Sve vesti Svet

Klimatska agenda! Ujedinjene nacije razočarane jer se čovek vratio starim navikama od pre korona histerije

Klimatska agenda! Ujedinjene nacije razočarane jer se čovek vratio starim navikama od pre korona histerije

Ne znamo da li se sećate ali u toku i nakon sramnog i beznačajnog po zdravlje ljudi, zatvaranja zbog COVID-a 19 globalne organizacije poput UN-a pričale su o oporavku životne sredine jer su ljudi bili zatvoreni te je priroda ponovo mogla da diše, divljih životinja kako lutaju ulicama gradova i pad nivoa zagađenja vazduha naveo je mnoge da poveruju kako bi pandemija mogla biti prekretnica u globalnoj borbi protiv takozvanih klimatskih promena ali sada kako kažu iz Ujedinjenih nacija te “nade blede” jer čovek se vratio starim navikama.

Pogledajte kako oni nastavljaju sa politikom da smo mi “ljudi”, da je čovečanstvo krivo za sve loše što se dešava na planeti zemlji.

Posebni izaslanik UN-a za okeane Piter Tomas je na konferenciji u Lisabonu o napretku u zaštiti morskog života na otvorenim morima, nažalost, konstatovao da je to bilo kratkog veka i da su se ljudi vratili starim navikama.

Čim su ukinuta ograničenja, pokazalo se da je oporavak prirode bio „privremeni fenomen“, rekao je Tomas.”Priznajmo. Vratili smo se starim navikama, guramo se u prekrcanim avionima i zatrpavamo naše ulice plastikom”, izjavio je.

Ali, Tomas se i dalje nada da će članice UN ove godine postići konsenzus oko sporazuma za zaštitu okeana od eksploatacije, nakon što su to propustili da učiniti u martu.

Čak 11 miliona tona plastike završi u okeanima svake godine, a ta bi se brojka do 2040, ukoliko se ne smanji proizvodnja jednokratnih kanistera, mogla utrostručiti, upozorava Tomas, nazivajući to “planetarnom kugom”.

Predviđa da bi pravno obavezujući sporazum o zagađenju plastikom mogao biti finaliziran do kraja 2024. godine.

“Od kada sam rođena, umrlo je 50 posto okeanskog života (….) i ako ljudi koji imaju moć, ne deluju, umiranje okeana će se nastaviti”, rekla je aktivistkinja Sofi Miler.

Tomas upozorava i na nove izazove zbog, na primer, dubokomorskog rudarenja. To uključuje usisavanje stena i kamenja sa okeanskog dna koje sadrži kobalt, nikal i druge metale. Veruje da će se uskoro doneti dokument koji bi to zaustavio.

Organizacija “Grinpis” upozorava da će bez sprovodivog sporazuma biti “gotovo nemoguće” do 2030. zaštititi 30 posto okeana, što je minimum koji je potreban da bi se velika mora oporavila.

Konferencija UN o okeanima okuplja 7.000 učesnika iz više od 100 zemalja. Tomas tvrdi da hitno treba dekarbonizovati brodarsku industriju i naći alternativu plastici.

NultaTačka