgovornost za globalno siromaštvo.
Svetski Ekonomski Forum predstavlja svet naopačke, u kojem njihovi izveštaji o politikama i bele knjige u kojima se izražava zabrinutost zbog siromaštva deluju u skladu s MMF-ovim šemama raspodele prema gore. Smanjenje lokalne moći suverenih država uokvireno je kao „antikorupcija“ i „transparentnost“. Strogo smanjenje pristupa zdravstvu i humanim uslugama u zemljama u razvoju pozitivno se doživljava kao pokazatelji ekonomskog rasta, uprkos visokoj uzročno-posledičnoj vezi između štednje (putem strukturnog prilagođavanja) i siromaštva.
Oni predstavljaju usklađenost sveta u razvoju sa globalnim upravljanjem, tj. stabilnošću, povezanom sa iskorenjivanjem siromaštva, dok su u stvarnosti ova dva vektora u obrnutoj vezi.
Naime, što se više država pridržava šema strukturnog prilagođavanja, to je zapravo teže savladati siromaštvo. MMF je do sada svoj rad usmerio na geopolitički i geoekonomski monopol, sa vlastitim trans-atlantskim centrom kao pozicijom moći.
Sada se čini da su MMF i njegovo trans-atlantsko središte odustali od svog cilja da ponovo uspostave svoj monopol trenutak iz 1990-ih.
Istina je da su mnoge zemlje napredovale u savladavanju siromaštva, to je postignuto borbom protiv MMF-a i stvaranjem alternativa MMF-u poput BRICS-a. To ne znači da su zemlje iza BRIKS-a dobro namenjene, ali da ovde namere nemaju puno veze sa neto koristima za zemlje zaduživače koje je uvedena pukom činjenicom konkurentskog interesa.
Knjiga Klausa Švaba „Covid-19: The Great Reset“ napisana je na identičan način: jadikovke zbog ekonomske krize sa kojima se suočava stanovništvo bolje se čitaju kao egzaltacije. Opise opasnog procesa stvaranja distopije u toj knjizi, otvoreno upućujući na „Sluškinjinu priču“, trebalo bi čitati kao stvarne zamke „rešena“ u radovima.
U knjizi Klausa Švaba „Covid-19: Veliki reset“ razmatraju se ili barem spominju bilo kakve potencijalne „zloupotrebe“, „zločini“ i „distopične budućnosti“ koje proizlaze iz socijalne politike Velikog reseta. U poglavlju Makro resetovanje, deo 1.6.3, podnaslov ‘Rizik od distopije’ (str. 167), na primer, košmarne vizije poput televizijske „Priče o sluškinji“, „Crno ogledalo“ i kritike rudarenja podataka i nadzora u „Nadzornom kapitalizmu“, autorke Shoshane Zuboff.
Ove distopije su prepoznate kao analogne stvarnim i potencijalnim događajima zakona i korporativnih politika koje će stanovništvo trpeti i trpeti od korporativne i vladine politike kao rezultat Velikog Reseta.
Ovde je u mikrokosmičkom obliku u potpunosti prikazan čitav ISA (Ideološki državni aparat) tehnokratije i, tokom nekoliko decenija, sam neoliberalizam, preko stranaka, druge internacionale, preko NVO-a Soroša i US-AID-a i NED, itd., Ad infinitum.
Dvojica muškaraca pod imenom Klaus Švab
Švaba moramo shvatiti kao neku vrstu dr. Mengela iz organizacione psihologije, a ujedno i ideologa za novi sistem koji koristi traumu, terorističke radnje i terorističke pretnje, da bi uveo novo prihvaćanje stvarnosti u užasnoj paraleli sa likom Maxa von Sydowa Dr. Naehring na Zatvorenom ostrvu.
Lik Maxa von Sydowa ‘Dr. Naehring ’iz psihološkog trilera iz 2010. godine, Zatvoreno Ostrvo(Shutter Island)
Trauma je mesto ulaska i prethodni zločini počinjeni protiv čovečnosti mogu se kroz ovu traumu pretvoriti u zločine koje je čovečanstvo samo stvorilo i koje sada mora platiti i to vrlo skupo. Zločini vladajuće klase nad ljudima promenjeni su u zločine koje je narod počinio i koje vladajuća klasa, akcionari (vlade, nevladine organizacije, institucije) sada moraju ispraviti. A korektivne mere biće kaznene i disciplinske prirode.
Budući da progresivna ideologija (moderna ISA) prepoznaje svoje sadašnje nedostatke, pokušava se odvojiti od stvarnog sistema koji podržava. To može biti i legitimacijska ideologija sistema, i primarni kritičar tog sistema ka poboljšanom budućem sistemu. Danas se legializuje na osnovu stvari koje obećava da će se moći popraviti u budućnosti.
