Kompanija Oxitec i Fondacija Bila i Melinde Gejts pustila GMO komarce u Džibuti za borbu protiv malarije
Desetine hiljada genetski modifikovanih (GMO) komaraca pušteno je u Džibuti u pokušaju da se zaustavi širenje invazivne vrste koja prenosi malariju.
Mužjaci komaraca Anopheles stephensi, koje je razvila kompanija Oxitec, biotehnološka kompanija sa sedištem u Velikoj Britaniji, nose gen koji ubija žensko potomstvo pre nego što dostigne zrelost.
Samo ženke komaraca ujedaju i prenose malariju i druge virusne bolesti.
Ovo je prvi put da su takvi komarci pušteni u istočnoj Africi, a drugi put na kontinentu.
Slična tehnologija se uspešno koristi u Brazilu, Kajmanskim ostrvima, Panami i Indiji, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Više od milijardu takvih komaraca pušteno je širom sveta od 2019. godine, kaže CDC.
Prva serija komaraca puštena je na otvoreno u četvrtak u Ambouliju, predgrađu Džibutija.
To je pilot faza u partnerstvu između Oxitec Ltd, vlade Džibutija i Association Mutualis, nevladine organizacije.
„Napravili smo dobre komarce koji ne ujedaju, koji ne prenose bolesti. A kada pustimo ove prijateljske komarce, oni traže i pare se sa divljim ženkama komaraca“, rekao je šef Oxitec-a Grej Frandsen za BBC.
Laboratorijski proizvedeni komarci nose „samoograničavajući“ gen koji sprečava da žensko potomstvo komaraca preživi do odraslog doba kada se pari.
Samo njihovi muški potomci prežive, ali će na kraju izumreti, tvrde naučnici koji stoje iza projekta.
Za razliku od sterilnih mužjaka komaraca Anopheles colluzzi puštenih u Burkina Faso 2018. godine, prijateljski nastrojeni stephensi komarci i dalje mogu imati potomstvo.
UN tvrde da je „globalni digitalni ID“ Bila Gejtsa neophodan za „borbu protiv klimatskih promena“ https://t.co/eu7zNbUaO0
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 21, 2024
Izdanje je deo Džibuti Friendly Mosquito Program koji je pokrenut pre dve godine kako bi se zaustavilo širenje Anopheles stephensi, invazivne vrste komaraca koja je prvi put otkrivena u zemlji 2012. godine.
Zemlja je tada bila na ivici eliminacije malarije, kada je zabeležila blizu 30 slučajeva malarije. Od tada, slučajevi malarije su eksponencijalno porasli u zemlji na 73.000 do 2020. godine.
Vrsta je sada prisutna u šest drugih afričkih zemalja – Etiopiji, Somaliji, Keniji, Sudanu, Nigeriji i Gani.
Vrstu Stephensi, poreklom iz Azije, veoma je teško kontrolisati. Takođe se naziva urbanim komarcem koji je nadmudrio tradicionalne metode kontrole. Grize i danju i noću i otporan je na hemijske insekticide.
Dr Abdulilah Ahmed Abdi, predsednički savetnik za zdravstvo u Džibutiju, rekao je za novinsku veb stranicu Fajnenšel tajmsa da je cilj vlade da „hitno preokrene prenos malarije u Džibutiju, koji je naglo rastao u poslednjoj deceniji“.
„Ne tako davno, malarija je bila izuzetno retka u našim zajednicama“, rekao je direktor Udruženja Mutualis dr Bouh Abdi Khaireh.
„Sada vidimo da pacijenti od malarije svakodnevno pate širom Džibutija. Postoji hitna potreba za novim intervencijama.“
Bilo je lako pokrenuti novi projekat protiv malarije zbog male veličine Džibutija, uglavnom urbane zemlje od nešto više od milion ljudi, rekli su organizatori.
„Malarija je ozbiljna bolest koja zaista utiče na naše zdravlje. Ljudi zaista čekaju da vide kako će nam ovi prijateljski nastrojeni komarci pomoći da pobedimo u borbi“, rekla je Saada Ismael, koja je imala malariju.
Genetski modifikovani organizmi su oduvek bili kontroverzna tema u Africi. Grupe za zaštitu životne sredine i aktivisti upozorili su na posledice po ekosisteme i postojeće lance ishrane.
Ali gospodin Frandsen iz kompanije Oxitec kaže da nikakvi negativni efekti na životnu sredinu ili ljudsko zdravlje nisu dokumentovani više od 10 godina, tokom kojih je proizvođač bioloških rešenja pustio milijardu modifikovanih komaraca.
„Naš fokus je da obezbedimo da sve što pustimo u životnu sredinu bude bezbedno i veoma efikasno. Nema uticaja na životnu sredinu. Oni su netoksični, nealergeni i specifični za vrstu“, dodao je on.
Genetski modifikovani geni se ne nalaze u pljuvački komaraca i prema Oxitec-u, čak i osoba koju jedan ugrize neće biti izložena efektima gena.
„Ovo novo rešenje može biti kontroverzno, ali to je budućnost“, rekao je predsednički savetnik za zdravlje dr Abdi.
Ako budu uspešni, veća terenska ispitivanja i eventualno operativno raspoređivanje komaraca nastaviće se do sledeće godine u zemlji.
Malarija je smrtonosna bolest koja ubija najmanje 600.000 ljudi svake godine širom sveta. Devet od 10 od svih smrtnih slučajeva dogodilo se u podsaharskoj Africi, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
