Nakon ulaska ruskih snaga u Ukrajinu, Evropa je u opasnosti da sklizne u energetsku krizu izazvanu velikim delom oslanjanja kontinenta na ruski gas, koji stiže gasovodima.
Tečni prirodni gas (LNG) koji može da putuje na velike udaljenosti na teretnim brodovima pre nego što se ponovo gasi može biti potencijalno rešenje u slučaju da dođe do takve krize, ali, kako navodi portal Statista, LNG može biti teško nabaviti i primeniti. Glavni proizvođači su SAD, Katar i Nigerija.
Podaci Agencije Evropske unije za saradnju energetskih regulatora pokazuju koje bi zemlje snabdevanje energijom bilo najugroženije u slučaju zamrzavanja ruskog gasa ili embarga.
Među glavnim evropskim ekonomijama, Nemačka uvozi oko polovinu svog gasa iz Rusije, dok Francuska dobija samo četvrtinu svoje isporuke iz te zemlje, prema poslednjim dostupnim podacima. Najveći izvor francuskog gasa bila je Norveška, koja je snabdevala 35 odsto. Italija bi takođe bila među najugroženijim zbog oslanjanja na ruski gas od 46 odsto.
Velika Britanija je u drugačijem položaju, crpi polovinu svog gasa iz domaćih izvora i uvozi uglavnom iz Norveške i Katara. Španija takođe nije na listi najvećih kupaca Rusije, a najveći trgovinski partneri su Alžir i SAD.
Neke manje evropske zemlje oslanjaju se isključivo na ruski gas, a to su Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Moldavija. Zavisnost je takođe bila iznad 90 odsto snabdevanja gasom u Finskoj i Letoniji i 89 odsto u Srbiji, prema poslednjim dostupnim podacima.
Niska zavisnost se može videti u Holandiji, Rumuniji, a skoro nikakva zavisnost od ruskog gasa ne postoji u Gruziji, Irskoj i Ukrajini. Međutim, ova druga zemlja kupuje prirodni gas od EU od 2015. nakon prethodnog oružanog sukoba sa Rusijom oko Krima. To znači da bi mogao biti predmet ponovnog uvoza ruskog gasa preko bloka.
