Ko god pobedio na izborima u Americi Digitalni ID-jevi će biti uvedeni tamošnjoj populaciji
Bajdenova administracija razmatra izvršnu naredbu za digitalne lične karte, nastavljajući tamo gde je Donald Tramp stao tokom svog boravka u Beloj kući.
Nedavno procureli nacrt izvršne naredbe pokazuje da Bajdenova administracija razmatra proširenje obavezne upotrebe digitalnih ličnih dokumenata u borbi protiv prevare – potez koji kritikuju zagovornici privatnosti i organizacije za građanske slobode. Dok se Bajdenovi planovi odnose na infrastrukturu za digitalne vozačke dozvole, slične poteze povukao je bivši predsednik Donald Tramp pod maskom borbe protiv ilegalne imigracije.
NOTUS je prvi izvestio o Bajdenovom izvršnom nalogu nakon što je organizacija dobila nacrt verzije. Nacrt koji je pregledao NOTUS poziva savezne i državne vlade da ubrzaju usvajanje takozvanih mobilnih vozačkih dozvola. „Politika izvršne vlasti je da snažno podstiče upotrebu digitalnih ličnih dokumenata“, navodi se u nacrtu.
Mobilne vozačke dozvole (mDL) ili jednostavno digitalne vozačke dozvole su još jedan oblik digitalnog identiteta koji se širi širom Severne Amerike u 3 uobičajena oblika. Ovo uključuje vlasničke aplikacije u vlasništvu lokalne, državne ili nacionalne vlade; razne aplikacije koje je odobrila država kao što je SmartID; i Apple novčanik, koji 4 američke države trenutno koriste za svoje digitalne vozačke dozvole.
Prema vodiču za digitalne vozačke dozvole, korisnici će otvoriti odabranu aplikaciju, skenirati prednju i zadnju stranu svoje fizičke vozačke dozvole, a zatim verifikovati svoj identitet selfijem (ili sličnim biometrijskim podacima). Nakon verifikacije, korisnik može da počne da koristi svoju digitalnu ID aplikaciju kao što bi koristio fizičku ličnu kartu.
Nećemo još dugo čekati, stižu dani konačnog obračuna | Miloš Dimitrijević | Mario Zna, 292 Uživo
Prema NOTUS-u, nacrt naredbe ima za cilj rešavanje gubitka milijardi dolara poreskih obveznika u vezi sa lažnim potraživanjima za beneficije programa korišćenjem falsifikovanih identifikacionih dokumenata. Naredba bi naložila saveznim agencijama da usvoje „jedinstveni sistem identiteta koji vodi vlada, kao kapiju ka saveznim veb lokacijama“. Isti sistem bi bio ponuđen i državnim i lokalnim samoupravama.
Ako bi se usvojio, ovaj sistem bi suštinski promenio način na koji Amerikanci dokazuju svoj identitet na mreži, prijavljuju svoje poreze i pristupaju određenim veb lokacijama i uslugama.
NOTUS je rekao da su razgovarali sa četiri osobe koje su videle nacrt EO i napomenuli da je tekst finalizovan, ali „Bajdenova administracija je raspravljala kada da ga objavi“. Druga osoba je rekla NOTUS-u da je tekst dobijen od savezne agencije, a druga osoba koja je videla nacrt rekla je da se „poklapa sa rezimeom koji je kružio među zainteresovanim stranama u poslednjih nekoliko meseci“.
Portparol Bele kuće rekao je NOTUS-u da „Ništa nije konačno dok ga ne potpiše predsednik“.
Bajdenova administracija radi na nekoj verziji ovog izvršnog naloga najmanje od 2022. godine, kada je Bajden obećao izvršnu akciju tokom svog obraćanja o stanju Unije. Nedavno u martu, NextGov je izvestio da Bajden još uvek radi na nacrtu.
Nije šala – Klimatski histeričari sada tvrde da će “Klimatske promene” pojesti mozak ljudima https://t.co/nGcM9cMbFb
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 3, 2024
„Nastavljamo da radimo u ovoj oblasti veoma rigorozno u celoj vladi“, rekla je tada za Nextgov Kler Martorana, federalni glavni službenik za informisanje. „Ovo je najvažnije za sve nas. Želimo da budemo sigurni da ćemo ubrzati korišćenje digitalnog [za pristup vladi], ali bezbedno, bezbedno.“
NextGov je takođe izvestio da je Kejtlin Klark, viši direktor Saveta za nacionalnu bezbednost, na sličan način istakla interesovanje Bajdenove administracije za šeme digitalnog identiteta.
