Извршни директор BASF-а Маркус Камијет оштро је критиковао европску климатску политику, назвавши систем трговине CO₂ квотама правим механизмом уништења европске индустрије. Док Брисел пооштрава мере и уводи нове порезе на угљен-диоксид, највеће компаније у Европи упозоравају да ће управо ови потези убрзати деиндустријализацију континента.
На конференцији за новинаре 29. октобра, након објављивања кварталних резултата, Камијет је саопштио да је BASF забележио пад прихода од 3% и пад добити од 5% у односу на прошлу годину, уз најаву укидања 1.400 радних места због растућих трошкова.
„Европски систем трговине емисијама CO₂ није ништа друго до напад на индустријску основу нашег континента“, рекао је Камијет. Само BASF ће, ако се политика не промени, од 2027. године плаћати више од милијарду евра додатних трошкова годишње. Ти трошкови падају искључиво на европске компаније, док остатак света у томе уопште не учествује.
Камијет је додао да европска индустрија „губи дах под идеолошким CO₂ режимом“, а резултат такве политике је „присилна деиндустријализација и осиромашење Европе“.
Његову оштру критику подржао је и директор компаније Евоник, Кристијан Кулман, који је раније назвао CO₂ систем „економским лудилом“ и позвао на његово укидање.
Док се глобална економија опоравља, а земље попут САД, Кине и Индије бележе раст, Европа тоне под теретом климатске бирократије и намета. Највећи индустријски центар BASF-а у Лудвигсхафену, где ради 33.000 људи, сада је под знаком питања.
⁉️ Живимо ли у симулацији? Свет као видео-игра у којој смо сви пијуниhttps://t.co/AyIt0HUsVT
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 8, 2025
Камијет и други индустријски лидери упозоравају да нико у свету не следи Брисел у овој „климатској изолацији“. На међународним климатским конференцијама све више држава напушта политику једностране CO₂ доминације, док се Европа све више ослања на порезе, субвенције и контролу.
Према проценама, климатска политика Брисела годишње кошта европску привреду између 150 и 200 милијарди евра, што чини 4–5% БДП-а, и све више подсећа на машину сиромашења која испумпава продуктивни капитал из европске економије.
Иако је формиран такозвани „Климатски социјални фонд“ од 10 милијарди евра годишње за помоћ домаћинствима и малим бизнисима, критичари кажу да је то само признање да је Брисел свестан катастрофалних последица своје политике.
„Сведоци смо централизовања моћи у Бриселу под изговором борбе против угљен-диоксида. То је цивилизацијски поклон климатском култу“, закључује Камијет.
