Klimatske promene izazivaju mentalne poremećaje tvrde „stručnjaci“
Klimatske promene su „značajno utiču na mentalno zdravlje“, upozoravaju alarmisti, a „psihološko blagostanje stanovništva širom sveta je sve više ugroženo“.
Globalno zagrevanje „preoblikuje fizički svet“ i takođe „stvara značajne izazove mentalnog zdravlja koji ugrožavaju dobrobit miliona ljudi širom sveta, pišu „stručnjaci“
Ljudi koji doživljavaju ekstremne vremenske događaje izazvane klimatskim promenama kao što su uragani, šumski požari, poplave i suše „mogu patiti od anksioznosti, depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP)“, tvrde oni.
Ranjive populacije su posebno ugrožene, tvrde autori, pozivajući se na globalno istraživanje koje je pokazalo da je „84% mladih ljudi starosti od 16 do 25 godina izrazilo zabrinutost zbog klimatskih promena, a skoro polovina je izjavila da to negativno utiče na njihov svakodnevni život“.
Čini se da autori ne primećuju ironiju onoga što pišu. Nije fenomen klimatskih promena, već alarmizam klimatskih promena , ili sindrom klimatskih poremećaja , ono što izaziva probleme mentalnog zdravlja, kao što su druge publikacije počele da priznaju.
Mladi ljudi kojima nedostaju kritičke sposobnosti da preispitaju i odupru se bombardovanju medija o klimatskoj opasnosti prihvataju scenarije sudnjeg dana i kao rezultat toga akutno pate.
Kada američka kongresmenka Aleksandrija Okasio-Kortez kaže mladim ljudima da će „za 12 godina doći kraj sveta ako se ne pozabavimo klimatskim promenama“, ona izaziva teror među mladi koji nemaju veze sa globalnim zagrevanjem i sve sa neodgovornim zastrašivanjem.
Pre manje od godinu dana, bivši potpredsednik SAD Al Gor je insistirao da postoji kriza mentalnog zdravlja širom sveta jer „mladi ljudi gledaju na činjenicu da još uvek ne rešavamo klimatsku krizu ili se nosimo sa nekim drugim izazovima.
Gor je bio u pravu u vezi sa simptomima, ali pogrešio u svojoj dijagnozi uzroka krize, među kojima je i on.
U 2019, Daily Telegraph je izvestio o epidemiji „eko-anksioznosti“ među decom koja se leče od ogromnog terora „propasti životne sredine“, dok su klimatski alarmisti širili strah od predstojeće klimatske katastrofe.
„Protesti grupa kao što su Extinction Rebellion, nedavni požari u Amazonu i apokaliptička upozorenja tinejdžerke Grete Tunberg izazvali su „cunami“ mladih ljudi koji traže pomoć“, izvestio je tada naučni dopisnik Telegrafa .
„Mnogi roditelji dolaze na terapiju tražeći pomoć za svoju decu i to je mnogo eskaliralo ovog leta“, rekla je psihoterapeutkinja Caroline Hickman iz Alijanse klimatske psihologije (CPA).
„Simptomi su isti [kao klinička anksioznost], osećanja su ista, ali uzrok je drugačiji“, rekla je ona. „Strah je od propasti životne sredine – da ćemo svi umreti.“
Nagli porast psihološke traume zbog globalnog zagrevanja ne bi trebalo da bude iznenađenje, budući da su klimatski alarmisti namerno pojačavali retoriku o nadolazećoj ekološkoj apokalipsi.
Kako smo i pisali ovde na Nultoj Tački , aktivisti su proučavali emocionalne reakcije ljudi na klimatske izraze i namerno odabrali terminologiju koja izaziva najjaču reakciju.
U julu 2018. godine, gradsko veće Berklija u Kaliforniji izdalo je rezoluciju kojom se proglašava „vanredna klimatska situacija“ širom sveta, nazivajući je „najvećom krizom u istoriji“ nakon evociranja sećanja na Drugi svetski rat.
Sledećeg meseca, Salon magazin je objavio da je vreme da se za paniku zbog klimatskih promena.
„Vreme je da se uspaničimo zbog globalnog zagrevanja“, napisao je saradnik Salona Metju Roza. „Zaista, pravo stanje panike je odavno zakasnilo“.
Novine Gardijan su slavno ažurirale svoj zvanični vodič za stilove pisanja kako bi intenzivirali svoju retoriku o klimatskim promenama.
„Umesto ‘klimatske promene’ preferirani termini su ‘klimatska vanredna situacija, kriza ili kvar’, a ‘globalno zagrevanje’ se favorizuje u odnosu na sve ostalo, iako originalni termini nisu zabranjeni“, navodi Gardijan .
„Izraz „klimatske promene“, na primer, zvuči prilično pasivno i nežno kada je ono o čemu naučnici govore katastrofa za čovečanstvo“, rekla je Katarin Viner, glavna urednica Gardijana i čvrsto veruje u predstojeću klimu apokalipsa.
„Sve više klimatski naučnici i organizacije od UN-a menjaju svoju terminologiju i koriste jači jezik da opišu situaciju u kojoj se nalazimo“, rekla je ona.
