KLIMATSKA PREVARA: Studija otkriva da temperatura površine mora, a ne ljudske emisije, utiče na nivoe CO2 u atmosferi
Uprkos svoj histeriji oko ljudskih emisija, ispostavilo se da emisije fosilnih goriva imaju zanemarljiv uticaj na atmosferske nivoe CO2, posebno u poređenju sa prirodnim fenomenom poput prirodnih fluktuacija temperature površine mora. Nova revolucionarna studija dovodi u pitanje dugogodišnje verovanje da su ljudske emisije primarni pokretač povećanja koncentracije ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi. Istraživanje, objavljeno u časopisu Science of Climate Change, tvrdi da temperature površine mora (SST) igraju daleko značajniju ulogu od antropogenih (prouzrokovanih ljudima) faktora u određivanju godišnjih promena atmosferskog CO2 nivoa. Ovo istraživanje dovodi u pitanje svaki plan klimatskih promena koji predlažu globalne vlade i institucije.
Temperature površine mora diktiraju atmosferske nivoe CO2, a ne emisije fosilnih goriva
Koristeći multivarijantnu analizu i javno dostupne podatke vodećih klimatskih i energetskih organizacija, Dao Atoova studija upoređuje uticaje temperature površine mora i ljudskih emisija na atmosferske CO2 koncentracije. Analiza se prostirala od 1959. do 2022. i koristila je više tehnika linearne regresije za procenu uticaja temperature površine mora i CO2 emisije na godišnji porast atmosferskog CO2.
Nećemo još dugo čekati, stižu dani konačnog obračuna | Miloš Dimitrijević | Mario Zna, 292 Uživo
Rezultati otkrivaju da su podaci o temperaturi površine mora, izvedeni iz NASA-e i skupova podataka UK-HADLEY centra, bili najtačniji prediktor CO2 koncentracije. Regresioni model koji uključuje temperaturu površine mora objasnio je približno 66% povećanje varijanse godišnje CO2 posle 1959. godine, sa izuzetno visokom korelacijom između predviđenog i stvarnog CO2 nivoa. Studija je otkrila Pirsonov koeficijent korelacije od 0,9995 između CO2 koncentracije predviđene korišćenjem podataka o temperaturi površine mora iz UK-HADLEY centra i stvarnih merenja iz NOAA, sa minimalnom greškom predviđanja od 1,45ppm u 2022. Nasuprot tome, ljudske CO2 emisije nisu pokazale značajnu korelaciju sa godišnjim promenama atmosferskog CO2.
Atova studija je takođe otkrila da ljudske emisije metana, uprkos dramatičnom porastu poslednjih decenija, nisu doprinele porastu koncentracija metana u atmosferi tokom 21. veka.
Podaci o temperaturi površine mora iz NASA-inog GISS-a i UK-HADLEY centra na sličan način su pokazali jaku korelaciju sa atmosferskim CO2 nivoima, prevazilazeći mnogo manje, beznačajne korelacije između ljudskih emisija i nivoa CO2 u atmosferi. Studija takođe dovodi u pitanje tačnost istorijske CO2 evidencije, uočavajući neslaganja između podataka o ledenom jezgru i savremenih merenja.
Višestruki modeli linearne regresije otkrili su da je temperatura površine mora statistički značajan faktor objašnjenja za godišnje povećanje CO2, dok ljudske emisije nisu. Konkretno, temperatura površine mora činila je 57% do 66% varijanse CO2 nivoa, u zavisnosti od skupa podataka koji se koristi.
Nalazi studije sugerišu da su prirodne varijacije u temperaturi površine mora, a ne ljudske aktivnosti, dominantni faktor koji utiče na fluktuacije atmosferskog CO2. Ova studija dovodi u pitanje preovlađujući narativ da su ljudske emisije primarni pokretač klimatskih promena i trebalo bi da dovede u pitanje sve narative globalnih vlada koje donose dnevni red klimatskih promena.
Novi udar na privatnost: Povratak teme o zabrani privatnih poruka u EU https://t.co/z2Oey37atb
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 5, 2024
Sve veći broj istraživanja otkriva da nivoi CO2 u atmosferi ne zavise od emisije fosilnih goriva
Ova studija se zasniva na prethodnim istraživanjima iz 2013. godine koje su sproveli Vang i saradnici, koji su procenili emisije CO2 od sagorevanja fosilnih goriva i promene u upotrebi zemljišta. Studija je otkrila da ove aktivnosti koje je napravio čovek čine samo +0,1 do 0,3 PgC/god godišnje promene koncentracije CO2, što je otprilike samo jedna desetina varijanse kiseonika na stopu rasta CO2. Dalje, u studiji iz 2005. godine, istraživači su otkrili da promene u atmosferskim promenama CO2 NISU povezane sa godišnjim emisijama fosilnih goriva i malo je verovatno da će objasniti anomalije stope rasta CO2.
Pored toga, studija dr Jarija Ahlbeka iz 2009. procenila je korelaciju između emisije fosilnih goriva i povećanja stopa rasta CO2, ali je otkrila da je ta korelacija „očigledno statistički beznačajna“. Emisije fosilnih goriva imale su tako zanemarljiv uticaj na atmosferski CO2 da je na kraju isključen iz razmatranja u svojoj analizi mehanizama varijabilnosti CO2. Drugim rečima, aktivnosti koje je napravio čovek imaju zanemarljiv uticaj na planetu. Većina promena temperature i vremena na Zemlji su prirodne, a nivo CO2 u atmosferi je van naše kontrole i ne bi trebalo da bude briga nijedne globalne vlade ili aktivističke organizacije.
