Kolaps srednje klase: Skoro svaki četvrti Amerikanac je faktički nezaposlen — da li je Evropa sledeća?
Iza sjajnih statistika krije se surova realnost – milioni Amerikanaca rade, a ne mogu da prežive. Da li je Evropa sledeća?
Dok američka vlada uverava javnost da je nezaposlenost u zemlji rekordno niska, stvarnost na terenu pokazuje sasvim drugačiju sliku: skoro svaki četvrti Amerikanac je faktički nezaposlen. Iza zvaničnih brojeva krije se prava ekonomska drama — milioni ljudi sa „poslom“ ne mogu da plate stan, račune, pa čak ni osnovne životne troškove.
U novom izveštaju koji je objavio Ludvig institut za zajednički ekonomski prosperitet (LISEP), navodi se da je prava stopa nezaposlenosti u SAD-u u aprilu iznosila 24,3%, dok zvanična brojka koju daje Biro za statistiku rada tvrdoglavo ostaje na 4,2%. Ovaj alternativni pokazatelj uključuje ne samo nezaposlene, već i one koji ne mogu da nađu puno radno vreme, kao i radnike koji preživljavaju od minimalca — sve one koji su ostavljeni po strani u tzv. „ekonomskom oporavku“.
Razotkrivanje sistema koji vrišti od straha | Miša Bačulov | Mario Zna, 331 UŽIVO
„Zvanični podaci su duboko manjkavi“, izjavio je Džin Ludvig, predsednik LISEP-a, za američke medije. „Ako ste radili samo jedan sat u prethodne dve nedelje, vlada vas računa kao zaposlenog – čak i ako ste beskućnik u improvizovanom kampu.“
Realnost iza brojeva
Lični primeri sve češće dopiru do medija i društvenih mreža. Jedan Amerikanac, koji je prošle godine zaradio 19.000 dolara, napisao je potresnu poruku redakciji:
„Da nemam kuću bez kirije, bio bih na ulici. Kupujem isključivo na sniženjima, nosim istu odeću danima, i tuširam se crevom u dvorištu tokom leta da uštedim na vodi. Moj auto ima 40 godina. Ljudi koji zarađuju 100.000 dolara se žale da ne mogu da prežive – a ja o toj plati mogu samo da sanjam.“
Takvi primeri nisu izuzetak. Prema istraživanju objavljenom ranije ovog meseca, čak 70% Amerikanaca danas oseća najveći finansijski stres u životu. A sve to u trenutku kada je cena osnovnih životnih namirnica na istorijskom maksimumu: prosečna cena kilograma mlevenog mesa dostigla je 5,80 dolara – gotovo 50% više nego pre pet godina.
Inflacija jede životni standard
Inflacija, koja neumoljivo raste, dodatno potkopava svakodnevni život građana. Indeks potrošačkog optimizma pao je u maju na drugi najniži nivo ikada zabeležen, dok su očekivanja za budućnost još sumornija. Američki Konferencijski odbor beleži pad ekonomskih pokazatelja peti mesec zaredom, što ukazuje na produbljivanje krize.
🇦🇷 Argentina izlazi iz SZO: Milei optužio organizaciju za „katastrofalno“ upravljanje pandemijom kovidahttps://t.co/83RVapZGjh
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 29, 2025
Evropa – sledeća na redu?
Iako se ovaj fenomen trenutno najjasnije vidi u SAD-u, njegovi odjeci sve glasnije dopiru i do Evrope. Kriza troškova života pogađa i evropsku srednju klasu – od Nemačke, preko Francuske i Italije, do zemalja istočne Evrope, gde inflacija i stagnacija plata stvaraju sve dublje raslojavanje.
U Velikoj Britaniji, prema istraživanjima, sve veći broj ljudi sa punim radnim vremenom koristi javne kuhinje. U Nemačkoj, socijalni centri beleže porast korisnika iz redova zaposlenih, dok su u Francuskoj protesti zbog rasta cena stanovanja postali redovna pojava.
Pitanje koje lebdi nad čitavim Zapadom glasi: Ako čak i najbogatija zemlja sveta ne može da zaštiti sopstvenu srednju klasu, šta onda očekuje ostatak sveta?
Slom srednje klase nije samo američka priča. On je ogledalo globalnog ekonomskog modela koji više ne funkcioniše za većinu ljudi. Formalno „zaposleni“, a faktički siromašni – to je stvarnost koja sve više definiše današnje radno sposobno stanovništvo.
Evropske zemlje možda još nisu dostigle američki prag funkcionalne nezaposlenosti, ali trendovi su zabrinjavajući. Ako ne dođe do dubinskih promena u ekonomskoj politici to može postati naša svakodnevica.
