KLIMATSKA AGENDA nema utemeljenje: Naučnici zbunjeni nakon što su otkrili da se Antarktik nije zagrejao više od 70 godina

Naučnicima je teško da objasne zašto je kontinent Antarktik pokazao neto nulto zagrevanje u poslednjih sedam decenija… a verovatno i mnogo duže.

Nedostatak zagrevanja na značajnom delu planete podriva nedokazanu hipotezu da je ugljen-dioksid koji ljudi dodaju atmosferi glavna odrednica globalne klime.

The Daily Skeptic izveštava: Pod „opšte prihvaćenim“ naučnim zahtevima, značajna debata o nezgodnim podacima o Antarktiku nužno se vodi daleko od znatiželjnih očiju u mejnstrim medijima. Promovišući političku agendu Net Zero, Gardijan je nedavno dopunio nivoe alarma čitalaca sa idejom da će „nezamislive količine vode poteći u okeane“, ako temperature u regionu porastu i ledeni tampon nestane. Glavni aktivista zelenih Bi-Bi-Sija Džastin Rolat leteo je iznad delova regiona i bio svedok „epske vizije razbijenog leda“. On je opisao Antarktik kao „liniju fronta klimatskih promena“. 2021. godine, Južni pol je imao najhladniju šestomesečnu zimu od kada su 1957. godine počele da se beleže temperature, što je činjenica u velikoj meri ignorisana u mejnstrimu. Jednokratni promoter lošeg vremena Rojters je naknadno „proverio činjenice“ i komentarisao događaj na društvenim medijima. Napominje da „period od šest meseci nije dovoljno dug da bi se potvrdio klimatski trend“.

🔶 Novinska redakcija iz DANSKE se izvinila građanima i “čovečanstvu” zbog pogrešnog informisanja za vreme COVID histerije https://t.co/DQlN5UsBMd

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) January 30, 2023

Nedavni rad dvojice klimatskih naučnika (Singh i Polvani) prihvata da se Antarktik nije zagrejao u poslednjih sedam decenija, uprkos povećanju atmosferskih gasova staklene bašte. Primećeno je da dva polarna regiona predstavljaju „zagonetku“ za razumevanje današnjih klimatskih promena, pošto se nedavno zagrevanje značajno razlikuje između Arktika i Antarktika. Grafikon ispod prikazuje prosečne površinske temperature Antarktika od 1984-2014, u poređenju sa baznim periodom 1950-1980.

Naučnici primećuju da se tokom poslednjih sedam decenija područje morskog leda na Antarktiku „skromno proširilo“ i da zagrevanje „skoro da nije postojalo“ na većem delu ledenog pokrivača. NASA procenjuje trenutni gubitak leda na Antarktiku na 147 gigatona godišnje, ali sa 26.500.000 gigatona koje je još preostalo, ovo se ispostavilo da je godišnji gubitak od 0,0005%. Sa trenutnim otapanjem NASA-inog leda, sve će nestati za oko 200.000 godina, iako bi Zemlja možda prošla kroz još jedno ledeno doba, ili dva, pre toga.

Većina alarmantnih komentara usredsređuje se na ciklični gubitak morskog leda oko obale i određeno zagrevanje na delovima zapada kontinenta. Ali pokrivač morskog leda ima nivoe viđene pre oko 50 godina, kao što pokazuje grafikon ispod. Mali usponi i padovi početkom 2010-ih praćeni su vraćanjem srednje vrednosti.

Nulta Tačka/NewsPunch