Потрошња заслађених пића и сладоледа расте током топлијих дана, нарочито код људи са мањим примањима, што би могло постати све већа здравствена претња како климатске промене настављају да подижу температуре, упозорава ново истраживање објављено у понедељак.
Шећер је главни узрочник озбиљних здравствених проблема попут гојазности, дијабетеса и болести срца, а његова потрошња је током последњих деценија нагло порасла широм света.
Према студији објављеној у научном часопису Nature Climate Change, већи број врућих дана може довести до тога да људи све чешће посежу за заслађеним напитцима као што су газирана пића и сокови — или неколико кугли сладоледа.
„Околина утиче на то шта и како једемо, а климатске промене су део тога – могу имати негативан утицај на наше здравље“, рекао је Дуо Чан са Универзитета у Саутемптону, коаутор студије, за АФП.
Тим британских и америчких истраживача анализирао је податке о куповини хране у америчким домаћинствима од 2004. до 2019. године, упоређујући их са временским условима и климатским факторима.
Према моделу, сваки степен Целзијуса више у опсегу од 12 до 30°C доводио је до просечног повећања уноса шећера за 0,70 грама дневно. Највише су били погођени људи са нижим приходима и мањим степеном образовања.
– Исхрана се већ мења –
Према „најгорем сценарију“ климатских промена, најугроженије групе могле би до краја века уносити и до пет грама шећера више сваког дана, упозорава Пан Хе, водећи аутор студије са Универзитета у Кардифу.
Америчко удружење за срце препоручује да мушкарци не уносе више од 36 грама додатог шећера дневно (око девет кашичица), а жене до 24 грама.
Једна лименка газираног пића садржи око 40 грама шећера.
🚨 СЕФ и „споразум о кемтрејлсима“: 14 држава потписало уговор о интензивном запрашивању небаhttps://t.co/BWE4A0RgSa
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 7, 2025
Према подацима удружења, већина Американаца уноси два до три пута више шећера од препоручене количине.
Повећање потрошње шећера уочено у студији престајало је када би температуре прешле 30°C. Чан претпоставља да је то зато што су људи до тада већ променили своје навике у исхрани.
„Можда је и горе то што људи мењају своју исхрану већ при умереним температурама, а не тек на екстремним врућинама“, додаје он.
Истраживање је такође показало да људи током врелих дана ређе купују пецива – вероватно зато што уместо тога бирају сладолед или друге замрзнуте посластице.
Према подацима Светске здравствене организације, нездрава исхрана је један од четири главна фактора ризика за болести које узрокују више од 70 одсто свих смртних случајева у свету.
Нулта Тачка/insiderpaper.com