„Radimo na identifikaciji brojnih radnji za koje verujemo da će imati pozitivan uticaj na digitalni identitet i verifikaciju identiteta“, rekla je Klark.
Bajden nastavlja trend ka nadzoru koji je započeo Tramp
Zabrinutost oko digitalnih identiteta, prepoznavanja lica i opšteg gubitka privatnosti raste od kasnih 2010-ih, kada je Trampova administracija počela da radi na planovima za borbu protiv ilegalne imigracije koristeći biometriju.
U novembru 2020. godine, Carina i granična zaštita SAD (CBP) predložila je novo pravilo koje bi dramatično proširilo upotrebu nadzora prepoznavanja lica na granici. Ovom pravilu se protivilo nekoliko ogranaka Američke unije za građanske slobode, Fondacija Electronic Frontier, Borba za budućnost i druge organizacije za ljudska prava.
CBP je objavio obaveštenje u kojem najavljuje svoju nameru da prikupi otisak lica skoro svakog ne-američkog državljanina koji uđe ili izađe iz Sjedinjenih Država. Pravilo važi i za decu. Ovaj otisak lica će se zatim čuvati u vladinoj bazi podataka do 75 godina. Ove podatke bi zatim moglo da koristi Ministarstvo za unutrašnju bezbednost, strane vlade i savezne, državne i lokalne službe za sprovođenje zakona za identifikaciju pojedinaca u različite svrhe.
Kongres SAD nikada nije ovlastio vladu da sprovede masivni program prikupljanja podataka za otiske lica. Pored toga, građani koji nisu državljani SAD koji ulaze u zemlju već su podložni prikupljanju otisaka prstiju.
Ovaj napor iz 2020. bio je nastavak politike koju je CBP postavio pod Trampovom administracijom 2017. CBP je najavio planove za skeniranje lica svih koji izlaze iz Sjedinjenih Država.
Jedine javno dostupne informacije o programu potiču iz izjave o uticaju na privatnost koju je Ministarstvo za unutrašnju bezbednost izdalo u vezi sa programom, i brifinga zamenika izvršnog pomoćnika komesara CBP-a Džona Vagnera koji je ove nedelje dao zagovornicima privatnosti u Vašingtonu. CBP predviđa sistem gde aerodromi postavljaju kamere na kapije za ukrcavanje kako bi slikali sve putnike koji izlaze i ulaze u zemlju. Na slikama će biti primenjen softver za prepoznavanje lica.
Sam Bajden je nastavio Trampov put nadzorne države kao deo sopstvenog imigracionog plana.
Krajem februara 2021., The Last American Vagabond (TLAV) je izvestio da je više od 40 organizacija za privatnost, prava imigranata i građanske slobode pozvalo Bajdenovu administraciju da odustane od zakona koji bi proširio graničnu politiku Trampove administracije, posebno tekuće stvaranje „virtuelnog“ ili biometrijskog zida.
Pismo je usledilo kao odgovor na Zakon o državljanstvu SAD iz 2021. koji bi uputio Odeljenje za unutrašnju bezbednost da primeni nove tehnologije biometrijskog i vazdušnog nadzora na ulaznim lukama i duž granice između SAD i Meksika.
„Ova tehnologija nadzora „pametnih granica“ je nastavak politike granice Trampove administracije, a ne otklon od nje“, navodi se u pismu. „Pozdravljamo napore predsednika Bajdena da zaustavi Trampovu izgradnju graničnog zida i pruži pomoć imigrantskim zajednicama, ali zaštita od deportacije i pristup pravilnom postupku ne bi trebalo da dolazi po cenu militarizacije i nadzora.
U pismu se napominje da je povećanje tehnologije nadzora na ulaznim lukama „zabrinjavajuće posebno zbog povećane biometrijske kolekcije, koja najistaknutije uključuje prošireno prepoznavanje lica i prikupljanje DNK“.
Organizacije koje stoje iza pisma takođe su kritikovale „ključne kompanije kojima su dodeljeni savezni ugovori za razvoj tehnologije virtuelnih zidova“ koje imaju finansijske veze sa Trampom i takođe su uključene u kreirane alate za policijski nadzor. Konkretno, u pismu se navodi:
„Anduril Industries je osnovao glavni Trampov donator Palmer Laki uz finansiranje Pitera Tila iz Palantira i povezanih fondova. Kompanija je dobila ugovor od strane CBP-a u julu 2020. za potencijalnih 249.550.000 dolara za postavljanje preko 200 mobilnih kula za nadzor u pograničnim zajednicama; 60,7 miliona dolara je već dodeljeno, ali preostali novac nije obavezan. Ova tehnologija čini okosnicu novog virtuelnog zida.”