SEF zapravo ne treba slušati da bi čuli stvarne probleme stanovništva; a ne izmišljenu ideologiju nastalo špekulacijama kako bi stvorilo iluziju da je sistem pluralistički kada je u stvari praktično visok oblik demagoške psihologije i sociologije.
Tehnokratija moderne plutokratije, dok prelazi u novu vrstu oligarhije, slična je fašizmu po tome što uzima mnoge obrte i diskurzivne okvire antikapitalizma i socijalne pravde, ali na način koji je kao fašizam. Moć je to učinila i stavlja im oružje „u ruke“ u interesu odlučno antisocijalnog i nepravednog tehnokratskog levijatana.
Tehnokratija se razlikuje od fašizma po tome što koristi stvarnu levicu, a očigledno ne populističku desnicu. To dokazuje trampizam u SAD-u ili Le Pen u Francuskoj, čija se baza protivi zaključavanjima, mandatima za maske i vakcine, zatvaranju preduzeća i karantinima nalik na zatvorske mere Velikog Reseta Covid-19. Ovde se možda čini da rastuća tehnokratska distopija prenosi napred nasleđe socijaldemokratije, premda perverzno, pa je stoga predviđanje i racionalnost korištenja zelenih stranaka i socijaldemokratskih partija u Evropi za njihovo sprovođenje.
Još gore, stranke desnog centra takođe su deo ove šeme, a kada se takođe pomere sa dnevnim redom Velikog Reseta, mogu čak primiti pozitivnu štampu iz medija levog centra koji definšu većinu evropskih i zapadni mediji trenutno.
I opet, to su sve političke stranke koje su sa porastom neo-liberalizma i globalizacije, nakon uništenja SSSR-a, tri decenije (ili više) preuzele plašt korporativno-javne sinergije, stvarna tradicija raznih fašista, iako to niko nije priznao.
Fašizam i socijaldemokratija dele gotovo identičnu koncepciju političke ekonomije (korporativno-javna sinergija). Ako je fašizam socijaldemokratija bez pluralizma nije liberalna koncepcija ljudskih prava, ili tačnije, ako je socijaldemokratija fašizam, ali sa pluralizmom i liberalnom koncepcijom ljudskih prava; onda se tehnokratija temelji na toj zajedničkoj političkoj ekonomiji fašizma i socijaldemokratije kao početna tačka, lako pružanje usluge pluralizmu i liberalnim koncepcijama ljudskih prava, dok se zapravo koristi fašistička metoda nedemokratske i anti-pluralističke uprave. Zbog toga imamo dvojicu muškaraca po imenu Klaus Švab.
Isečak Newsweek-a 15. jula 2021. pokazuje da je pokret protiv Agende 2030. uokviren kao „desničarski“
Dodajući ovome, tehnokrate iz društvenih mreža koji su predani Velikom Resetu, koriste izmišljenu pretnju „krajnje desnice“, a sada i kolebljivosti oko vakcina, kako bi sledili politiku cenzure koja se ne može razlikovati od totalitarizma (bilo krajnje levo ili krajnje desno).
Gledajući ciničnu izopačenost, koja je tekst Velikog Reseta Klausa Švaba, njegova kritika samog sistema koji razvija u istoj knjizi koja se osvrće na njegove zasluge i neminovnost je takva da apsorbuje, birokratizira, profesionalizira, upravlja, podmeće i preuzima stvarne kritike distopije u nastajanju, kao oblika „samokritike“. Završne beleške pune su referenci na članke autora i mislilaca koji se protive narastajućoj demokratiji, kojoj Forum Svetske Ekonomije isključivo služi.
Ova „samokritika plinske rasvete“ je metoda kontrole od strane sastava nad potencijalnim kritikama sistema. To je izmišljena kritika, kojom sistem upravlja i koja služi sistemu, jer kreće napred sa tim istim karakteristikama koje se kritikuju, bez obzira na to.
Budući da obični ljudi više nemaju političku moć u sistemima u kojima je korporativna vladavina zamenila ustavne republike, razorni troškovi biće spušteni prema dole.
Iz tih razloga možemo videti da postoje dvojica muškaraca po imenu Klaus Švab.
Moje mišljenje, samo moje lično.. Klaus Švab je za mene Karakondžula! Soroš i Bil Gejts njegove verne sluge..Minionsi
Sve gore navedene „hvale“ tj. pisane radove Svetskog Ekonomskog Foruma možete naći na linkovima u prilogu:
https://www.weforum.org/agenda/2020/09/international-aid-countries-global-extreme-poverty
https://www.weforum.org/agenda/2016/01/poverty-the-past-present-and-future/
Dr.Fauči – https://www.youtube.com/watch?v=puqaaeLnEww
Nulta Tačka/ZeroHedge/StrategicCultureFoundation
