Komarci kao oružje: Gejts finansirao eksperiment sa genetski modifikovanim parazitima
Vakcinacija putem ujeda komaraca? Zvuči kao naučna fantastika, ali iza ove ideje stoji eksperiment finansiran od strane Fondacije Bila i Melinde Gejts. Cilj? Razviti inovativnu, ali duboko kontroverznu strategiju imunizacije protiv malarije koristeći genetski modifikovane parazite. Međutim, stručnjaci upozoravaju na ozbiljne rizike, manjak dugoročnih podataka o bezbednosti i etičke dileme koje prate ovu metodu.
Eksperiment koji je sproveo istraživački tim sa Univerzitetskog medicinskog centra u Lajdenu (LUMC) u Holandiji, a objavljen u prestižnom časopisu New England Journal of Medicine, koristi ujede komaraca kao dostavni sistem za vakcinu protiv malarije. Ovaj pristup oslanja se na genetski modifikovane parazite malarije, dizajnirane da navodno zaustave razvoj bolesti u ljudskom organizmu.
Prema izveštaju, istraživači su sproveli dvostruko kliničku studiju kako bi procenili bezbednost i efikasnost imunizacije putem ujeda komaraca zaraženih parazitima poznatim kao GA1 i GA2.
Ovi paraziti su genetski oslabljeni kako bi ograničili razvoj malarije, ali su se tokom ispitivanja pojavili zabrinjavajući rezultati.
Učesnici studije bili su izloženi ujedom između 15 i 50 zaraženih komaraca, a kod 20% njih primećene su povišene vrednosti troponina T, što ukazuje na potencijalno oštećenje srca. Iako su istraživači tvrdili da ove promene nisu povezane sa intervencijom, stručnjaci su izrazili ozbiljne sumnje.
Dr. Ričard Bartlet, kritičar pandemijskih mera, upozorio je da su podaci o bezbednosti prikupljani samo tokom 25 dana, što je, prema njegovim rečima, „apsolutno nedovoljno za procenu dugoročnih rizika.“ Takođe je naglasio da povišeni troponin može ukazivati na ozbiljna oštećenja srčanog mišića, što je zanemareno u analizi rezultata.
„Ovo je ozbiljan sigurnosni signal koji se ne sme ignorisati,“ izjavio je Bartlet.
Fondacija Bila Gejtsa dala je dodatnih 2,28 miliona dolara LUMC-u u istom mesecu kada je studija objavljena, potvrđujući povezanost milijardera sa kontroverznim projektom.
Kritičari tvrde da ovakav pristup može zaobići princip informisanog pristanka i otvara vrata za vakcinaciju bez prethodnog odobrenja građana u budućim ‘pandemijama’.
Dok komarci sada postaju deo naučnih eksperimenata, postavlja se pitanje — gde je granica između inovacije i etičkih normi?
