Komesar za odbranu EU: Treba da se donose „brze odluke“ za budući rat sa Rusijom
Evropska unija po prvi put dobija komesara za odbranu i on se pridružuje nekolicini evropskih vojnih lidera u upozorenju da je rat sa Rusijom udaljen samo nekoliko godina, pozivajući na „brze odluke“ kako bi se „pravilno pripremili“.
Ursula fon der Lajen je ove nedelje predložila Andrijusa Kubilijusa, člana Evropskog parlamenta i dvostrukog bivšeg premijera Litvanije, za kandidata za komesara Evropske unije za odbranu i svemir. Političar veteran iz jedne od bivših sovjetskih država na granici Evrope sa Rusijom zadužen je za jačanje industrije naoružanja na kontinentu, ako nominacije budu potvrđene na predstojećem glasanju.
Izuzetno alarmantna upozorenja o tome da će evropske države, od Poljske na istoku do Ujedinjenog Kraljevstva na zapadu, morati da uđu u stvarni rat sa Rusijom u narednim godinama, postala su uobičajena poslednjih godina. Nekoliko visokih ličnosti, uključujući vojne lidere, visoke ličnosti NATO-a i stručnjake za strategiju, kaže da se Evropa mora uskoro pripremiti za sukob ili se barem odmah značajno ponovo naoružati kako bi odvratila budući sukob.
Ovo je borba za opstanak, slede veliki udari na čovečanstvo | Milan Vilić | Mario Zna, 294 Uživo
Očigledno pridružujući se tom horu, Kubilijus je za Rojters ubrzo nakon imenovanja rekao da: „Ministri odbrane i generali NATO-a se slažu da bi Vladimir Putin mogao da bude spreman za konfrontaciju sa NATO-om i EU za 6-8 godina… Ako ove procene shvatimo ozbiljno, onda to je vreme da se dobro pripremimo, a kratko je. To znači da moramo da donosimo brze i ambiciozne odluke.”
Osam godina je na konzervativnom kraju skale, usred zajednice koja predviđa rat u Evropi. Poljski vojni mislioci, s obzirom na veoma snažnu podršku njihove nacije Ukrajini i njihovoj kopnenoj granici sa Rusijom i Belorusijom, izgleda da su najviše uznemireni, a kako je objavljeno 2023. njihov Biro za nacionalnu bezbednost je rekao da Evropa ima tri godine da se pripremi.
Estonija je bila na istoj talasnoj dužini ranije ove godine, a njihova tadašnja premijerka Kaja Kalas rekla je da NATO ima „tri do pet godina“ da se pripremi za ruske snage da se rekonstruišu nakon Ukrajine. Slučajno, ta ista Kaja Kalas sada je takođe nominovana za evropskog komesara, preuzimajući posao visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost i mesto potpredsednice.
Admiral NATO-a Rob Bauer — nesumnjivo jedan od vojnih lidera EU na koje se pozivao Kubilijus — rekao je ranije ove godine „nije sve moguće planirati, neće sve biti užasno u narednih 20 godina“ i izjavio da će bilo kakva nadolazeća borba biti stvar za čitavo društvo, a ne samo za vojsku. U januaru je rekao:
… kao društvo moramo da shvatimo da rat i borba nisu samo nešto od vojske. Nacija treba da shvati da kada je u pitanju rat kakav vidimo u Ukrajini, to je događaj čitavog društva. Mnogo decenija smo imali ideju da imamo profesionalnu vojsku i da će ona rešiti bezbednosna pitanja koja imamo, u Avganistanu, u Iraku. Ali ako govorimo o kolektivnoj odbrani, to je događaj u celini društva.
Taker Karlson najavio: Svet čeka kriza gora od COVID-a, Duboka Država pokrenuće haos ukoliko oseti da gubi izbore od Trampa (VIDEO) https://t.co/AYaMJtOiCX
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 18, 2024
Neće biti dovoljno imati sadašnju vojsku, biće vam potrebno više ljudi iz društva da biste održali vojsku u smislu ljudi. Potrebna vam je industrija da ima dovoljno municije, da proizvodi nove tenkove, nove brodove, nove avione, nove artiljerijske oruđe… Velika razlika u odnosu na pre godinu dana je što se mnogo stvari dogodilo u oružanim snagama i odbrambenim organizacijama. Ono što se nije desilo u našim društvima je shvatanje da više od vojske mora biti u stanju da deluje u sukobu ili ratu. Celo društvo će se uključiti hteli mi to ili ne.
Evropska unija nikada ranije nije imala komesara za odbranu. Uprkos višedecenijskim snovima nekoliko evrokrata, ona nema sopstvenu vojsku i vojna pitanja ostaju isključivo u nadležnosti nacionalnih vlada. Međutim, Fon der Lajenin predlog za ponovni izbor za lidera bloka je po prvi put obećao portfelj odbrane, okrivljujući rastuće pretnje – da blok treba da “preduzme sledeći korak u odbrani”.
Umesto da sam koordiniše vojsku, onda će Kubilijusov posao više ličiti na ministra naoružanja, barem za sada. Fon der Lajen je u svojoj izjavi o misiji uloge komesara za odbranu i svemir rekla da „Evropa može mnogo da učini da podrži… industriju, nabavke, istraživanje, inovacije i još mnogo toga. U srcu ovog rada mora biti jedan jednostavan princip: Evropa mora trošiti više, trošiti bolje, trošiti evropski”.
To su reči koje će svakako izazvati zabrinutost u Vašingtonu i Londonu, tradicionalnim NATO saveznicima evropskih država, koji će sa zabrinutošću posmatrati svaki evropski potez u nabavci odbrane, s obzirom na značaj izvoznih ugovora američke i britanske odbrambene industrije.
Ipak, slabost evropske — i uglavnom zapadne — odbrambene industrije nakon rata u Ukrajini je brutalno ilustrovan, sa pojavom nedostatka u stilu Velikog rata jer nijedan dobavljač ne može dovoljno brzo da napravi novu artiljerijsku municiju. Kao što je objavljeno 2023:
Artiljerijska granata kalibra 155mm koju za Ukrajinu sada finansira Evropska unija je, u suštini, univerzalna NATO municija koja se može koristiti u nekoliko različitih modela topova koje koriste desetine zemalja širom sveta. Postoji veliki broj kompanija koje proizvode školjku, uključujući BAE Sistems, General Dinamics, Northrop Grumman i Rheinmetall u NATO-u. Takođe se proizvode u Kini, Indiji i Rusiji. General Dinamics, koji proizvodi 11.000 granata mesečno u Scrantonu, u Pensilvaniji, opisuje 155mm kao „niskobudžetnu municiju za opšte zadatke ometanja i interdikcije (H&I)“.
„Niska cena“ ili ne, cena koju je konzorcijum Evropske unije platio za porudžbinu od milion artiljerijskih granata od 155 mm naglašava nagli skok cena vojnog materijala koji je izazvao rat u Ukrajini gladnoj municije. Za deo stare tehnologije koja se nije značajno promenila decenijama – i koštala je samo 150 dolara po komadu 1980-ih – „glupe“ artiljerijske granate od 155 mm su već pre početka rata bile skupe po ceni od oko 2.000 dolara. Danas, kako pokazuje sporazum sa EU, ta cena se udvostručila na 4.000 dolara.
Kubilius je rekao za Rojters da su evropske nacije od globalne ekonomske krize 2008. godine nedovoljno investirale u svoje zajedničke vojske za bilion dolara, što je, kako je naveo, ostavilo odbrambenu industriju u „nezadovoljavajućem stanju“ sada.