Zagovornici privatnosti dugo su kritikovali Palantir Petera Tila da je odličan primer privatne kompanije za nadzor isprepletene sa državom nacionalne bezbednosti. Palantir je takođe odigrao veliku ulogu u praćenju kontakata sa COVID-19.
Thiel nastavlja da igra ulogu u američkoj politici kroz finansiranje Trampovog potpredsedničkog kandidata J. D. Vance-a i finansiranje Trampove kampanje 2016. Thiel je, zajedno sa bivšim izvršnim direktorom Gugla Erikom Šmitom, član upravnog odbora tajne Bilderberg grupe.
TLAV je nedavno izvestio da je Šmit takođe pozvao na neki oblik internet ID-a za verifikaciju korisnika u navodnom pokušaju da spreči izborne dezinformacije.
Opasnosti koje predstavljaju digitalne vozačke dozvole
Kada je reč o digitalnim vozačkim dozvolama, bilo je brojnih upozorenja o opasnostima koje predstavljaju i organizacijama koje stoje iza tog pritiska.
U maju 2021. godine, Američka unija za građanske slobode razgovarala je o naporima da se izdaju digitalne vozačke dozvole. U izveštaju pod nazivom „Kriza identiteta“ ACLU je upozorio da upotreba digitalnih vozačkih dozvola,
„podiže opasnost da neće biti uravnotežene procene troškova i koristi takvog sistema i da ćemo usvojiti sisteme koji ne uspostavljaju pravu ravnotežu između potreba za identifikacijom, bezbednosti i pogodnosti i osnovane averzije Amerikanaca državnom i korporativnom nadzoru i režimu”.
Džej Stenli, viši politički analitičar u ACLU-ovom projektu govora, privatnosti i tehnologije, rekao je da bi prelazak na digitalne ID-ove imao „velike implikacije“ na američki život. „Ako se ne urade kako treba, digitalne vozačke dozvole mogle bi biti pogubne za privatnost, povećati nejednakost i dovesti do sveopštih provera ličnih dokumenata u životu Amerike, uključujući i internet“, rekao je Stenli.
U junu 2022., Centar za ljudska prava i globalnu pravdu, „središte za proučavanje ljudskih prava“ na Pravnom fakultetu Univerziteta u Njujorku (NYU), objavio je izveštaj od 100 stranica sa detaljima o rastućoj opasnosti oslanjanja na digitalni identitet širom sveta. Izveštaj pod nazivom Utiranje digitalnog puta do pakla?, ispitao je ulogu Svetske banke i drugih međunarodnih mreža koje promovišu upotrebu digitalnog ID-a poslednjih godina.
Ovaj izveštaj pokazuje prstom na Svetsku banku i gore pomenutu inicijativu ID4D, ali takođe napominje da je program započeo „katalitičkom investicijom“ Fondacije Bill & Melinda Gates, Mreže Omidiar, kao i raznih vlada.
„Mi smo primetili da Svetska banka i njena Inicijativa ID4D ne stoje sami u sprovođenju agende digitalne ID. Oni postoje u okviru globalne mreže organizacija i pojedinaca“, navodi se u izveštaju. Pored vlada poput Velike Britanije, SAD i Francuske, filantropskih fondacija i banaka, izveštaj NYU takođe upire prstom u „privatne biometrijske korporacije kao što su Idemia, Thales i Gemalto“.
TLAV je ranije izveštavao o ulozi Thales grupe u promovisanju šema digitalnog identiteta u Severnoj Americi i Evropi.
Ostaje činjenica da se pod Trampovom administracijom proširio pritisak na nadzor putem prepoznavanja lica, digitalnih identiteta i biometrijskih šema. Ovi isti programi su nastavljeni i pod Bajdenom, a možda će biti prošireni njegovom novom izvršnom naredbom pre nego što on preda baklju Trampu ili potpredsednici Kamali Haris.
Bilo da je predstavljeno američkom narodu kao rešenje za borbu protiv prevare, ili ilegalne imigracije, na ovaj ili onaj način, rast nadzorne države će se nastaviti.
