Klimatska kriza „još nije očigledna“, kaže nova studija
Evropski istraživači kažu da nedostaje naučnih podataka koji podržavaju stav da svet trenutno doživljava klimatsku krizu.
Njihova studija je procenila vremenske serije i indikatore krize — kao što su prirodne katastrofe, toplotni talasi i prinosi useva — i na kraju zaključili da dosadašnja zapažanja ne pokazuju „da ima jasnih pozitivnih trendova ekstremnih događaja“.
„U zaključku, na osnovu podataka posmatranja, klimatska kriza koju, prema mnogim izvorima, danas doživljavamo, još nije evidentna“, navode autori.
„Ipak, bilo bi izuzetno važno definisati strategije ublažavanja i prilagođavanja koje uzimaju u obzir trenutne trendove”.
Rad „Kritička procena trendova ekstremnih događaja u vreme globalnog zagrevanja“ vodi Đanluka Alimonti iz Italijanskog nacionalnog instituta za nuklearnu fiziku i objavljen je 13. januara.
Različiti aspekti životne sredine ostaju stabilni
Prema pregledu podataka, jedina mera koja snažno odražava globalne promene tokom vremena bile su godišnja merenja toplotnih talasa, odnosno broj dana, maksimalno trajanje i kumulirana toplota. Međutim, snažni trendovi koji podržavaju dolazak klimatskih ekstrema nisu bili evidentni za intenzitet toplotnih talasa, ili bilo koje druge indikatore kao što su intenzitet padavina, ekstremna učestalost padavina, suše, poplave ili tropski cikloni.
Što se tiče produktivnosti ekosistema, naučnici su primetili da satelitski podaci pokazuju trendove „ozelenjavanja“ u većem delu planete koja potiskuje pustinje širom sveta.
Što se tiče poljoprivredne proizvodnje, studija je osporila izjavu Međuvladinog panela UN-a o klimatskim promenama iz 2003. da su „efekti klimatskih promena na proizvodnju useva i kopnene hrane očigledni u nekoliko regiona sveta (visoka pouzdanost). Negativni uticaji klimatskih trendova bili su češći od pozitivnih”.
Ova tvrdnja ne uzima u obzir činjenicu da je globalni poljoprivredni sistem veoma prilagodljiv, sa sposobnošću da usvoji inovacije u genetici i tehnikama useva, navodi se u studiji.
Dalje, prethodna zapažanja su opisali da kada se u nekim oblastima tokom određene godine zabeleži pad prinosa usled ekstremnih događaja, uticaj je „uravnotežen povećanjem prinosa koje se dešava u drugim oblastima“, navodi se u radu.
Takođe je ukazao na podatke koji pokazuju kontinuirano povećanje globalne poljoprivredne proizvodnje i prinosa.
Strahovi od klimatskih vanrednih situacija nisu „konstruktivni“
„Od svog nastanka, ljudska vrsta je bila suočena sa negativnim efektima klime“, zaključili su naučnici. „Strah od klimatske vanredne situacije, a da to nije potkrijepljeno podacima, znači promenu okvira prioriteta sa negativnim efektima”.
To bi, dodaju oni, moglo da se „pokaže štetnim za našu sposobnost da se suočimo sa izazovima budućnosti, rasipajući prirodne i ljudske resurse u ekonomski teškom kontekstu”.
„Prepuštanje dirigentske palice našoj deci, a da ih ne opterećujemo zebnjom da budu u klimatskoj vanrednoj situaciji, omogućilo bi im da se suoče sa različitim problemima koji postoje sa objektivnijim i konstruktivnijim duhom, sa ciljem da se dođe do ponderisane procene akcija koje će biti bez trošenja ograničenih resursa koji su nam na raspolaganju u skupim i neefikasnim rešenjima”.
„Kakva će biti klima 21. veka je tema duboke neizvesnosti“, upozorili su naučnici.
„Moramo da se podsetimo da rešavanje klimatskih promena nije samo po sebi cilj i da klimatske promene nisu jedini problem sa kojim se svet suočava. Cilj bi trebalo da bude poboljšanje ljudskog blagostanja u 21. veku, uz istovremeno očuvanje životne sredine koliko god možemo i bila bi besmislica da to ne učinimo”.
Studija dolazi dok mnoge razvijene ekonomije širom sveta, poput Evropske unije, Sjedinjenih Država i Australije, donose sopstvene zakone u pokušaju da izbegnu klimatsku krizu, primoravajući svoje građane da smanje emisije gasova staklene bašte u narednim decenijama, bez obzira na ekonomsku i društvenu cenu.
