KO ZAISTA STOJI iza Vatikana? (Video)
Snimak (prikazan niže) je prilično star i o njemu je već dosta rečeno, ali ipak daje povoda za razmišljanje o tome šta se dešava unutar Rimokatoličke crkve.
Video je deo Vaskršnje mise sa latinskim nazivom „Exultet“ ili „Praeconium paschale“ (Proglašenje Vaskrsa).
Evo dela teksta na latinskom: „Flammas eius lucifer matutinus inveniat: Ille, inquam, lucifer, qui nescit occasum: Christus Filius tuus, qui regressus ab inferis, humano generi serenus illuxit, et vivit et regnat in saecula saeculorum. Amen.“
Ruski (i srpski) prevod latinskog teksta: „Neka Lucifer nađe svoj jutarnji plamen: On je, kažem, Lucifer, koji ne poznaje zalazak sunca: Hristos Sin tvoj, koji se vratio iz podzemnog sveta, dao je jasno svetlo rodu ljudskom i živi i caruje u vekove vekova. Amin“. (Gugl prevodilac).
Engleski perevod latinskog teksta: „May this flame be found still burning by the Morning Star: the one Morning Star who never sets, Christ your Son, who, coming back from death’s domain, has shed his peaceful light on humanity, and lives and reigns for ever and ever. Amen.“ (perevod uzet sa Vikipedije).
Zaključak: u prevodima se značenje ne gubi.
Ako uzmemo prevode na druge jezike zemalja u kojima preovlađuje rimokatolicizam, onda ponekad značenje originala, tj. latinskog teksta se gubi. To je zbog činjenice da se tekst ne samo prevodi, već i pokušava da se tumači.
Teorije:
Lucifer se prevodi kao „nosač svetlosti“ ili „nosilac svetlosti“ (lucis – svet + ferre – nositi) i to je isto što i „dnevna svetlost“ ili „jutarnja zvezda“ (nem. morgenster). Moguće je da je Sveti Jeronim Stridonski prilikom prevoda Biblije, sa jevrejskog i grčkog na latinski (prvi takav prevod je Vulgata), jednostavno pogrešio u prevodu reči הילל „hele“ – „svetleći“.
Prevodilac je smatrao još jedan prevod nepotrebnim, jer nije mislio da će neko poistovetiti Isusa Hrista sa nečim … suprotnim. Tumačenja kažu da je Hristos jedinstveni, istinski dobar „sabor celog sveta“ … a to drugo je ništa drugo do laž.
Ali zašto onda ostavljati tako dvosmislene fragmente?
I zašto original govori o Hristu kao o sinu, a ne o samom nosiocu svetlosti? (ovo je u kontekstu teorije br. 2)
U liturgijskoj praksi se koristi latinska verzija (kao na snimku), koja sadrži ili grešku ili dvosmislicu.
Treba napomenuti da u Rimokatoličkoj crkvi postoji izraz „imprimatur“ (latinski „neka se štampa“). To znači „završnu fazu odobravanja knjige, kojom se potvrđuje da u delu nema odredaba koje su u suprotnosti sa doktrinom Rimokatoličke crkve. Imprimatur ovlašćuje objavljivanje dela i odobrava ga za čitanje i upotrebu u procesu duhovnog rada, obrazovanja i teoloških istraživanja.Svrha imprimatura je da spreči iznošenje mišljenja u ime Rimokatoličke crkve protivno njenim zvaničnim učenjima“. (Vikipedija).
Istovremeno, takođe se mora naglasiti da je Vatikan više puta revidirao tekst Vulgate, ali gore opisani fragment nije ispravljen (radi boljeg razumevanja). Ovo se može podvesti pod teoriju br. 2, gde to navodno nije važno za crkvu. Ali, s druge strane, izdat je imprimatur, na primer, u poljskom prevodu, koji ne sadrži fragmente sa pominjanjem „jutarnje zvezde“.
Ovo nije teorija zavere. Ali ima nečeg opskurnog, rekao bih čak i zlokobnog, u tome što Rimokatolička crkva ne pokušava da ispravi original ovog teksta, na latinskom, i dozvoljava bilo kakvu mogućnost upoređivanja Hrista sa njegovom suprotnošću korišćenjem identičnih definicija.
Veoma čudno.
Šta bi, na primer, muslimani rekli na tako nešto?
